KOSOVO POD HUMANITARNIM MONITORINGOM

podnaslov: Ako se kao parametar uzme prisustvo humanitarnog nadzora organizacija koje deluju na Kosovu, moze se reci da ovdasnje stanovnistvo , posle Bosne i nekih delova Hrvatske ulazi u kateroriju naugrozenijih populacija na teritoriji bivse Jugoslavije.

tekst: Kosovo ne spada u kategoriju ratnih regiona, vec u regione sa permanentnom ratnom pretnjom. U ovom delu bivse Jugoslavije nema na desetine hiljada izbeglica, pa ipak ako se kao parametar uzme prisustvo humanitarnog nadzora udruzenja koja deluju na Kosovu, moze se zakljuciti da kosovska populacija, odmah iza Bosne i nekih delova Hrvatske, ulazi u kategoriju jedne od najugrozenijih na teritorijama ex Jugoslavije. Na Kosovu danas deluje preko 14 humanitarnih organizacija i udruzenja raznih profila - od onih koje se bave medicinskim zbrinjavanjem, pa do Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNCHR). Sirok spektar rasprostiranja ovih organizacija i udruzenja govori da se na Kosovu pod takvim vidom zbrinjavanja nalazi dobar deo stanovnistva, jer prosto matematicko zbrajanje pomoci - ne samo novcane, vec i u lekovima, hrani i robi, koju dele organizacije i udruzenja, trebalo bi da nas dovede do ukupne sume sredstava koje "ulaze" na Kosovo. S namerom da dodjemo do ovih saznanja, posetili smo ove humanitarce, ali precizne podatke uglavnom nismo dobili. Tih dana najcesci odgovor je bio "da se ovakve informacije mogu dobiti u Beogradu" , gde se inace nalaze njihove centralne kancelarije (na ovim prostorima funkcionisu samo kao predstavnistva) ili zato sto "nisu imali vremena" za razgovor s nama.

Jedan od humanitaraca s kojim smo imali priliku da razgovaramo, na pitanje - zbog cega toliko nespremnosti da izadju sa podacima u javnost i slicna zamagljivanja, dao je zanimljiv odgovor: " Rec je o humanitarnom trzistu (!) gde se vrte sva sredstva koja se dodeljuju i koja su namenjena za humanitarnu pomoc. Tako, uzmimo na primer velike humanitarne organizacije kao sto su Ujedinjene Nacije i ECHO (evropski humanitarni centar), a koji u nekom svom takmicenju oko finansiranja, prikrivaju podatke o pomoci koja se deli". Ako se izuzmu neprijatnosti ovakve vrste, ipak se ne moze se prenebregnuti cinjenica da se na Kosovu ipak deli velika kolicina pomoci. Medju organizacijama i humanitarnim udruzenjima moze se ubrajati i SOROS Fondacija, koja osim kulturnih i informativnih projekata, finansira i humanitarne programe. Ova Fondacija na Kosovu pomaze "kako izbeglicama, tako i Albancima uopste". Razlika je u tome sto se pomoc ovdasnjem albanskom stanovnistvu pruza preko pristinskog humanitarnog udruzenja "Majka Tereza". Pomoc, u lekovima i neophodnim medicinskim sredstvima, deli se na jednake delove

