SUDJENIJE NA KOSOVU

Cela teritorija Kosova vec godinama lici na jednu veliku sudnicu. Iz pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava, na cijem je celu Adem Demaci, vec duze vreme se upozorava da je u proseku, iz svake albanske porodice barem jedan clan, bio pozvan na tzv. informativni razgovor, proveo neko vreme, prekrsajno ili "greskom" iza resetaka ili se u najgorem slucaju nasao na sudskoj klupi, gde se odlucivalo o njihovoj sudbini i to za vise narednih godina. "Sudi se izgleda celom jednom narodu" -imaju obicaj da kazu ugledni kosovski analiticari. Od novembra prosle godine do danas, kosovska javnost je preokupirana ishodom tekuceg sudskog procesa koji se po masovnosti poredi sa onima od posle Drugog svetskog rata.

Radi se o preko 150 uhapsenih bivsih radnika SUP - a Kosova albanske nacionalnosti, koje optuznica tereti "da su izvrsili krivicno delo udruzivanja radi neprijateljske delatnosti iz clana 136 stava 1., koji se odnosi na ugrozavanje teritorijalne celine iz clana 116. stava 1. Krivicnog zakona SRJ", odnosno da su od "1991. godine do novembra 1994. godine po nalogu vlade Republike Kosova, formirali paralelno Ministarstvo inostranih poslova i sluzbe drzavne bezbednosti u sedam centara, sa ciljem ugrozavanja ustavnog uredjenja i teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije".

Preko 40 advokata - branioca, vec nedelju dana pokusava da pred predsedavajucim Sudskog veca petorice, Dragoljubom Zdravkovicem pobiju navode Okruznog Javnog tuzioca Jovice Jovanovica, o bilo kakvoj upletenosti njihovih 72 -ice klijenata ( od kojih se 11-rica ne nalazi na Kosovu), u radnje koje su tako koncipirane u optuznici. Do objavljivanja ovog napisa pred sudskom govornicom, u zgradi suspendovane Skupstine Kosova, od strane srpskog parlamenta jos 1990 godine, pojavilo se preko 10 optuzenih, koji su osim Bljerima Olonija, koji je potvrdio svoj prvobitan iskaz, listom odbacili otuznicu. Svoje "priznanje" u istraznom postupku, da su formirali paralelno Ministarstvo unutrasnjih poslova, optuzeni su obrazlagali "strahovotom fizickom torturom" od strane radnika MUP-a Srbije za Kosovo, pa su se u preuredjenoj sudskoj sali cesto mogla cuti i imena ljudi koji su ucestvovali u tome. Tako je npr. prvooptuzeni Avdija Mehmedovic pominjao u zgradi pristinskog MUP-a cuvenu sobu 45. gde su ga sacekali Miomir Jevtovic i Dragoljub Miolic, kao i ljude s kojima se najcesce "sretao" do aprila ove godine Dusana Jovanovica iz Sremske Kamenice, Dusana Jovanovica iz Pristine i njegovim, podvlaci on, ucenikom Momcilom Dojcilom iz Lipljana. Osim za sudsku praksu nezabelezenih propusta u samom istraznom postupku, gde su se po svemu do tada vidjenom iskazi osumnjicenih od strane istraznog sudije potpisali tek na dan sudjenja, dakle nakon primedbi branioca, na tada ustanovljenoj pauzi, kao i Sudskog veca koje nije produzilo pritvor optuzenima, pa su se punih sest dana nalazili protivzakonito u zatvoru, nacin na koji se dolazilo do "priznanja" njihovih klijenata je izgleda zasnovana odbrana. Jedan od advokata - branioca, bivsi kosovski funkcioner, koji je dolaskom aktuelnog predsednika Srbije Slobodana Milosevica i sam "okusio" sudsku klupu, da bi se ubrzo ustanovilo da za to nije postojala osnova, Azem Vllasi smatra da je " policija dobila zadatak da "dokaze" kako se radi o krivicnom delu, te je u nedostatku materijalnih dokaza krenula na zadatak da brutalnom upotrebom sile iznudi ovakva priznanja o formiranju Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Kosovo, sto je u direktnoj suprotnosti sa odredbama ZKP (clan 10,218) koji jos direktnije zabranjuje takve postupke. U nedostatku drugih materijalnih dokaza ni iz tih iznudjenih priznanja ne proizilazi da je stvarno formirana takva policija kao neprijateljsko udruzenje, a ni u samoj istrazi nema ni traga o tome da su ovi optuzeni hteli da upotrebom sile ili drugim protivustavnim putem otcepe deo teritorije da bi formirali zasebnu drzavu ili pripoje drugoj - Albaniji. Na zalost, kaze Vllasi, na bazi dosadasnjeg iskustva sudovi postupaju tako sto jednostavno prepisuju optuznicu kao presudu".

