SESELJ OPET U APSU

,AIM, Beograd, 6.6. 1995.

Umereni i radikalni nacionalni blok nije jaci od Milosevica i Draskovica. Suzbijanje radikalizma je zapravo deo stvaranja ambijenta za buduce poteze Beograda

Vojislav Seselj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), uhapsen je 3. juna u Gnjilanu, kada se obratio prisutnim pristalicama stranke. Prema recima SRS poslanika Vucica, delegacija SRS, nakon mitinga u Leskovcu, dosla je u Gnjilane, gde je skup radikala prethodno bio zabranjen. Seselj je sa delegacijom, u kojoj su bili celnici SRS, savezni i republicki poslanici, prosetao gradom i u centru Gnjilana, pred stotinak gradjana, popeo se na klupu i poceo da govori kako nije bilo razloga za zabranu skupa. U tom trenutku su, prema Vucicu, prisli pripadnici specijalne jedinice MUP-a i poceli da maltretiraju i tuku clanove delegacije. Izvadili su pistolje i prislonili ih uz slepoocnice celnika SRS. Kako tvrdi Vucic, jedan pistolj je opalio i tom prilikom u glavu je povredjen poslanik Filip Stojanovic. Od istog metka povredjen je i jedan policajac.

Po tvrdnji policije, guzvu i pucnjavu su izazvali radikali.

Pored Seselja, uhapsen je i potpresednik stranke Tomislav Nikolic, kao i poslanici Ranko Babic i Milorad Jevric. Svi su brzo osudjeni na kratke vremenske kazne, a bilo je najava da bi prekrsajna kazna za Seselja mogla da bude uvod i u novi krivicni postupak.

Odbori za administrativno-imunitetne poslove srpske i jugoslovenske skupstine hitno su oduzeli mandate radikalskim poslanicima - po jednoj verziji, na sednicama sazvanim nocu, a po drugoj, bez sednice, uz konsultovanje poslanika telefonom, pri cemu bar dvojica poslanika, Pal Sandor (DZVM) i Desimir Tosic (DS), nisu konsultovani. Predstavnici Demokratske stranke u Administrativnom odboru Skupstine Srbije uputili su predsedniku republickog parlamenta protest u kome se kaze da "zakazivanje sednice Administrativnog odbora za tri sata ujutru pokazuje koliko je veliki strah vladajuce stranke od javnosti", da se taj "strah uvecava sve vise, u onoj meri u kojoj rezim gubi podrsku javnosti".

Hapsenje poslanika i oduzimanje mandata na takav nacin izazvalo je proteste svih opozicionih stranaka. Saborna narodna stranka govori o montiranom procesu i montiranju prerkrsajnog postupka, te o zastrasivanju naroda. Narodna seljacka stranka izjasnila se protiv suzbijanja sovinizma nezakonitim i brutalnim postupcima. Srpski pokret obnove osudio je zabranu radikalskog mitinga u Gnjilanu jer smatra da zabrana mitinga znaci zabranu rada partija: "pravo je svake stranke, pa i SRS, da propagira sta god zeli, njoj u korist ili na stetu, ali vlast nema pravo da procenjuje sta se sme, a sta ne sme govoriti i postavljati se time u ulogu politickog cenzora opozicije". Socijalisticka partija Srbije osudila je radikale zbog napada na policiju, nazivajuci njihov postupak ratnohuskackim, nasilnickim i primitivnim.

Radikali razlog Seseljevog hapsenja nalaze u pripremi predsednika Srbije "da prizna Bosnu i Hrvatsku u avnojskim granicama". On se zbog toga "plasi Seselja i Nikolica na slobodi, pa mora da ih uhapsi". Drugi razlog, kako je izjavio radikal Vucic, bio bi vec zakazani miting SRS za 17. juni, "kada bi Slobodan Milosevic morao da ode sa vlasti, jer bi se na njemu okupilo toliko ljudi da bi i njemu bilo jasno sta narod misli".

Dan nakon Seseljovog hapsenja, radikali su odrzali novi miting u Prokuplju i saopstili da ce planirani veliki miting u Beogradu ipak odrzati 17. juna, ispred savezne skupstine. Oni tvrde da ce tako privuci ne samo one koji se ne slazu sa sadasnjom politikom Slobodana Milosevica, vec i one koje ce revoltirati hapsenje.

Jedan od osnovnih zahteva mitinga 17. juna, kako je najavio Vojislav Seselj, bice Miloseviceva ostavka. Poslednjih nekoliko meseci on je u svim javnm nastupima ponavljao da ce tada pasti "truli rezim Slobodana Milosevica i crvene vestice s Dedinja". Radikali govore o 200 i 300 hiljada ljudi koje ce okupiti na mitingu, mada do sada nisu uspevali da okupe vise od desetog dela ove brojke. Tokom prethodnog Seseljevog utamnicenja, Radikalna stranka odrzala je oko stotinu skupova radi njegovog oslobadjanja, ali tzv, kamernih. Po Seseljevom izlasku iz zatvora stranka je pocela intenzivne "ulicne radove". Odzani su brojni skupovi u mnogim gradovima sirom Srbije, u Kragujevcu, Sapcu, Cacku, Loznici (kada su "simbolicno odmarsirali do centralne srpske reke Drine"), Valjevu, Nisu, Novom Sadu, zatim Sremskoj Mitrovici i neposredno pre Gnjilana u Leskovcu. Proslog meseca odrzani su i mitinzi u Pljevljima (oko 5.000 ljudi), u Bijelom Polju, u Beranama...

