DRŽAVA U DRŽAVI ?

Odnos slovenaèke države i katolièke Crkve

Po svemu što katolièka Crkva u Sloveniji pokušava da dobije od države na raèun "pedesetogodišnje komunistièke diktature", èovek bi pomislio da Se Slovenija postati najreligioznije (ne društvo) nego društveno uredjenje u Evropi. Èinjenica da je bivše socialistièko uredjenje stavljalo Crkvu potpuno na rub društvenog dogadjanja, sada Crkva koristi kao krunski argument za svoje maksimalistièke zahteve, a pretstavnike države stavlja u neprijatnu situaciju jer su za svako neslaganje ili dileme u vezi sa predlozima Crkve sa njene strane napadnuti kao ostaci bivšeg režima, koji se još uvek bori protiv religije. Kada spominjemo Crkvu, radi se o slovenaèkoj katolièkoj Crkvi, koja ima u Sloveniji i najveèi deo svih vernika. I dok su bile rasprave o tom pitanju aktuelne veS duže vremena, u prvoj polovini juna zakuhtala se atmosfera u parlamentu sa zakonskim predlogom poznatog prvaka Slovenaèke nacionalne stranke Zmage Jelinèièa i njegove stranaèke kao i privatne partnerke Polonce Dobrajc, koji su podneli zakon po kome treba da se privremeno zaustavi vraèanje imovine Crkvi. Prièa o vraèanju nekadašnje crkvene imovine poèela je da se širi u javnosti veS prošle godine, kada se èulo sve više glasova predstavnika slovenaèke katolièke crkve, koji su tvrdili da se radi samo o praznim obeèanjima i da država nije vratila Crkvi praktièki ništa. A sve vreme se prièa okreSe uglavnom oko šuma. Tako je krajem jula 1994 bio sastavljen izveštaj po kome je Crkvi vraèeno samo 943 hektara šuma, dok je katolièka crkva tražila da im se vrati oko 36.000 hektara navodno oduzetih šuma. Navodno kažem zbog toga, jer su podaci o tome, koliko je Crkva u Sloveniji stvarno posedovala pre drugog svetskog rata, veoma razlièiti. U crkvenim krugovima se njihove tvrdnje argumentuju papirima najuticajnijeg slovenaèkog politièara izmedju dva rata Antona Korošeca, koji je katolièkoj Crkvi u Sloveniji poklonio veliku veSinu šuma. Na taj argument javlja se Zmago Jelinèiè: "Pravni papiri Korošeca su nevažeSi jer nisu bili ratifikovani u tadašnjoj skupštini Kraljevine Jugoslavije. Naime, pokušaj gospodina Korošeca da Crkvi pre poèetka rata, u 1939.godini vrati te šume, bio je u suprotnosti sa vežeSim zakonima tadašnje kraljevine," tvrdi Jelinèiè. O tome je Jelinèiè kao poslanik slovenaèkog parlamenta raspravljao i povodom njegovog zakonskog predloga o privremenom zaustavljanju vraSanja imovine Crkvi, ali je ubrzo doživeo opstrukciju rada skupštine. Naime, hrišèanske demokrate i dobar deo opozicije (Podobnikovi narodnjaci, Janšine socialdemokrate i još neki pojedinci nekih manjih stranaka slovenaèke desnice, napustili su salu parlamenta, tako da se bez kvoruma nije moglo ni raspravljati ni odluèivati u nekoliko pokušaja. " Meni je jasno, zašto pretstavnici spomenutih stranaka tako brane Crkvu. Ona hoSe da dobije u svoje ruke 36 hiljada hektara slovenaèkih šuma. To je vrednost koja može da dostiže èak i sedam milijardi nemaèkih maraka ! A sa takvim parama možete kupiti sve - izbore, politièke stranke, biraèe...I u ovom sluèaju radi se o pokušaju Crkve da postane najjaèi privredni subjekat u Sloveniji, jer se zna da onaj koji ima para i vlada," upozorava Jelinèiè.A sa druge strane postavlja se pitanje, dali Crkva zaslužuje poverenje sigurnog èuvara i upravitelja tih šuma. Ako ostavimo na stranu èinjenicu da imaju države Evropske unije u svom vlasništvu u proseku oko 40 posto svojih šuma, a u Sloveniji bi posle poklanjanja Crkvi svih 36 hiljada hektara, državi ostalo samo još 20 posto takozvanih javnih šumskih površina, tu su i neke finansijske operacije,koje bacaju na katolièku Crkvu ozbiljne