IZMEDJU SILE I NEBRIGE

Kulturne institucije na Kosovu

Kosovski reditelj Isa Qosja, siroj javnosti poznat i po njegovom filmu "Cuvari magle", o kojem je krajem 80 - tih, zbog politickih aluzija, bilo mnogo kritika i komentara, danas pokusava da nadje, kako on kaze "parce zemlje i neba" ne bi li realizovao svoj novi filmski projekat. A vidi ga, ni manje ni vise, u poluurbanizovanom pristinskom kvartu, karakteristicnom po kucama okruzenim visokim zidovima, gde, smatra on, nece privlaciti paznju aktuelnih vlasti. Ako je u celom svetu normalno da ljudi oko vrata nose fotoaparat ili kameru, boljim poznavaocima kosovskih prilika nije potrebno objasnjavati da je osim za novinare koji rade u drzavnim medijima javno nosenje ili rad sa fotoaparatom, da se kamera i ne pominje, blago receno onemoguceno. Iz jedine filmske kuce na Kosovu, "Kosovafilm", 90 -te su izbaceni svi radnici albanske nacionalnosti. Dotadasnji direktor "Kosovafilma", Azem Shkreli kaze :"Niko nije od nasih novih politickih struktura ocekivao milione maraka za filmsku produkciju, ali do danas ni jedna novostvorena kosovaska institucija nije pokazala nikakvo interesovanje za film". On tesko prihvata odgovore koji tu nezainteresovanost obrazlazu teskim stanjem na ovim prostorima - gde se aktivnost svodi na prehrani stanovnistva i odrzavanju skolstva, koji predstavljaju prioritete novih albanskih institucija. Doduse, i on sam ima licnih problema. Naime, Azem Shkreli svakog dana ocekuje da ce ga izbaciti iz stana, koji mu je dodeljen dok je obavljao funkciju direktora u "Kosovafilmu", zato sto mu se ne dozvoljava da ga, kao i drugi, po novijim zakonima, otkupi. "Kosovafilm" se danas pominje jedino kao zgrada gde se nalazi solidan restoran.

U leto 1993, kad su srpski organi vlasti preuzeli zgradu "Rilindje", iz Doma Stampe su izbaceni i radnici edicije. Nazmi Rrahmani, sef izdavacke kuce "Rilindja" kaze da od tada on i njegovi radnici nisu primili nikakvu mesecnu nadoknadu. Ova izdavacka kuca, koja je decenijama bila jedini izdavac knjizevne produkcije na albanskom jeziku na Kosovu, danas je primorana da promeni nacin rada. Autori moraju svojim novcem ili donatorstvom platiti urednika, recenzente i sve troskove stampanja. A na takav nacin rade i mnoge male privatne izdavacke firme. Po aktuelnim cenama, za deset tabaka, autor mora obezbediti najmanje tri hiljade nemackih maraka. Naviknuti da i samo izdavanje knjige bude prvo vrednovanje, u uslovima kada, kaze jedan kosovski pisac "svako moze izdati bezveznu knjigu patriotskih pesama ", sa stanjem izdavastva na Kosovu niko nije zadovoljan. S druge strane, dotadasnja jedina knjizarska mreza "Rilindje" je preimenovana u "Zavicaj", i u njoj se vec dugo ne mogu naci nova izdanja na albanskom jeziku. U Pristini i u drugim kosovskim naseljima broj privatnih knjizara koje prodaju novija izdanja izuzetno je mali. "Normalni kontakt izmedju autora, knjige i citaoca je na Kosovu poremecen" kaze Nazmi Rrahmani. Medju drugim, privatnim, izdavacima, istice se "Dukagjini" iz Peci koji pretendira da ima elitni karakter. Dok u filmskoj i knjizevnoj produkciji danas nema Albanaca u drzavnim institucijama, u kosovskom Narodnom pozoristu (TPK) jos postoji i radi glumacka trupa na albanskom jeziku. Do prosle jeseni je kao dramaturg teatra radio Fadil Hysaj, koji je poznat po svom stavu iz 90 - tih da "ne treba napustati kulturne institucije sve dok se ne primeni fizicko nasilje". Hysaj je prosle jeseni dobio otkaz i zabranjen mu je ulazak u prostorije pozorista. Novodiplomiranim glumcima sa Falulteta dramskih umetnosti, koji su na grupi profesora Hysaja, i jugoslovenskoj javnosti poznatih glumaca Envera Petrovcija i Faruka Begollija, nije pruzena sansa da se zaposle u ovom jedinom profesionalnom pozoristu na Kosovu iz razloga sto sadasnje rukovodstvo "ne priznaje ilegalne diplome pristinskog Univerziteta" koji, vec godinama, funkcionise po privatnim objektima.

"Ako ne moze po Galerijama, slika moze da se okaci i na zid kafica..." kaze Shkelzen Maliqi u svom napisu posvecenom mladoj slikarki Ilirijani Loxhi. Po kaficima i restoranima danas izlazu i najpoznatiji kosovski slikari Albanci, jer ni u jednoj od galerija ne mogu ni priviriti. Horski nastupi se, povodom raznih manifestacija, takodje izvode po kaficima ili u najboljem slucaju u pristinskoj katolickoj crkvi...

Stanjem kulturnih institucija, brigom o stvaralastvu i o stvaraocima, po ocekivanjima zainteresiranih Albanaca, trebalo da se brine Ministarstvo kulture u kosovskoj vladi u egzilu dr. Bujara Bukoshija. Medjutim, porucuje se, da 95 odsto sredstava sa cime raspolaze ovom ministrastvo, se ulaze u odrzavanje nastave na albanskom jeziku. S druge strane, albanski nastavnici smatraju kao "humanitarnu pomoc" ono sto primaju za svoj rad i odbijaju da to nazovu "platom". A onih pet odsto, koliko preostaje za druge delatnosti, ni za koga nije dovoljno, a posebno ne za kulturne institucije, koje danas jedva da zivotare, ili postoje samo na papiru...

Mufail LIMANI AIM Pristina