JANUSOVO LICE VLASTI
Novinske nagrade - politicki barometar Srbije
,AIM, Beograd, 24.06. 1995.
U Srbiji su dodeljene nagrade "Svetozar Markovic". Njih dodeljuje rezimsko Udruzenje novinara Srbije, sto je po pravilu barometar zvanicne politicke konjunkture. Neobicno je, medjutim, sto su se usred drzavne kampanje "mir nema alternativu", koja traje vec deset meseci, medju onima koji su nagradjeni za jednogodisnji novinarski rad, nasli tzv. nacionalni radnici: Ratko Dmitrovic iz nacionalno usmerenog lista "Argument", Spomenka Deretic iz Radio Beograda, koja je, na primer, u glavnom gradu promovisala Zirinovskog, ili Dragos Kalajic iz "Duge", slikar, publicista i nacionalni radnik, koji ne krije svoj profasizam.
Potrebno novinarstvo ...
Komentarisuci nagrade drzavnog Udruzenja novinara Srbije, Zarko Korac, potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije (GSS) je odluke zirija okarakterisao kao "zapanjujuce" i sarkasticno primetio da one "nedvosmisleno potvrdjuju kakvo je novinarstvo Srbiji potrebno u ovom trenutku".
- Apsurdno je - izjavljuje Korac - da priznanje 'Svetozar Markovic' dobije covek koji je deklarisani nosilac rasistickih i profasistickih ideja. Da li sadasnji ratno-huskacki novinarski lobi moze biti nosilac nove, mirotvorne i tolerantne politike na koju pretenduje drzavni i politicki vrh SRJ?
Kalajic, na koga se odnose ove reci, zastupa iskljucivo antievropsko, antizapadno, antipacifisticko stanoviste koristeci veoma grubu diskvalifikatorsku retoriku. Svoja stanovista eksplicira cesto u "Dugi" vulgarno i uz agresivnu netrpeljivost. Povodom antiratnih demonstracija vojnickih majki u Moskvi, posle intervencije u Ceceniji, na primer, ponavlja svoju raniju tvrdnju o mirovtvorcima koji su "agenti-provokatori mondijalizma, koje neprijatelji Evrope za male pare regrutuju medju lezbijskim i slicnim organizacijama nesrecnica, o cemu govori i njihova ruznoca".
Neki objasnjenje za sadasnju nagradu nalaze u tome, sto je Kalajic svojevremeno pozivao, i u drzavnim medijima sada omiljene komuniste, koje predvodi dr Mira Markovic (Miloseviceva supruga), da se pridruze ekstremnoj desnici u borbi protiv mondijalizma, liberalizma i demokratije.
Funkcioneri rezimskog novinarskog udruzenja, za koje se pretpostavlja da bi mogli biti bliski jugoslovenskim komunistima (JUL), poput Dusana Cukica, isticali su se u denunciranju nezavisnih medija kao "stranih placenika", u pogromaskim kampanjama. Nagradjivanje onih potrebnih pruza razlog da se ponovo sagleda polozaj rezimu nepotrebnih.
Sankcije, za koje se obicno kaze da nisu uperene protiv naroda nego protiv neodgovorne vlade su, svakako, vise pogodile finansijski slabe nezavisne medije, nego privilegovane, za koje su obezbedjeni fiskalni izvori finansiranja (u Srbiji TV pretplatu po zakonu placaju svi koji trose struju, preko tzv. takse na elektricno brojilo, a papir spada u proizvode koje finasira drzava). Inostrana pomoc nezavisnim medijima je bila svakako daleko manja, od minimalnih posledica tako aranzirane neravnopravnosti.
... i nepotrebno novinarstvo
U Beogradu su, od pocetka godine pojacani napadi nomenklature na slobodne medije i inostrane fondacije koje ih pomazu. Finale te kampanje podudara se ovih dana sa odlukom srpske Vlade da brise iz registra Soros fond u SR Jugoslaviji. Soros fondacija je pomagala oko 70 listova u Srbiji i najverovatnije se zbog toga nasla na udaru rezima. Eliminacija ove fondacije ce unekoliko otezati, inace veoma tezak polozaj nezavisnih medija, ali se na osnovu dosadasnje vitalnosti i upornosti moze pretpostaviti da ce najveci broj njih i bez toga ipak ostati na nogama. Novinari "Nase Borbe" su tako odbranili svoju nezavisnost uprkos problemima s papirom, poslovnim prostorom, u teskim socijalnim i radnim uslovima.