sumnje dobrog gospodara. Nedavno je naime došla u javnost informacija kako je katolièka Crkva uložila velike pare u najmoderniju štampariju u Èrnuèama kraj Ljubljane. Za tu investiciju se i zadužila kod Kmeèke(seljaèke) banke i kao hipoteku založila 2880 hektara šuma i to je i izgubila ! U javnostise sada postavljaju razna pitanja. Recimo, da Crkva nije uzela zajam od Seljaèke banke, nego od na primer Austrijske banke, koja je jedna jaèih banaka u Ljubljani, i da su te šume onda pripale Austrijancima... I ne samo to. Stvarno se postavlja pitanje kako Crkva sebe smatra državom u državi? Èinjenica da su na prvim višestranaèkim izborima u Sloveniji pobedile Demosove stranke koje su tesno vezane za katolièku Crkvu,dala joj je moguènost da se tako i ponaša, jer nove vlasti toleriraju staru praksu od pre nekoliko godina. Polonca Dobrajc i Zmago Jelinèiè upozoravaju : " Gde ste videli da država plaèa izgradnju crkava, da idu pare iz budžeta za crkvenu gimnaziju... i da sa druge strane ta ista Crkva ne plaSa nikakve poreze, ne izdvaja nikakav prihod, nema svoj raèun kod agencije za platni promet (bivši SDK) i slièno?" I dok svaki radnik, pa i onaj koji zaradjuje jedva za koricu hleba obavezan je platiti porez na svoju zaradu i dok Crkva ne plaèa poreze, neki su tražili od države i uvodjenje takozvanog crkvenog poreza. Radi se o porezu, koji u Austriji i Nemaèkoj (èestim uzorima slovenaèkih katolièana) obavezno plaèaju svi oni državljani koji su se izjasnili kao katolici. U Austriji uzimaju taj porez same crkvene ustanove, dok u Nemaèkoj to radi država preko svog poreskog sistema i poreskih inspekcija. Kada je na taj predlog usledila oštra reakcija dela javnosti koji je bio upoznat sa tim predlogom, monsignor Martin Špringer, inaSe ekonom ljubljanske nadbiskupije, istakao je kako su i biskupi protiv toga ali predlažu talijanski model finansiranja Crkve. Za razliku od austrijskog i nemaèkog modela se u Italiji prilikom popunjavanja porezne obaveze samostalno odluèuje u šta Se uložiti 0,8 odsto èitavog poreza - u socialne ili humanitarne svrhe ili za pomoè verskim zajednicama. Martin Špringer raèuna da bi time katolièka Crkva u Sloveniji dobila dobar deo sredstava koja su po njemu potrebna crkvi za normalno funkcionisanje jer je medju Slovencima velika veSina katolika. Katolièka Crkva u Sloveniji tvrdi da živi veoma skromno, samo od dobrovoljnih priloga vernika. Koliko Crkva ima para zna samo ona sama, jer njene pare i njeno finansijsko poslovanje nisu pod nikakvom kontrolom. Svim tim predlozima treba dodati i predlog crkvenih krugova da se u škole uvede veronauka. O tome se vuku polemike veS duže vremena i tu je otpor najveSi. Prvo se prièalo otvoreno o veronauku, pa se onda preimenovalo potencialni školski predmet u religiozno-etièku nastavu, a bit èitave stvari je da su u Crkvi tražili da tu nastavu predaju sa katolièkog Teološkog fakulteta. Toj ideji se suprostavila i vladajuèa Liberalna demokratija sa obrazloženjem da uporno ostaje na stanovištvu laièke škole na osnovu 7.èlana slovenaèkog ustava koji razdvaja verske zajednice od države. Uz to su upozoravali da žive u Sloveniji i pripadnici mnogih drugih verskih zajednica i da bi zbog toga bila primernija nastava o religijama,gde bi djaci dobili saznanja o razlièitim religijama na prostorima na kojima žive kao i u svetu. Polemika o tome još nije završena ali je prema odnosu snaga u društvu teško oèekivati da bi mogla veronauka da udje u školske programe. Po svemu sudeSi Se Slovenija uprkos svojoj jakoj katolièkoj tradiciji, saèuvati laièku suštinu svoje države, a Crkvi dodeliti mesto koje joj pripada i u veSini drugih demokratskih država.
Janja Klasinc,AIM