PRIZNANJE BOSNE I MILOSEVICA

,AIM, Beograd, 4.06. 1995.

Beogradski pregovaracki maraton - druga runda

Kako je "kriza talaca" pomogla srbijanskom predsedniku u vaznim pregovorima sa americkim ambasadorom Frejzerom

U petak popodne 2. juna u Medjunarodnom pres-centru u Beogradu odrzana je cudna konferencija za stampu. Novinari su dojurili nadajuci se da Ministarstvo za inostrane poslove, kad vec zove u ovako nezgodno doba, ima nesto vazno da saopsti. U stvari, ispostavilo se da nema niceg novog. "Vazna vest", zakljuceno je medju novinarima, ostavljena je za pocetak nove sedmice. Cudjenje je potrajalo do kasno uvece, kad je Prvi program Televizije Srbije objavio duzu storiju o 120 pripadnika Unprofora koje je od bosanskih Srba toga dana preuzeo specijalni izaslanik predsednika Srbije Slobodana Milosevica.

Ispostavilo se kasnije da je bezlicnost konferencije za stampu dosla otud sto je "preuzeta grupa Unproforaca" kasnila. Razlog kasnjenju bila je pometnja nastala posle obaranja americkog lovca-bombardera F-16 kod Mrkonjic Grada. Sve se, na kraju, sklopilo u mozaik koji je najvise mogao da odgovara predsedniku Srbije, koji je bas u to vreme vodio zavrsne pregovore sa americkim ambasadorom Robertom Frejzerom.

Dok je u zvanicnom saopstenju susret Milosevic-Frejzer bio okarakterisan kao "sveobuhvatna razmena misljenja u cilju unapredjenja mirovnog procesa", eksperti, komentatori i diplomatski izvori su ga protumacili kao "poslednji korak" u teskim pregovorima oko ukidanja sankcija SR Jugoslaviji od strane svetske zajednice i jugoslovenskog priznavanja Bosne i Hercegovine, s druge strane. U tom komplikovanom trenutku, akcijom oslobodjenja talaca (i najavom da ce se proces nastaviti narednih dana), Slobodan Milosevic, donedavni "kasapin sa Balkana", predstavio se svetu kao "kooperativni politicar" i, sto je za njega jos vaznije - kao jedini koji moze celishodno da utice na bosanske Srbe. Ovaj njegov gest potvrdio je da su pregovori usli u zavrsnu fazu, jer osim sto je ucinio "dobro delo", Milosevic je pokazao da je digao ruke od svoje, vec duze od godinu dana, ponavljane fraze da je Karadziceva Republika Srpska samostalna drzava i da osim sto joj je uveo sankcije, on tu vise nista ne moze.

Trka s Rusima

Ma koliko izgledalo paradoksalno, da "krize talaca" u Bosni nije bilo, Milosevicu ju je valjalo izmisliti. Njegovi "simpatizeri" u Kontakt-grupi (Rusija, koju su posle ovoga otvoreno podrzale Francuska i Britanija) mogli su casom ocigledne nastave pokazati Amerikancima da bar za Srbe u Srbiji batina, ipak, nije bolja ponuda od sargarepe.

Ukori su se odnosili na prethodnu rundu pregovora koju je Frejzer prekinuo 23. maja i to bez "trenutnih planova da se vrati u jugoslovenski glavni grad". Svet je bio razocaran americkim tvrdim stavom koji se odbio o Milosevicevu nepokolebljivost, da se radi o slaboj ponudi za ozbiljnu trgovinu. Ponuda je ukljucivala priznavanje Bosne, priznavanje Hrvatske i jos rigorozniju kontrolu granice prema Bosni u zamenu za sestomesecnu suspenziju sankcija. Pominjao se i nastavak embarga na uvoz nafte i zabrane pristupa SRJ medjunarodnim monetarnim organizacijama.

Cim je Frejzer odleteo, u Beograd je sutradan stigao Aleksandar Zotov, specijalni izaslanik ruskog predsednika Jeljcina. Amerikanci su odmah malo popustili: "Nadamo se da cemo usaglasiti stav sa Rusima, posle razgovora oci u oci", izjavio je predstavnik za stampu Stejt Departmenta Nikolas Berns.

