DEFINITIVNO ODCEPLJENJE ?

Sredina juna je u Sloveniji nesumljivo protekla u znaku njenih uspeha na medjunarodnom polju. Potpisan je ugovor sa CEFT-om, poèeli su se potpisivati parcialni ugovori o pridruženom èlanstvu Evropskoj Uniji sa svim èlanovima Unije,pretstavnici Medjunarodnog monetarnog fonda su slovenaèkoj valuti tolaru priznali konvertibilnost, a u New Yorku su slovenaèki pregovaraèi postigli dogovor sa medjunarodnim koordinacionim komitetom (ICC), koji je bio uvod u sklapanje odvojenog ugovora izmedju Slovenije i komercialnih banaka o otplaSivanju dugova bivše SFRJ. Slovenija je sve od dana svog osamostaljenja raèunala da Se zajedno sa veèinom novonastalih država na podruèju bivše Jugoslavije postiSi da Se biti ravnopravne naslednice bivše države sve tadašnje republike koje su postigle svoju državnost. Tako se raèunalo ne samo na podelu imovine nego i na podelu dugova bivše SFRJ. Pri tome se u Sloveniji sve vreme upozoravalo da je upravo pitanje dugova jedna od najopasnijih zamki u koju semože uhvatiti Slovenija kao objektivno najbolje stojeSa država od svih ex jugoslovenskih republika. Naime, od samog poèetka je postojala opasnost da ratom osiromašene republike nekadašnje SFRJ neSe imati dovoljno para da otplate svoje dugove raznim stranim komercialnim bankama i da sav taj teret padne na ledja onih koji su najbolje stojeSi. A to je pre svega Slovenija. Dogovr sa ICC u Nju Jorku još ne znaSi i ugovor, jer trebaju taj dogovor potvrditi i vlasnici dve treSine jugoslovenskih dugova. za to ne postoje nikakve garancije ali dr. Mojmir Mrak, šef slovenaèke pregovaraèke grupe, raèuna da je tu saglasnost moguSe postiSi jer u suprotnom sluèaju bilo bi nelogièno da ICC uopšte pregovara sa Slovenijom. Bitna postavka buduèeg ugovora koji je sada u poèetnoj fazi je èinjenica da bi Slovenija po njemu preuzela na sebe 18 posto obaveza prema svim jugoslovenskim poveriocima. Izuzetak su samo takozvane "vezane osobe", znaSi poverioci koji su pravni ili fizièki subjekti (vladni ili nevladni) iz SRJ i drugi subjekti koji posredno ili neposredno rade u korist tih subjekata. Radi se o subjektima koji su na dve liste. Prva je lista Ofac, institucije kod amerièkog ministarstva finansija, na kojoj su svi oni èiji poslovi su blokirani, dok je drugu listu usvojio ICC. U intervjuu ljubljanskom Delu dr. Mrak govori da se radi o državama pod blokadom : Libiji, Iran, Savezna republika Jugoslavija...Medju tim subjektima je i Narodna banka Jugoslavije, Udružena beogradska banka sa sedištem na Kipru i još neke druge ustanove sa sedištem u SRJ. ZnaSi, Slovenija neSe otplaèivati dugove tih takozvanih "vezanih osoba". I dok je pregovaraèki tim posle povratka iz Nju Jorka veoma zadovoljan, slovenaèka javnost nije posebno aplaudirala dostignutom ugovoru. Mnogi upozoravaju da Se Slovenija morati da preuzme i neke veS dospele obaveze za plaèanje kamata i glavnice.Slovenaèki pregovaraèi objašnjavaju da je po ugovoru NFA iz 1988.godineglavnica dospela za isplatu 1.januara prošle godine. Rok otplate bio je 13 godina što znaèi da bi morala platiti 838 milijona dolara, koliko iznosi njen deo obaveza, do 2006.godine - svake godine trinaesti deo te sume. A drugo su kamate. Jugoslavija i jugoslovenski dužnici su prestali sa plaèanjem dugova i kamata na te dugove aprila 1992.godine. Zbog toga Se morati Slovenija sa preuzimanjem 18 odstotnog udela platiti i deo dospelih kamata umanjen za onaj deo koji je u medjuvremenu ispaltila bankama do kraja 1993.godine. Taj deo dospelih kamata iznosi sada oko 200 milijona dolara, ali se iz dana u dan poveSava i upravo zbog toga se Sloveniji toliko žuri da sa dokonaènom ispaltom jugoslovenskih dugova po posebnom aranžmanu. Odluci da ide u aranžman sa stranim komercialnim bankama je verovatno delimièno pridonelo i prilièno neinteresovanje drugih bivših jugoslovenskih republika za pitanja deobnog bilansa, jer su te novonastale države razumljivo više obuzete ratnim zbivanjima nego razmišljanjima o nekim buduSim, normalnijim vremenima, u kojima Slovenija živi veS nekoliko godina.

Slovenija Se pozajmljivati pare MMF-u

Upravo ta okolnost je uz pametnu monetarnu politiku doprinela tome da ima Slovenija i stabilnu valutu, èiju medjunarodnu konvertibilnost su sredinom juna potvrdili i predstavnici Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su boravili dve nedelje u Sloveniji. "Slovenija je predivan primer kako je moguSe istovremeno smanjiti inflaciju ispod 10 odsto i postiSi privrednu rast", izjavio je vodja misije MMF Russell Kincaid. Zbog toga struènjaci MMF i najavljuju da Se period tranzicije biti kraSi od bilo koje druge države iz nekadašnjeg socialistièkog bloka. Delegacija je izrazila i zadovoljstvo nad sklopljenim dogovorom sa konzorcijem komercialnih banaka, koji je Slovenija postigla u New Yorku. Rešenje problema nealociranog duga bivše zajednièke države znaSi za Sloveniju i više moguènosti za strana ulaganja i za nabavku savremenije tehnologije. Èlan delegacije Willy Keekens, inaèe izvršni direktor Belgijske konsistuence MMF, èiji èlan je i Slovenija, naglasio je da rezultati slovenaèke privrede i monetarne politike omoguèavaju državi mnogo lahkši i jeftiniji pristup do svetskih finansija. Ali, naglasili su predstavnici MMF, Sloveniji ne trebaju nikakvi krediti. S obzirom na devizne rezerve i druge ekonomske faktore MMF èak raèuna da bi upravo Slovenija pozajmila pare nekoj od ekonomski manje uspešnih država, èlanica MMF ! U razgovorima sa delegacijom MMF znaèajno mesto imala je i rasprava o slovenaèkoj nacionalnoj valuti - tolaru. Vodja delegacije Russell Kincaid je naglasio kako je konvertibilnost tolara èinjenica veè najmanje godinu dana i da mora za potvrdu te èinjenice slovenaèka vlada samo još formalno zatražiti odobrenje MMF, koje Se dobiti bez problema. Inaèe su struènjaci monetarnog fonda upozorili i na neke probleme, sa kojima Se se morati Slovenija suoèiti što pre. Radi se o, po njima, prevelikim izdvajanjima državnog budžeta za penziono, zdravstveno i invalidsko osiguranje, a postepeno bi trebalo ukinuti ideksiranje i smanjiti kamatne stope.

Janja Klasinc, AIM