IZMEDJU RECESIJE I STRAHA OD INFLACIJE

Beograd Jul 3, 1995

Porast socijalnih napetosti

Povratak guvernera Avramovica na javnu scenu vise je znak corsokaka u kojem se nalaze stvarni voditelji ekonomske politike, nego signal dolazecih promena

AIM, Beograd, 3. 7. 1995.

Povratak na javnu scenu dr Dragoslava Avramovica, guvernera Narodne banke Jugoslavije i spasioca dinara, te objavljivanje glavnih stavova njegovog martovskog dokumenta "Ekonomski rast, drustvena pravda i finansijska efikasnost privrede - program za 1995-1997" (na stotinak stranica teksta), ne donose nista novo tekucoj ekonomskoj politici i filozofiji. Mada u Avramovicevim izjavama i papirima ima izvesnih ideoloskih jeresi (pitanje kursa i kamata kao cena deviza i kapitala, plate kao trosak proizvodnje), ocigledno je u vrhovima realne vlasti procenjeno da je u ovom trenutku, koji karakterisu ponovo narasle socijalne napetosti, neophodno opet pustiti u promet licnost koja je vec dve godine u najsirim slojevima sinonim za zdrav novac. Mada je i Avramovicev kredibilitet ozbiljno narusen.

Veliko je, na primer, pitanje da li iko moze vise verovati guvernerovoj izjavi da dinar nije ugrozen, jer novac navodno nece biti stampan za otkup psenice i remont elektrana. Posto je istog dana (29. juna) predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovic objavio da ce drzava ove godine otkupiti 1.850.000 tona trznog viska psenice po ceni od 28 para po kilogramu, jednostavna racunica kaze da za ovu namenu treba obezbediti oko 500 miliona dinara. Kada se tome doda procena Elektroprivrede Srbije da od drzave ocekuje oko 400 miliona dinara za remont elektrana, ispostavlja se da je za "vanredne drzavne izdatke" potrebno obezbediti blizu milijardu dinara, a celokupna novcana masa u SR Jugoslaviji drzi se sada na 2,4 milijarde dinara. Moze li se verovati guverneru Avramovicu da takav udar drzavne potrosnje nece biti pomognut iz stamparije dinara? Jer, gotovo je neverovatno da se te pare mogu namaknuti nekakvim novim nametima na osiromasenu privredu i osiromaseno stanovnistvo.

Pored seljaka, koji su razocarani Marjanovicevom cenom psenice, jer su trazili duplo vise (oko 56 para za kilogram), jos vece nezadovoljstvo pokazuju radnici. Socijalna napetost ocigledno raste vrlo brzim tempom, jer je cak i sluzebni sindikat Srbije izrazio protest sto je kupovna moc uposlenih od decembra prosle godine do danas smanjena za 20 odsto. U takvoj situaciji, ocenjeno je u rukovodstvu ovog sindikata (26. juna), neprihvatljiva je odluka Vlade Srbije da poveca doprinos za penzije sa 22 na 25 odsto. Izneti su napokon javno i dramaticni podaci da je od 1,7 miliona uposlenih i dalje oko 800.000 na prinudnom odmoru, da od onih koji rade 80.000 prima minimalnu nadnicu (50 nemackih maraka mesecno), da 20.000 vise meseci uopste nije primilo plate, da 420.000 dece u Srbiji tri meseca nije primilo decje dodatke.

I sluzbeni sindikat SR Jugoslavije je iznenada, verovatno pod pritiskom clanstva, izasao u javnost sa nizom pokazatelja o kriticnoj situaciji medju zaposlenima u drzavnom i paradrzavnom sektoru privrede. Predsednik ove organizacije, godinama lojalne drzavnom vodjstvu, Dragan Radulovic, skrece paznju da se sprema serija strajkova i da "ovo nece biti politicko obojeni strajkovi, vec strajkovi ocaja i nemoci". On nadalje obelodanjuje da svaki treci zaposleni Jugosloven radi u preduzecu sa gubicima, te da su gubici sada vec na nivou cetvrtine drustvenog proizvoda zemlje. Radulovic kaze da su u maju cak 2,3 prosecne zarade zaposlenih bile potrebne za podmirenje elemetarnih potreba pojedinog domacinstva.

Vlada Srbije jos nije pokusala da izadje sa celovitim odgovorom na novi pritisak socijalno ugrozenih. Republicki ministar finansija Dusan Vlatkovic je ovih dana sindikalcima rekao da Vlada ne odustaje od striktne politike zdravog novca i da nije spremna da popusta. On je pri tome rekao da je od 1992. godine drustveni proizvod per capita u Srbiji smanjen sa 3000 na 1000 dolara, "a da smo mahom sve institucije koje smo imali zadrzali, pa svi moraju imati i nize plate". Nadlezni republicki ministar za penzije, dr Jovan Radic, istom prilikom je izjavio da je prosecna plata u decembru bila 285 dinara, a u maju je 294 dinara, pa "ako bi sada, nervozno, pod pritiskom sindikata povecali plate, neminovno bi doslo do inflacije".

Sve u svemu, u situaciji "izmedju recesije i straha od inflacije", kako ju je ocenio sam guverner Avramovic, nije realno ocekivati da ce vlast, pri polugodisnjoj inflaciji od oko 6 odsto mesecno, uspeti da se odupre pritisku zaposlenih i seljaka da se popuste novcane restrikcije. Tako se pre moze ocekivati povratak hiperinflacije, nego suocavanje sa realnim ekonomskim neravnotezama i promene privrednog sistema, sto sada preporucuju svi jugoslovenski ekonomisti.

Dimitrije Boarov