Dok je Bosni poslednjih dana maja trajala velika drama - avioni NATO bombardovali su skladiste oruzja dva kilometra daleko od Pala, da bi zatim vojni posmatraci UN bili uzeti za taoce - Milosevic se drzao krajnje uzdrzano. Oglasila se samo savezna vlada sa uverenjem da "mirna opcija i pregovaranje nemaju prihvatljivu alternativu". Mediji pod drzavnom kontrolom naglasenom selekcijom informacija drzali su javno mnenje daleko od "bosanske vatre" koju su podgrevale pretnje i upozorenja, pripremanje snaga za hitne intervencije, dolazak americkih marinaca u Jadran... Sticao se utisak da je Drina negde iza Zanzibara. U saveznom paralmentu opozicione stranke trazile su raspravu o vodjenju spoljne politike SRJ, tj, o pregovorima oko priznavanja Bosne i Hercegovine. Proceduralnim zavrzlamama, medjutim, zasedanje se razvuklo do poslednjeg dana maja, kada je Radoman Bozovic, predsednik Veca gradjana, izjavio da zakljucuje raspravu, jer se redovno zasedanje iznace zavrsava

1. maja, neki poslanici treba da putuju, a on sam zeli da pogleda pozorisnu predstavu na Sterijinom pozorju.

Tajna moc

I - Robert Frejzer je ipak ponovo 31. maja stigao u Beograd. Ponuda je ovog puta prilicno izmenjena. Da li se Hrvatska diskvalifikovala ratom u Zapadnoj Slavoniji, ili je po sredi nesto drugo, tek u Frejzerovom paketu ona se vise ne pominje. (Savezni premijer Radoje Kontic je to ovako objasnio: "Ostavlja se Zagrebu da se o svemu dogovori sa Kninom"). Rusi su odmah objavili da se "pripremaju dokumenti za ukidanje sankcija". Jeljcin se javno obrecnuo na Amerikance kad je zatrazeno njegovo posredovanje u "krizi talaca". A i Helmut Kol je pokazao spremnost za uspostavljanje zvanicnog kontakta izmedju Nemacke i Jugoslavije.

Monotonim i otegnutim izjavama savezni ministar za inostrane poslove Vladislav Jovanovic najavio je da se "mozda sticu uslovi za priznavanje BiH". U isto vreme srpski premijer Mirko Marjanovic izjavljuje: "Moramo biti spremni za ukidanje sankcija".

Srpsko javno mnenje tako je bilo sasvim preparirano za "veliki zaokret". U javnosti su potpuno marginalizovani glasovi iz Srpske pravoslavne crkve koju je Radovan Karadzic javno zamolio da od Milosevica trazi da ne prizna Bosnu. Na mitingu u centru Beograda na kome su protiv priznaja BiH govorili akademici Ljubomir Tadic, Milorad Ekmecic kao i Kosata Cavoski i Leon Kojen, okupilo se malo ljudi. I protesti radikala i dve demokratske partije imaju slabog odjeka. Oni koji su mislili da ce Milosevic imati velikih nevolja da objasni "prodaju" "brace preko Drine", naravno, nisu u pravu. Svima je rata preko glave, a tu je i nada - nije vazno sto je pogresna - da ce sa sankcijama otici i - beda.

Ostalo je, dakle, samo da se Milosevic sa Amerikancima pogodi oko cene. A kad je Mladic, za koga se tvrdi da je glavni Milosevicev oslonac medju bosanskim Srbima, oborio jednog "fantoma" nad Bosnom, istina se jos vise priblizila onoj dosadnoj i od strane socijalista do sada milion puta ponovljenoj frazi da "politicko resenje nema alternativu". Pristajanje bosanskih Srba da otete Unproforce, svoje jako oruzje, ipak pretvore u "vredan Milosevicev politicki poen" verovatno najavljuje drugacije odnose Beograda i Pala. S jedne strane pod velikim pritiskom, a s druge oslobodjen odgovornosti da on "vraca teritorije za koje je prolivena srpska krv", Radovan Karadzic bi se mozda sada mogao pojaviti kao pregovarac. Predavanje Unproforaca Milosevicevom emisaru Jovici Stanisicu, sefu Sluzbe drzavne bezbednosti, pokazuje da srbijanski predsednik jedini izgleda ima neke "tajne moci" kojima, bar u nekoj meri, moze da kontrolise ponasanje vlasti sa Pala.

Tako bi, eto, Milosevicevi pregovori sa Robertom Frejzerom u Dobanovcima, dvadesetak kilometara od Beograda, mogli biti znacajan dogadjaj u pokusaju okoncavanja bosanskog rata. Cuvenije i raskosnije Karadjordjevo ostaje za zakljucenje onog najvaznijeg sporazuma za prostor bivse Jugosalvije - sa Hrvatskom. Kao da tu ima neke kosmicke logike...

Slobodan Reljic