AVERZIJA PREMA OTVORENOM DRUSTVU
,AIM, Beograd,
Intervju sa Sonjom Liht, predsednicom IO Soros fonda Jugoslavije
AIM, Beograd, 2. 7. 1995.
Drzava pokusava da ugusi Soros fond u Jugoslaviji. Ako u tome uspe, bice to prvi put da je Soros fond zabranjen u nekoj zemlji. Povremeni napadi, mini i mega kampanje, negativni sudovi o Dordzu Sorosu, kao "berzanskom mesetaru" i potpisniku pisma svetski poznatih intelektualaca o potrebi bombardovanja bosanskih Srba, pratili su gotovo od pocetka rad ovog Fonda. A onda je nedavno iz Ministarstva za kulturu Srbije stiglo resenje, da se Soros fond brise iz registra, zbog "razlicitih pravnih manjkavosti", sto prakticno znaci zabranu rada. Predsednica Izvrsnog odbora Soros fonda, Sonja Liht, govori za AIM o nastaloj situaciji.
AIM: Da li je zaista bilo manjkavosti?
- Gospodin Soros je ispred "Otvorenog drustva" sklopio ugovor sa Saveznim izvrsnim vecem. Ugovor su 17. juna 1991. potpisali Dzordz Soros i tadasnji savezni ministar za nauku tehnologiju i razvoj. Tim cinom je osnovan Soros fond Jugoslavije. Potom je registrovan u Ministarstvu kulture Srbije. Prilikom osnivanja, za razliku od gospodina Sorosa, Savezno izvrsno vece nije uplatilo svoj deo osnivackog uloga, ali je na druge nacine participiralo. Na primer, obezbedjivalo je kombi i vozaca za transport lekova. Mi nismo insistirali da Savezno izvrsno vece uplati svoj deo uloga, smatrajuci da Vlada u vremenu rata ima preca posla od sponzorstva. Sve to nije bilo smetnja da budemo registrovani u Ministarstvu za kulturu Srbije, koje sada, posle cetiri godine uspesnog delovanja Fonda, ponistava sopstveno resenje, pozivajuci se, izmedju ostalog, na Zakon o upravnom postupku koji je prestao da vazi jos 1987. godine. Ja moram da priznam da smo mi nasu registraciju koja nije vazila za humanitarnu delatnost i medicinske programe tokom vremena prosirili i na ove oblasti. Prvobitna registracija je vazila za delatnosti usmerene na ocuvanje kreativnog potencijala ove zemlje, ali smo mi smatrali da smo duzni da pomognemo bolesnima i gladnima koji su trpeli posledice rata i sankcija. Hteli smo da registrujemo nas humanitarni Fond, ali su nam u Ministarstvu kulture odgovorili da nema potrebe, jer vec imamo registraciju.
AIM: Ulozili ste tuzbu Vrhovnom sudu. Sta ako odgovor bude negativan ?
- Vrhovni sud je krajnja instanca. Posle toga nemamo kome da se zalimo. Ako nas ukinu, pokusacemo ponovo da se registrujemo. Ja sam optimista, ne verujem u negativna resenja.
AIM: Soros fond napadaju i u Hrvatskoj. Sta mu tamo zameraju ?
- Tamo i ovde situacija je slicna kao da se radi o spojenim sudovima. Tamo su napadi poceli jos ranije nego ovde. Samo, u Hrvatskoj je rec o permanentnom pritisku, a ne o kampanji. Radi se o slicnoj averziji prema ideji demokratije i otvorenog drustva.
AIM: Vasi korisnici su, osim Medicinskih ustanova, centara za socijalni rad, izbeglickih kampova i institucije u oblasti nauke i kulture, i nezavisni mediji i nevladine organizacije. Moze li se tumaciti da je napad na Soros fond napad na njih ?
- Ocigledno je da postoji namera da se nasi korisnici zaplase. Medjutim, oni nisu uplaseni. Nama je na poslednji konkurs stiglo vise prijava nego ikad ranije. Kad zastrasivanjem nije postigla cilj, drzava je pribegla, po oprobanom receptu, onom krajnjem sredstvu za ubistvo Fonda, a to je takozvani pravno- legalisticki nacin. Medjutim, ja verujem da jos postoje razumne snage u ovoj zemlji, medju vodecim politicarima takodje, koje ce shvatiti da im nije u interesu da zatvaraju ovakvu instituciju. Ne samo zato sto ogroman deo nase pomoci fakticki odlazi u drzavne institucije - medicinske ustanove i centre za izbeglice, vec i zato sto su svesni da je nemoguce odrzati ovo drustvo bez otvaranja prema svetu i komunikacije sa njim. Ako se Soros fond na ovako brutalan nacin izbaci iz Jugoslavije, bice to los primer za sve one koji bi da uloze kapital u ovu zemlju, jer nece biti sigurni da li ce posle tri ili cetiri godine uspesnog rada drzava izbrisati njihovu registraciju, ili im nacionalizovati imovinu.
AIM: Osim casnih izuzetaka, javnost je cutke propratila udar na Soros fond. Nisu reagovali ni neki vasi veliki korisnici. Kako to tumacite ?