Seselj je bio najglasniji i najuporniji medju onima koji su kritikovali Miloseviceve pregovore o priznanju Bosne. Ohrabrivao je Karadzica i najavljivao njegove poteze - prvi je najavio "ujedinjenje RSK i Republike Srpske u jedinstvenu i nezavisnu drzavu, koja bi mogla da se zove Zapadna Srbija", kao "jedini logican srpski odgovor na plan Grupe Z-4". Na Palama je

1. maja tvrdio da ce "cela Srbija biti odusevljena ujedinjenjem zapadnih srpskih zemalja". Krajiskim Srbima je javno savetovao da udare na Zadar i Maslenicki most i da na Zagreb i Osijek bace neprecizne i razorne rakete "luna". Izjavljivao je da bosanski Srbi treba da primene sistem odmazde "sto za jednoga"; trazio je da se "mirovne snage UN odmah povuku sa teritorija RSK i bivse Bosne i Hercegovine" posto su "do sada pokazale najveci stepen pristrasnosti i ne uzivaju ni elementarno poverenje Srba"; podrzao je odluku vojnog i politickog rukovodstva bosanskih Srba o zarobljavanju vojnika Unprofora i predlagao da oni budu pusteni tek kada UN daju garantije da nece bombardovati srpske polozaje, i to uz uslov da ih vise ne salju u Bosnu. Lider radikala smatra da Vojska tzv. RS postupa prema pripadnicima mirovnih snaga UN onako kako bi to ucinila svaka armija.

U finisu priprema za veliki junski miting Seselj je pozvao Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije da se prikljuce tom skupu, isticuci da radikali za to ne postavljaju nikakve uslove. "Svi koji se slazu sa time da srpske zemlje treba da se ujedine, da nasa zemlja treba da se razvija na trzisnim i kapitalistickim osnovama, koji su za socijalnu pravdu i borbu protiv kriminala, treba da se nadju na tom mitingu", rekao je predsednk SRS. On je pozvao i Srpski pokret obnove da "napusti koalicionu saradnju sa socijalistima, da se nadje na opozicionoj sceni i vrati na odrednice nacionalnog programa koji je zastupao 1990. godine". Ucesce na radikalskom mitingu za sada je potvrdio samo predsednik Narodne stranke (NS) Milan Paroski za koga je Seselj nedavno u Gracanici izjavio da je "evoluirao u svom ludilu" kada je predlozio formiranje tzv Srpske masonske loze.

Slabije politicke grupe su u toku maja u dva navrata organizovale protesne skupove s nacionalnom problematikom, ali su njihovi slabo poseceni skupovi zapravo smanjili uverljivost radikalskih pretnji. Proslog cetvrtka Srpski odbor za odbranu prava i sloboda organizovao je u Beogradu zbor podrske ujedinjenju Srba preko Drine i protest zbog eventualnog priznanja Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali Ljubomir Tadic, Kosta Cavoski, Slobodan Rakitic i Leon Koen nisu zatalasali javnost.

Socijalisti su sredinom aprila nesto pojacali napade na "ratnohuskacki trio Seselj, Kostunica i Djindjic", ali posle otkazivanja mitinga za odbranu medija prosle zime, taj trio ne nastupa zajedno. Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke izjavio je da njegova stranka nece ucestvovati na Seseljevom junskom mitingu, a kako izgleda za tu vrstu akcije nije zagrejan ni Vojslav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Ipak, Djindjic, Kostunica, Nikola Milosevic iz Srpske liberalne stranke i Slobodan Rakitic iz Saborne narodne stranke uporno su napadali zacrtano priznaje Bosne i Hrvatske. Kostunica je, na primer, ocenio da priznanje Bosne nece zaustaviti rat, a da moze pogorsati tamosnje socijalne i humanitarne probleme, da je odluka bosanskih Srba o ujedinjenjeu jednim delom i reakcija na pregovore u Beogradu o priznanju Bosne i Hrvatske. Djindjic je takodje ocenio je da je ujedinjenje "samoodbrambemni potez RS i RSK kojim je trebalo pobrkati karte svima koji trguju i prisiliti medjunarodnu zajednicu da promeni svoj stav".

Milosevic prilicno visoko drzi cenu u pregovorima s medjunarodnom zajednicom, sto u znatnoj meri neutralise efekte i radikalske i nesto umerenije nacionalne opcije. Dosada najjaca opoziciona stranka, Srpski pokret obnove Vuka Draskovica podrzava Miloseviceve pregovore i umereno ga gura da pozuri sa zakljucivanjem sporazuma, dok sa druge strane zestoko ratuje sa partijama koje smatra ratnim lobistima u Srbiji.

Vuk Draskovic je ove nedelje izjavio da se "nalazimo na korak od ukidanja sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori, koje bi nakon toga krupnim koracima krenule u Evropu," i da je "Srbija pred ostvarivanjem nacionalnog cilja" i da ce "stvaranje jake Srbije i Crne Gore" garantovati prosperitet i buducnost ne samo Srbima preko Drine, vec i onima koji zive drugde", ali da unutar Srbije postoje "neki projekti nacionalnog samoubistva koji pokusavaju da ukoce povratak Srbije u demokratsku Evropu"."Seseljevci na svojim mitinzima pozivaju na rat protiv planete, a aplauzi koji se tamo cuju predstavljaju aplauze projektima sopstvene propasti," kaze je Draskovic. "Projekti poput Seseljevih su projekti smrti i sramote koji ugrozavaju nase napore da se na miran nacin resi kriza na prostorima nekadasnje Jugoslavije," smatra Draskovic.

Radikali i nacionalni blok nisu jaci od Milosevica i Draskovica. Novo hapsenje Seselja, stoga, ne bi trebalo tumaciti kao strah rezima od nacionalnog bloka, vec pre kao pripremanje ambijenta za buduce poteze Beograda. Milosevic mozda otklanja izvore buducih komplikacija.

Milan Milosevic