JUNSKA DEVIZNA GIBANJA

,AIM, Beograd, 13. 06. 1995.

Crno trziste

Novo posrtanje dinara na crnom deviznom trzistu Jugoslavije posledica je starih neravnoteza izmedju proizvodnje i potrosnje i spekulacija oko ocekivane sluzbene devalvacije, koja tu neravnotezu treba da "ispegla"

Posle dva meseca relativne stabilnosti, jugoslovenski dinar je pocetkom juna ponovo poceo ubrzano i kontinuirano da gubi vrednost. Dok su ulicni preprodavci jos 5. juna kupovali nemacku marku za 2,1 , a prodavali je za 2,2 dinara (sluzbeni kurs je 1 : 1), tokom vikenda 10. i 11. juna - kupovni kurs je skocio na 2,5 dinara, a prodajni na oko 3 dinara za jednu nemacku marku. U krupnijim "crnim transakcijama" medju firmama, cene deviza bile su vece za oko 30 odsto. Zanimljivo, tokom citave sedmice realan kurs dinara je na ulici ravnomerno "devalvirao" brzinom od 5 odsto na dan, a razlika izmedju kupovnog i prodajnog kursa se rapidno sirila. Posle vikenda, margina izmedju dva crna kursa naglo je smanjena (kupovni 2,5, prodajni 2,6 dinara za nemacku marku), sto je znak da je ciklus spekulacija zavrsen.

Kao i prilikom poznate "devizne oluje" krajem marta ove godine, kada je crni kurs poskocio i iznad aktuelne oscilacije, predstavnici vlasti su javno reagovali s velikim zakasnjenjem. To ponovo siri sumnju da se velike spekulacije na crnom deviznom trzistu, u kojima pojedine prezaduzene banke ulaze u duboke minuse i sa tako "sivo emitovanim" dinarama prvo kupuju devize, da bi ih kroz nekoliko dana povoljnije prodale, odvijaju, ako ne uz aktivnu pomoc, ono bar sa precutnim pristankom vrhova vlasti. Po ovoj sumnji, vlast reaguje tek kada se zavrsi ciklus "nagla ponuda dinara - skok deviznog kursa - znacajna ponuda deviza - oskudica dinara - pad kursa".

Po ovom scenariju, drzavni i monetarni organi izlaze s vremena na vreme u susret interesima "duznickog lobija", mada javno upravo taj lobi uvek optuzuju za ugrozavanje stabilnosti dinara. U ovakav scenario dobro se uklapa i otpor Vlade Srbije da prihvati ideju akademika Dragoslava Avramovica, guvernera Narodne banke Jugoslavije, o devalvaciji dinara, koja je neophodna za pripremu zemlje za razdoblje posle eventualnog ukidanja svetskih ekonomskih sankcija. Jer srpska vlada bi tada, u slucaju ozbiljnije jednokratne devalvacije ili u sistemu "plivajuceg dinara", na nesto duze vreme izgubila mogucnost da gledajuci kroz prste velikim, a upropascenim paradrzavnim bankama, makar putem deviznih spekulacija namiri ogromne dubioze takozvanog "drustvenog sektora privrede", koji tim bankama ne vraca tri cetvrtine kredita. Cenu ove igre na devalvaciju, koju u jugoslovenskim uslovima suvereno vodi Vlada Srbije (posto ona diktira sve kljucne odluke ekonomske politike), samo naizgled placaju preduzimaci "sive ekonomije" (kao jedini drzaoci "deviznih rezervi"), a u sustini krajnji trosak pada na stanovnistvo, koje oko 40 odsto potreba zadovoljava na pijacama svercovane robe ili robe koja izvrdava poresko opterecenje.

Novo "junsko devizno gibanje" dodatno su dramatizovale price o ostavci guvernera Avramovica, kada je odbijena njegova "Nota o ekonomskoj politici" u kojoj je zatrazio neki koktel privatizacije, devalvacije i investicija. Ispostavilo se da se guverner Avramovic vrlo disciplinovano pridruzio kampanji stisavanja devizne panike, jer je 12. juna iz Milocera, sa "prinudnog odmora", porucio da dinar nije bitno ugrozen, jer su navodno izbalansirane drzavne finansije. To je samo jedna poluistina. Jer, mada budzeti navodno nisu u deficitu, javna potrosnja u celini, prema nalazima "CES Mekona" u Beogradu, nadilazi 65 odsto drustvenog proizvoda. A kada joj se pridruze i troskovi javnih preduzeca, ona doseze i 80 odsto drustvenog proizvoda. To je 2,5 puta vise nego u zemljama sa najbrzim privrednim rastom u svetu, a poresko opterecenje u Jugoslaviji je bitno vise nego u bilo kojoj istocnoevropskoj zemlji nekadasnjeg socijalizma. To ni dinar, ni jugoslovenska privreda vise ne mogu da izdrze - bez inflacije.

Priskacuci u pomoc u spasavanju dinara, posle vise od mesec dana cutnje, guverner Avramovic je pokazao publici da on ustvari i nije "druga strana", ona koja je u stanju da se odupre tandemu predsednik Milosevic - premijer Marjanovic u Srbiji. Bolji poznavaoci kreatora "cvrstog dinara", uostalom, i nisu suvise ozbiljno shvatili Avramovicev toboznji zaokret od socijalistickih pogleda i modela drzavnog dirizizma, ka privatnoj privredi sa realnim cenama deviza i kredita.

Posle junskih deviznih spekulacija, Vlada Srbije je donela nekoliko mera za hladjenje inflacionih ocekivanja. Na trziste je pusteno 700.000 litara benzina sa skrivenim deviznim kursom od oko 2,15 dinara za jednu marku (3,2 dinara za litru benzina, koji se kod svercera kupuje za jednu i po marku po litru). Republicki ministar poljoprivrede je hitno izasao na televiziju da objavi da ce se seljacima psenica u predstojecoj zetvi placati uglavnom u naturi ili u novcanim ratama. Zamenik guvernera centralne banke objavio je da ce novcana masa mirovati i dalje na 2,4 milijarde dinara. Medjutim, sve to moze smiriti kurs dinara samo do nove krize likvidnosti u nekom velikom industrijskom basenu prikljucenom na neku veliku banku i do nove igre na devalvaciju, koja se ocekuje zajedno sa velikim politickim sporazumom oko Bosne i Hrvatske. Mnoge indicije upucuju na zakljucak da su sve ekonomske promene opet prolongirane za kraj godine, sto moze, a ne mora, da znaci da je odlozen i taj politicki sporazum .

Dimitrije Boarov