- Prvo - o medijima. Brcinova "Borba" posvetila nam je tri puta vise prostora nego neki nezavisni mediji. Ali Brcinovi novinari nista ne pitaju, oni sve znaju unapred, znaju sve odgovore. Taj list pokazuje otvorenu mrznju prema Soros fondu. Na pisanje lista "Politika" nemamo nikakve primedbe, oni zaista rade profesionalno. Pitanje zasto javnost cuti najbolje je objasnila jedna clanica naseg Izvrsnog odbora. Kad se u javnosti kaze da je Soros fond agent specijalnog rata, da radimo za strane sile, da vaspitavamo janicare, da smo kao Hitler, to je direktna provokacija, na koju javnost direktno odgovara odsustvom podrske.
AIM: Kako reaguju vasi korisnici, medicinari?
- Ljudi iz medicinskih ustanova koje smo pomagali takodje se javljaju u zanemarljivom broju. Oni su u strahovitim makazama. Svako od njih je svestan koliko je Soros fond pomogao njihovim ustanovama, ne samo u lekovima i medicinskoj opremi, vec i u omogucavanju da budu u kontaktu sa naucnim institucijama u svetu, sto je za medicinu izuzetno vazno. Pomazemo odlazak medicinskog osoblja na medjunarodne seminare, usavrsavanja, dajemo im stipendije. Upravo sada jedna grupa medicinskog osoblja krece u London na usavrsavanje, druga grupa psihijatara odlazi na vazan seminar u Austriji. Dakle, svesni su koliko im Soros fond znaci, a s druge strane, strah je zavladao medju tim ljudima. Naravno, ima i onih kojima je vise stalo do sopstvene karijere nego do sudbine pacijenata, ali zelim da naglasim da je medju tim svetom ipak mnogo postenih i vrlo strucnih ljudi koji prate osnovne premise lekarske etike i ja ne bih volela da sam u njihovoj kozi. Govore mi da njihove institucije ne bi opstale da nije bilo nase pomoci, neki su to cak i objavili, a opet stalno osecate frustraciju kod tih ljudi.
AIM: Sta nova situacija "obecava" pacijentima?
Pre neki dan su nam na jednoj klinici Klinickog centra Srbije rekli da ne smeju da prime nase lekove, jer se plase Stamatovica, direktora Klinickog centra Srbije. Sta to znaci za bolesnike nije tesko zakljuciti, jer je lekova sve manje. Opet spominjem Brcinovu "Borbu". Izvesni novinar Matic, posle moje konferencije za stampu, na kojoj izrazavam zabrinutost sto ce humanitarna pomoc za Jugoslaviju biti sve manja, a Soros fond koji je nadomestao tu prazninu se ukida, komentarise moju izjavu i kaze: "Gospodja Liht ocigledno ne zna da ogroman broj privrednih i humanitarnih organizacija dolazi u ovu zemlju i zeli da se angazuje i pomoge na humanitarnom planu". Samo dva dana docnije taj isti novinar napisao da medjunarodne humanitarne organizacije najavljuju smanjivanje pomoci SR Jugoslaviji i obustavljanje socijalnih programa.
AIM: Kako gospodin Soros reaguje na ove napade ?
- Navikao je na to. U Madjarskoj ga je ekstremni nacionalista, gospodin Curka, koji je i veliki mrzitelj Srba, sto srpski nacionalista i novinar "Duge" Dragos Kalajic ne zna, jer se poziva na njega, nazvao Dzordza Sorosa prljavim jevrejskim pacovom. Slicih napada bilo je i u Rumuniji i u Slovackoj.
AIM: Fond zatvaraju, a vi i dalje radite punom parom, dolaze i odlaze naucnici, novinari, pozorisni ljudi, kao da se nista ne desava.
- Ovde rade mladi ljudi. Prosek starosti je izmedju 28 i 30 godina. Oni su posveceni ideji da se ovom drustvu mora pomoci ne samo lekovima u vrednosti od deset miliona dolara i humanitarnoj pomoci od cetiri miliona dolara, koliko je do sada potroseno, vec i podrskom kreativnim potencijalima ove zemlje i naporima da se od Jugoslavije pravi demokratsko i otvoreno drustvo. Svesni smo da ne smemo da dignemo ruke. Ponekad se osecamo kao Kalimero. Dobijam zelju da izadjem na Terazije i vicem: "Nepravda, nepravda". To, naravno, ne pomaze. Zato i dalje radimo svoje programe. Upravo spremamo letnje kampove za decu i umetnicke kolonije. A okruzeni smo sa mnogo apatije i umora. Ovaj rat dugo traje, ekonomska kriza jos duze. Drzi nas to sto ovde, uprkos ovim okolnostima, postoji jak demokratski potencijal. Javlja se novi talas Druge Srbije. To su mladi ljudi koji osnivaju listove i radio stanice po Srbiji, bore se da ovo drustvo ne potone u kriminalitet, korupciju, apatiju. Njih svesrdno podrzavamo i dajemo im nadu, tim pre sto trpe pritiske vlasti u svojim sredinama. Ovaj razgovor bih zavrsila onim sto mi je gospodin Soros rekao: "Ja mnogo toga ne razumem sto se u vasoj zemlji dogadja, ali vidim da postoje ljudi koji zele da ta zemlja bude normalna, otvorena i demokratska. Dok ti ljudi veruju u Soros fond, dok vi u Fondu verujete u te ljude i spremni ste da za njih radite, dotle sam i ja spreman da ih podrzavam."
Milica Lucic-Cavic