Decembra meseca prosle godine na "tretman" optuzenih u zatvorima od strane njihovih "cuvara" reagovao je Amnesty Interacional kada su zatrazene "hitne mere radi obavljanja medicinskih pregleda" osumnicenih bivsih policajaca SUP-a Kosova, i zahtevali da se "pripadnici drzavne bezbednosti, koji su ucestvovali u talasu nasilja suspenduju s posla". Inace, do sada svi ispitani u ovom sudskom postupku su tvrdili da su delovali samo u oviru formiranog Nezavisnog sindikata bivsih radnika SUP-a Kosova, koji su od 1990 do 1992 godine ostali bez radnih mesta, a da su njihove aktivnosti, po svedocenju prvooptuzenog Avdije Mehmedovica bile humanitarnog karaktera, da su prikupljali podatke o svojim kolegama, koji su pozivani na informativne razgovore, a kojih je po Mehmedovicu bilo cak 700. "Protiv 300 njih je primenjena fizicka torutura, u 200 slucajeva su pretresani stanovi, dogodilo se jedno ubistvo, kao i 650 slucajeva koliko je sa svojim porodicama, zbog raznih pretnji napustilo Kosovo", izneo je Mehmedovic. Takodje se nije poricalo da su se pratili razgovori policijskih organa, uz pomoc 10 toki - vokija, "ali samo onda kada je situcija bila toliko komplikovana, te je pretilo da dodje do konflikta sirih razmera, odnosno da bi se pravovremeno obavestila medjunarodna javnost i sprecila eventualne sukobe". Mehmedovic se u svom izlaganju vratio u vreme pocetka rata u Hrvatskoj i ratu u Bosni, podsecajuci da je tada pojacana aktivnost na Kosovu od strane Seseljevih i Arkanovih pristalica, kada je doslo i do masovnog vrlo cesto i javnog naoruzavanja ovdasnjeg srpskog i crnogorskog stanovnistva, dodajuci da se dosta u njihovom sindikatu radilo na "boljoj informisanosti, radi licne i kolektivne sigurnosti". I jedan od trojice njegovih branioca Azem Vllasi je za AIM rekao: " Na osnovu detaljnog poznavanja gnjilanskog i pristinskog predmeta, gde branim nekolicinu optuzenih, odgovorno tvrdim da u radnjama optuzenih nema elemenata bica krivicnog dela, jer je njihova aktivnost bila prevashodno sindikalnog karaktera. Ukoliko je u nekom trenutku izlazila iz okvira klasicne sindikalne aktivnosti to je zbog okolnosti u kojima zivimo i sto je veoma bitno ona je i u tim slucajevima ostajala na terenu pukog verbalizma i nije zalazila u zonu niceg kriminalnog". Na pitanje kako uopste komentarise ovaj sudski proces Vllasi je odlucan u oceni da je krivicni postupak koji se vodi protiv bivsih radnika Pokrajinskog SUP-a Albanaca "klasican i drastican primer montiranih policijsko-sudskih procesa. Naime, nastavlja on, tuzilastvo i sud se u ovom slucaju pojavljuju tek kao formalno-proceduralno pokrice za ono sto politika zacrta, a policija obavi. U ovom slucaju vlast je odlucila da se obracuna sa onim sto se naziva paralelnim institucijama i oblicima politickog organizovanja i delovanja Albanaca na Kosovu, dok je policija nakon toga stupila u akciju da "otkrije" njihovo postojanje i "dokaze" njihovu "inkriminisanu" delatnost", tumaci Vllasi.