• klinikama Medicinskog fakulteta u Pristini i pomenutoj organizaciji "Majka Tereza". U njihovom programu zastupljeni su i razni oblici nematerijalne pomoci, kao sto su formiranje i podrska psiholoskim savetovalistima za izbeglice ili pak casopis za ovu kategoriju ljudi. Humanitani programi ove Fondacije obuhvataju centre za izbeglice na Kosovu, kao sto je onaj u Kisnici, zatim Peci, Leposavicu, Istoku. Za razliku od drugih, u svom programu za izbeglice obuhvacen je i centar u Decanima gde se nalaze prebegle osobe i azilanti iz Albanije (1 200 osoba) koje inace u programima ostalih medjunarodnih humanitarnih udruzenja i organizacija nemaju status izbeglica sa ratnih podrucja. U Soros Fondaciji priznaju da je, na primer, samo u prosloj godini na Kosovu isporuceno lekova i pruzeni ostali oblici pomoci u vrednosti od 200 hiljada dolara, ne ukljucujuci tu i sredstva u visini od 600 hiljada dolara za izgradnju bolnice u Strpcu, ciji se projekat realizuje u saradnji sa Lekarima sveta (Doctors of the World). Za razliku od humanitarnih organizacija koje se bave distribucijom konkretne materijalne pomoci, na Kosovu su stacionirane i dve koje zavredjuju paznju. Lekari bez granica (Medecins sans Frontieres) i Lekari sveta, koje pruzaju svoje profesionalne medicinske usluge. Lekari bez granica na ovim prostorima deluje vec tri godine i bavi se istrazivanjima i analizama uzroka sirenja bolesti, kao i zdravstvenim stanjem populacije u regionu gde je odredjena bolest skoncentrisana. Dakle, oni su usredsredjeni na pracenju epidemioloskih podataka higijenskog i sanitarnog stanja. Franqois Darolles kaze da su istrazivanja uglavnom usredsredjena na Kosovsku Mitrovicu, ali da je to samo prva faza, jer "otkrivanje bolesti uslovljava i pristizanje pomoci u lekovima". Sto se tice sume koju su utrsili za svoje programe, nas sagovornik kaze, da je samo projekat koji je upravo zavrsen, a trajao je osam meseci, kostao oko 8 000 ECU. "Naravno, tesko je odrediti tacnu sumu novca pomoci u lekovima, jer nam oni samo pristizu, a mi nemamo podataka o njihovoj ceni", kaze gdja. Darolles. Lekari sveta osim sto prikupljaju epidemioloske podatke, prate i nadgledavaju situaciju, uglavnom na prostorima koja su potencijalna zarista TBC- a. Ova organizacija deluje na Kosovu od maja prosle godine, da bi vec u julu iste godine otvorili ambulantu u Urosevcu. Epidemiolog dr. Waichi Wong, objasnjava da ova organizacija "ne donosi lekove i medicinska sredstva, vec u okviru projekta za kontrolu tuberkuloze, samo vrsi ispitivanja i potrebnu evidenciju za kasniju prevenciju". Carolyn Cline iz iste organizacije dodaje da se oni "staraju da se pracenja stanja na terenu vrsi preko kompjuterske sistematizacije podataka, koje bi kasnije lekari Kosova mogli upotrebiti", posto oni promene lokaciju. Pomoc koju pruza ova organizacija ne moze se konkretnije sumirati, ali se zato moze vrednovati njen profesionalni efekat, u konstataciji i suzbijanju zaraznih bolesti u ovom regionu, posebno TBC. Medju najvecim humanitarnim organizacijama koje deluju na Kosovu svakako su i Medjunarodna federacija Crvenog krsta, Medjunarodni komitet Crvenog krsta i UNCHR. Kod organizacija Crvenog krsta nismo uspeli da dobijemo konkretne podatke o pomoci i njihovom delovanju na Kosovu. Medjunarodni komitet Crvenog krsta - centar u Beogradu, ponudio nam je samo uopstene podatke oko aktvnosti ove organizacije koje se ticu svih krajeva bivse Jugoslavije, te je tesko izvuci realan postotak participacije Kosova u toj pomoci i iz razloga sto se za vreme trajanja rata toliko povecao broj ugrozenih kategorija ljudi da Kosovo ne moze figurirati u tim statistikama samo posredstvom procenata populacije. Podaci su sledeci: na citavoj teritoriji bivse Jugoslavije, od januara do decembra 1994.godine ICRC je distribuirao 33 hiljade metrickih tona pomoci u hrani i ostalim sredstvima, a kolika je pomoc, od ukupne, namenjena Kosovu nije moguce utvrditi. Medjunarodna Federacija Crvenog krsta je samo u prosloj godini pruzila pomoc za 400 izbeglica u toku jednog meseca i za oko 1 000 socijalnih slucajeva, preko raznih institucija. Ova organizacija do sada je distribuirala od 130 do 300 metrickih tona hrane, odece, higijenskih artikala i lekova mesecno. Visoki komesarijat Ujedinjenih Nacija za izbeglice (UNCHR), za razliku od ostalih, raspolaze kompletnijim podacima o distribuciji pomoci i njihovoj humanitarnoj aktivnosti uopste. Prvu kategoriju, koju zbrinjava ova organizacija, sto i proizilazi iz njene prirode i karaktera, cine izbeglice. Tako po njihovim podacima figurira 3 114 izbeglica, kojima se distribuira humanitarna pomoc u svim opstinama na Kosovu, bilo da su smesteni u kolektivnim centrima za izbeglice ili po kosovskim porodicama. Naravno ova organizacija pomaze i socijalne slucajeve u regionima gde deluje. Na Kosovu, pod njihovim zbrinjavanjem je obuhvaceno 7 912 socijalnih slucajeva na institucionalnom nivou, medju kojima ima i "posebnih slucajeva". Sve u svemu i pored nastojanja srpskih vlasti da se Albanci pred sopstvenom i medjunarodnom javnoscu prikazu kao populacija koja nije ugrozena, sama cinjenica ovakve koncentracije humanitarnih organizacija i udruzenja ih demantuje. Insistiranje relevantnih albanskih politickih snaga da se Kosovo stavi pod medjunarodnim protektoratom ili pak da se osigura monitoring za pracenje politicke situacije, do sada je ostvareno samo u jednom segmentu - na humanitarnom . (Na Kosovu deluju ove humanitarne organizacije i udruzenja: MSF, DOW. UNCHR, IFRC, PSF, MCI, HI ECHO, CARE, OXFAM WFP, SOROS).

Astrit SALIHU AIM Pristina