PROGUTANA "GORKA PILULA"

Nemacki avioni nad Bosnom

Beograd i Pale osudili su Nemacku odluku o vojnom angazovanju u Bosni, ali ta osuda je lisena ocekivane zestine. Srpska strana ne sme da previse podize glas jer je pod snaznim pritiskom medjunarodne zajednice, a istovremeno ocenjuje da nemacko angazovanje ne moze doneti bitnije promene u Bosni.

AIM, Beograd, 4.juli, 1995

Odluka Nemacke o ukljucivanju u vojne operacije u Bosni u sastavu Snaga za brzo reagovanje (RRF) sa negodovanjem je docekana medju bosanskim Srbima i u Beogradu, ali nije naisla na orkestriranu lavinu protesta i preterano zestoke medijske osude.

Jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova je, doduse, reagovalo brzo, izrazivsi zabrinutost, vec 30. juna uvece, istoga dana kada je nemacki parlament potvrdio ucesce nemackih snaga u Bosni. U saopstenju koje je izdalo Ministarstvo kaze se da je ta odluka "utoliko problematicnija sto dolazi u vreme kada se i dalje ispoljava pristrasnost uticajnih medjunarodnih faktora u korist jedne, a na stetu druge strane u gradjanskom ratu".

Ministarstvo je, takodje, ocenilo da je rec o "jos jednom znacajnom odstupanju od principa UN da susedne zemlje i zemlje opterecene negativnim istorijskim iskustvom ne treba da ucestvuju u vojnim snagama UN na ovim prostorima" i da "nije mudro ni korektno da se Nemacka ponovo nadje u vojnoj ulozi na Balkanu, makar i pod okriljem UN".

Istoga dana izjavu je dao i pomocnik sefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovica, Zivadin Jovanovic, koji je takodje ocenio da nemacka odluka nije "ni mudra ni celishodna". On je sugerisao Bonu da postoje drugi, bolji nacini da se ukljuci u resavanje krize u Bosni i Hercegovini.

Drugih zvanicnih reakcija jugoslovenskog i srpskog drzavnog vrha nije bilo. Saopstenje nije izdavao jugoslovenski predsednik Zoran Lilic, a nije se oglasio ni predsednik Srbije Slobodan Milosevic. Nikakve ocene nisu se cule ni iz krugova Vojske Jugoslavije.

Pale nisu najavile odmazdu

Zvanicna regaovanja jugoslovenskih vlasti na nemacku odluku da se vojno angazuje u Bosni, istina pod okriljem UN, u najmanju ruku se mogu opisati kao blaga. Ministarstvo spoljnih poslova je ponovilo ranije politicke stavove, ali u saopstenju nema niceg osim uzdrzanosti. S obzirom na politicke stavove od pre samo godinu dana, koji su dominirali u Beogradu, valjalo je ocekivati da ce dolazak Nemaca izazvati makar uvijene naznake eventualnih protivmera Beograda.

Reakcija bosanskih Srba bila je nesto "tvrdja", ali ni ona nije pracena preteranim izlivom zuci i pretnjama odmazdom. Sef parlamenta na Palama Momcilo Krajisnik je, dan uoci usvajanja odluke o angazovanju trupa u Bonu, uputio pismo nemackom Parlamentu u kome je zatrazio da se takva odluka ne donosi. On je u subotu, nakon sto je nemacki parlament potvrdio odluku o slanju trupa, ocenio je da je Namacka napravila "veliku gresku". "I pored svih nastojanja da razumemo tu odluku mi moramo da ucesce Nemacke smatramo kao neprijateljsko i da sa time uskladimo svoje postupke", rekao je. I dodao da je u vise navrata trazio da "Bon ne pravi presedan koji moze katastrofalno da se odrazi ne samo na Srbe, nego i na Nemce".

Ta izjava je, ujedno i do sada najostrija reakcija srpske strane na odluku Bona. Ona sadrzi izvesnu dozu pretnje i upozorenja, ali to nije izreceno na eksplicitan nacin. Krajisnik, inace jedan od lidera "tvrde" struje medju bosanskim Srbima, najavljuje "uskladjivanje postupaka" prema "neprijateljskom" nemackom ucescu, ali to ne konkretizuje.

On je, cak, ocenio da je "ohrabrujuce" to sto se Bon odlucio na "specifican nacin ucesca", odnosno sto nije angazovao kopnene trupe nego se zadrzao na slanju aviona. Dodao je, medjutim, da ta cinjenica "ne moze da resi sve probleme koji nastaju nemackim angazovanjem".

U toj izjavi datoj agenciji Beta, Krajisnik je ponovio protivljenje bosanskih Srba formiranju Snaga za brzo reagovanje i rekao da nece biti dozvoljeno njihovo stacioniranje na teritoriji pod kontrolom bosanskih Srba. On je izrazio nadu da ce uloga tih trupa biti ogranicena na "humanitarne akcije".

Uzdrzanost medija i stranaka

Jugoslovenski mediji i mediji bosanskih Srba, kao ni politicke partije, nisu se previse upinjali u raspirivanju kampanje protiv nemackog vojnog angazovanja u Bosni. Nije bilo teskih reci i pretnji, kao ni najava odmazde i slicnih poteza, a gotovo potpuno su izostale orkestrirane osude u medijima.

Vodeci beogradski dnevnik "Politika" je znacajan prostor posvecivao pripremama za donosenje odluke o angazovanju, kao i samom izglasavanju te odluke. Izvestaji dopisnika tog lista iz Bona uglavnom su dospevali na drugu, a ne na prvu stranu. Na spoljnopolitickim stranama je, takodje, objavljeno nekoliko analiza o odluci Parlamenta u Bonu koje se svode na razmatranje posledica te odluke po samu Nemacku i na nabrajanje njenih protivnika i pristalica.

Politicke partije, izuzev Srpskog pokreta obnove, nisu se posebno oglasavale nakon sto je objavljena nemacka odluka i nisu tim povodom zakazivale vanredne konferencije za novinare. Vecina stranaka je ranije, kada je najavljena mogucnost nemackog angazovanja, izrazila svoje neslaganje.

Srpski pokret obnove izrazio je zabrinutost i ocenio da je "nesreca, ali i krivica svih zaracenih strana u BiH sto trupe sve veceg broja zemalja, a medju njima i Nemacke, pristizu na ratista".

"Srpski pokrtet obnove ne smatra da danasnji Nemci i Nemacka nose zig Hitlera, ali s obzirom na jos bolno istorijsko secanje Srba, upucivanje namackih vojnika i aviona u Bosnu ozbiljno provocira to secanje", kaze se u saopstenju SPO izdatom

1. jula.

Razloge za realtivnu uzdrzanost u Beogradu treba traziti u izuzetno osetljivom i komplikovanom trenutnom medjunarodnom polozaju Srbije i Jugoslavije koji ne dozvoljava veca "istrcavanja". Uprosteno receno, Srbija je bila prinudjena da proguta "gorku pilulu" u vidu nemackog angazovanja, koje za vecinu Srba u Srbiji i u Bosni budi "stare rane", ali i simbilizuje demonstraciju moci medjunarodne zajednice.

Vlasti na Palama i u Beogradu su, osim toga, ocenile da nemacko vojno angazovanje nece bitnije uticati na situaciju na terenu i da ima vise simbolican karakter. Zato su zakljucili da se ne isplati dizati suvise prasine oko necega sto, u biti, ne mogu izmeniti, a sto im nece naneti previse vojne stete.

Dragan Janjic