U svakom slucaju sudjenje se nastavlja i narednih dana. Ono sto ce svakako ostati urezano kod direktnih ucesnika u ovom sudjenju, posmatraca i novinara je par izrecenih "bisera": Okruzni javni tuzilac Jovica Jovanovic: "Sudjenje je tamo gde se nalazi sudija" , odgovarajuci na pitanje branilaca zbog cega se istrazni postupak uglavnom vodio u prostorijama zatvora, a ne u Okruznom sudu. Na opasku predsedavajuceg u sudskom postupku Dragoljuba Zdravkovica, jednom od advokata - branioca "Kolega vi znate da je to formalnost, vec 20 godina se bavite ovim poslom", dobio je odgovor: "Vreme kada sam se ja bavio ovim poslom bilo je vreme komunizma, a sada je kako vi kazete vreme demokratije, a radite gore nego sto smo mi nekada". Predsedavajuci Zdravkovic na primedbe advokata: "Mislio sam da cemo u toku samog Javnog pretresa ispravljati neke nedostatke, jer ne treba da gubimo vreme. Dolazi vreme godisnjih odmora i ja to svojoj deci i zeni ne zelim da uskratim".

Inace, do sada su zavrsena tri sudska postupka, dva u Peci i jedno u Gnjilanu, protiv bivsih radnika SUP-a Kosova, albanske nacionalnosti. Prva grupa u Peci koja je brojala devet lica osudjena je na zatvorsku kaznu od ukupno 34 godine, a druga grupa gde se sudilo sedmorici Albanaca osudjena je na ukupnu kaznu zatvorom od 25 godina. Nekako je ipak pravo iznenadjenje da je grupa u Gnjilanu, koju je optuznica teretila za isto, tesko, krivicno delo, "podrivanje teritorijalnog integriteta SRJ i formiranje paralelnog Ministarsta unutrasnjih poslova, prosla sa puno blazim kaznama. Tako je od 28 bivsih policajaca na zatvorske kazne , u trajanju od sest meseci do tri godine osudjeno njih 16. Osmorica se inace ne nalazi na Kosovu, a cetvorica su oslobodjena optuzbe. Iznenadjenje je utoliko vece sto su svi pusteni na slobodu do pravosnaznosti sudske odluke. Azem Vllasi, akter i u ovom sudjenju kaze da " u svim slucajevima u stvari kazne predstavljaju iznenadjenje, jer se izricu kao takve, a u nedostatku dokaza da je pocinjeno krivicno delo. Ako se one kazne kod pojedinih sudova razlikuju onda su po meni najvece iznenadjenje izrecene kazne u Peci, jer su drasticno visoke a nema dokazanog dela. U Gnjilanu su znatno manje iznenadjujuce, jer bez obzira sto su izrecene kazne za nedokazano delo, manje su nego u Peci. Inace, izgleda da se visina kazne kod pojedinih sudova odmerava proizvoljno, zavisno kako koji Sud procenjuje da ce visina kazni biti po volji onih "gore", tvrdi Vllasi.

Dobri poznavaoci kosovske situacije, medjutim, ocekuju da ce i u procesu protiv 72-jice bivsih policajaca, koji se odvija u Pristini i 44-rice koji je u toku u Prizrenu (medju kojima ima i onih koji se terete za obavljanje funkcija u paralenim opstinskim organima), biti izrecene nesto blaze kazne. Kao razlog ovakvom stavu najcesce se pominje nedavno hapsenje lidera srpskih radikala u Gnjilanu Vojislava Seselja i reagovanje SK Pokreta za Jugoslaviju, gde se on krivi za raspirivanje medjunacionalne i verske mrznje. Drugim recima, kazu oni, "radi se o navodnom pokazivanju dobre volje aktuelnog beogradskog politickog vrha prema kosovskim Albancima i navodnom dokazivanju medjunarodnoj zajednici da dobra volja postoji, ali da je mora iskazati i druga strana"...

Violeta OROSI AIM Pristina