Interesantan je slucaj Nezavisne televizije Studio B, na ciji deo imovine je reflektovala Vlada Beograda. Prosle jeseni poceo je da se formira front odbrane Studija B koga su cinile sve politicke grupe. U toj atmosferi najglasniji su bili Seseljevi radikali i doslo je do paradoksa - Vojislav Seselj, koji je svojevremeno na drzavnoj televiziji citao spiskove novinara koji treba da dobiju otkaz kao nacionalno nepodobni, nasao se u "istoj sobi" sa svojim tadasnjim zrtvama. Cinjenica je da su mnogi, od Vuka Draskovica, vodje SPO, do Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, ipak pokusavali da se izmigolje iz radikalskog zagrljaja. Napadi drzavnih struktura na Studio B su nakon zimske "ofanzive" prestali, posto je ova stanica nasla zajednicki jezik sa beogradskom Vladom.
Na slican nacin, bez formalnog okoncanja, obustavljena je i administrativna pretnja kragujevackom nezavisnom nedeljniku "Svetlost", cija je imovinska transformacija takodje bila osporena. Zimska odbrana nezavisnosti je, medjutim, ostavila neke posledice.
U krizi koja je pre toga potresala Studio B, odlaskom Lile Radonjic, Zorana Ostojica i jos cetrdesetak novinara, u ovoj kuci je tiho napustena principijelna odluka da se Seselj ne poziva u ovaj studio zbog toga sto je diskvalifikovao ljude po nacionalnoj osnovi; radikali na ovoj stanici, u sirokom uredjivackom konceptu i u novim okolnostima, dobijaju svoj prakticno jedini znacajniji medijski prostor. Studio B je, takodje, posle Milosevicevog prekida s Karadzicem, jedno vreme bio jedini medijski prostor za vodjstvo bosanskih Srba. Radikalska publika sa drzavne televizije presaltovala se tada na Studio B, bojeci svojim pozivima politicke kontakt emisije.
Vlast je ocito nastojala da eliminise neugodne svedoke svoje ranije ratne kampanje, i da zadrzi monopol na informisanje, ali su takva nastojanja nailazila na otpor. Savezna vlada je cak predlozila odredbu u novom zakonu o preduzecima, po kojoj svi koji rade u informisanju, bez obzira na oblik svojine, mogu u jednom trenutku, po volji Vlade - postati javna preduzeca u kojima ce Vlada moci da uvede prinudnu upravu.Tek nakon "pobune" u srpskom parlamentu, ona je tiho povukla taj predlog.
Sta u toj konstelaciji znaci davanje nagrade "Svetozar Markovic" Dragosu Kalajicu? Znaci li mozda to da sadasnju poziciju Slobodana Milosevica ne ugrozava medjunarodna zajednica, ni pritisak opozicije, vec "mangupi u sopstvenim redovima"? Ili je neko izvadio spisak od prosle godine, kako se konstatuje u jednoj belesci u nedeljniku "Vreme"? Te nagrade, zapravo, samo pokazuju Janusovo lice vlasti. Vidljivo je nastojanje drzavnih medija da izvrse deradikalizaciju javnog mnjenja, ali je bilo takodje vidljivo da je u istom paketu teren ciscen i od "virusa liberalizma". U retorici drzavnih medija, ni Evropa, ni medjunarodna zajednica, uglavnom se ne boje onako nepozeljnim bojama kao ranije, ali to nije podrazumevalo amnestiju za proevropske i kosmoplitski orijentisane politicke grupe. U tu svrhu vlast valjda nije htela da do kraja obeshrabri sve svoje "jurisnike". Oni su potrebni i da svojom iskljucivoscu pribave sliku njene umerenosti.
Milan Milosevic