SAMI U "RAJU": SAN SRPSKE VLASTI

Brisanje SOROS fonda iz sudskog registra

Jugoslovenski ogranak SOROS fondacije zvanicno vise ne postoji zato sto drzava ne moze da ga kontrolise i zato sto - kako kaze ministar prosvete Srbije - oni hoce da rade ono sto mi treba da radimo.

AIM, Beograd, 10.jun, 1995.

Dok je agilna ministarka kulture Srbije, Nada Poppovic-Perisic proslavljala u Kanu "Zlatnu palmu" Emira Kusturice, iz njenog beogradskog okruglog salona (ukrasenog antiknim namestajem i slikama uzetim na pozajmicu iz muzeja) odaslato je saopstenmje da se SOROS fond Jugoslavije brise iz registra fondova. A posto Fonda nema u drugim registrima - znaci da on ne postoji, a posto ne postoji - ne moze ni da radi. Dakle, ne moze da finansira projekte koji potpomazu stvaranje onoga sto prebogati madjarski Jevrejin, Dzordz Soros, voli da zove "otvoreno drustvo".

Brisanje Fonda dogodilo se u odsustvu ministarike kulture (sto ne znaci bez njenog znanja i saglasnosti), ali u prisutnosti Roberta Frejzera, koji je danima u Beogradu pokusavao da ubedi predsednika Srbije, Slobodana Milosevica, da prizna granice Bosne i Hercegovine i time zasluzi odredjen stepen ukidanja sankcija. "Popustljivost" na spoljno-politickom planu Milosevic je, dakle, odmah kompenzovao jacanjem svoje, ionako cvrste unutrasnjo-politicke ruke.

Ali, da li je ovdasnja vlast zbilja namerna da potpuno ukine postojanje SOROS fonda u Jugoslaviji, ili zeli od njega da iznudi izvesne ustupke (kontrola dela projekata, ili uzimanje dela novca za akcije iza kojih stoji drzava, ili obustava pomoci nekim medijima koji su drzavi trn u oku...) videce se tek posto se zalba Fonda bude resavala na Vrhovnom sudu Srbije (datum jos nije odredjen).

Najava predsednikove supruge

Kada je Mirjana Markovic, supruga predsednika Srbije Slobodana Milosevica, setno pisala o vremenima u kojima je drzava bila jedini i nepogresivi sponzor i mecena, sa uzasom primecujuci da su je u tom poslu sada zamenili svakojaki tipovi niske kulture, losih manira i jos gorih namera, samo su retki u ovom opisu prepoznali SOROS fond. Nesto kasnije, kada je drzavni list "Borba" pokrenuo kampanju protiv Fonda, drugarica Markovic je jasno rekla da je nedopustivo da neko iz inostranstva, bez znanja i odobrenja drzave daje pare gde hoce i za sta hoce.

Ljudi iz SOROS fonda morali su ovu izjavu da shvate kao nagovestaj vruceg leta. Mozda su i zato, pocetkom godine, prvi put i pokrenuli sudske sporove zbog napada na njih, sprovedenih preko niskotirazne "Revije 92" i iz novosadskog studija drzavne televizije Srbije. I pre i posle toga, ljudi iz SOROS fonda su mislili da je najjaci adut njihove odbrane da kazu i pokazu koliko su lekova uvezli u Jugoslaviju, da dokazu da bi, na primer, 1993. godine bilo 20.000 vise mrtvih da je izostala njihova pomoc, da su mnoge bolnice i domovi zdravlja radili samo zahvaljujuci njima.

Taj metod su primenjivali i kada je advokat Milenko Radic (nekada so u svakoj opozicionoj corbi, potom predsednik Fonda za razvoj demokratije) aprila 1994. godine trazio zabranu Fonda. Tada su se "sorosovci" trudili da objasne "pogled na svet" gospodina Sorosa. Ovog puta ljudi iz Fonda su, medjutim, odabrali cutanje, verovatno se nadajuci da ce tajnom diplomatijom (u prolece 1994. godine, posle zahteva Radica, Sonja Liht, predsednik Fonda, trazila je prijem kod Slobodana Miloisevica) uspeti da "srede stvari".

U susret jedinom "ministarstvu istine"

Kriticari SOROS fonda su dokazivali da on nije dao 10 miliona dolara za lekove koriscene u Jugoslaviji nego samo 400.000 DM, da polovinu sredstava Fonda cini novac domacih preduzeca i dobrotvora.

Drugi pravac napada imao je za metu samog Dzordza Sorosa. Neprekidno se ponavljalo da je on trazio bombardovanje Beograda (a ponavlja se i dalje uprkos demantija), da je predsednika Milosevica izjednacavao sa Hitlerom, da intenzivno pomaze sve one koji su protiv Srba i Srbije (Muslimane i Albance, pre svega).

Ljudi iz Fonda nisu krili da im "bombarder Soros", "trapav i ekscentrican igrac koji nema strpljenja u odnosu sa Vladom", pravi probleme svojim izjavama, ali njihova objasnjenja u cemu se ne slazu sa svojim sefom nisu dopirala do uha prosecnog Jugoslovena ciji se "pogled na svet" formira gledanjem informativnih emisija drzavnih televizija Crne Gore i Srbije.

Ipak, kljuc spora Fond - drzava nalazi se u izjavi ministra prosvete Srbije, Dragoslava Mladenovica, koji kratko kaze : "Oni hoce da rade ono sto mi treba da radimo". Dakle, drzava bi trebalo da potpomaze mlade i talentovane ucenike, da podstice usavrsavanje mladih naucnika u inostranstvu, da omoguci sto vise kontakata domacih i stranih ljudi iz nauke i kulture... Posto drzava to ne radi, jer nema dovoljno novca (ponekad ni zelje da finansira odredjene projekte) na njeno mesto "uskace" Fond i time, optuzba je rezima, "kupuje za sebe intelektualnu elitu", koja ce koliko sutra biti udarna igla u rusenju vlasti. Protivnici Fonda kazu da on finansira jedan "paralelni svet protivnika rezima", dokazujuci to, pre svega, na primeru pomoci koju dobijaju nedrzavni mediji, ili neke opozicione partije (pomagane njihove humanitarne akcije i stranacki listovi). U daljem nizanju optuzbi se tvrdi da iza Sorosa stoji CIA i da oni zajedno rade na projektu novog porobljavanja, odnosno kolonizacije Istocne Evrope. Ovo se dokazuje najcesce postavljanjem pitanja zasto Soros ne pomaze americke Indijance, ili zasto nema fond u Izraelu, ili zasto on i pored embarga ipak radi u Jugoslaviji, a to ne mogu druge fondacije kao Humbolt ili Fulbrajt...

Protivnici Sorosa pozivaju u svojim napadima u pomoc upravo samog Sorosa,"Robina Huda bankarskih magnata", koji za sebe kaze: "Ja sam covek koji pokusava da se izbori za otvoreno drustvo, a sta je to drugo nego politika".

I tu i jeste celi problem: ovdasnji rezim zeli "zatvoreno drustvo", san mu je da ima visepartijski sistem bez partija, da ima hiljade medija koji ce objavljivati saopstenja jednog jedinog ministarstva istine...SOROS fond Jugoslavije, pomazuci one koji ne misle kao partija na vlasti rusi njen zeljeni raj.

Dragan Bujosevic