ODNOSI PALE-KNIN

Ujedinjenje u veccnom trajanju

Sizze: Krajisski i bosanski Srbi ccine pokussaje da stvore jedinstvenu drzzavu, ali je za sada sve na nivou formalne procedure. Susstinska pitanja nisu ressena, a najvecha prepreka je Beograd, koji se protivi ujedinjenju. Babich prikuplja poene i jacca svoj polozzaj.

AIM, Beograd, 1.6.95. Parlamenti krajisskih i bosanskih Srba izjasnili su se za ujedinjenje, ali je stvarne domete tog projekta u ovom trenutku tessko odrediti. Ima, ccak, razloga za pretpostavku da je recc visse o deklarativnoj spremnosti dve "zapadne zemlje" za ujedinjenjem nego o stvarnoj nameri da se stvori nova drzzava sa jedinstvenom centralnom vlasschu.

Rukovodstva sa Pala i iz Knina sastala su se do sada dva puta - sredinom maja u Banjaluci, i u sredu u Bijeljini. Drugi sastanak odrzzan je u senci vazdussne intervencije NATO snaga, "krize talaca" i preteche intervencije medjunarodnih kopnenih snaga, ali uprkos tome susstinski potezi na putu ka stvaranju jedinstvene drzzave, koja treba da se zove "Ujedinjena Republike Srpska", nije dosslo. I dalje se, uglavno, raspravlja o proceduralnim pitanjima, kao ssto su vreme odrzzavanja zajedniccke sednice oba parlamenta, radu komisija i sliccno.

Kljuccna pitanja, koja se odnose na naccin raspodele vlasti i na samo uredjenje nisu ressena. Tako se, na primer, joss ne zna na koji naccin che biti odredjivan sastav "Ustavotvorne skupsstine", odnosno da li che polovinu delegata za izglasavanje ujedinjenja i buduchi zajedniccki parlament davati Knin a polovinu Pale, ili che bosanski Srbi, kao vechi i jacci partner, imati visse.

Nije, takodje, resseno ni kakvo che biti unutrassnje uredjenje te drzzave, odnosno kljuccna dilema - federacija ili unitarna drzzava sa jakom centralnom vlasschu. Pale, kao jacci partner, otvoreno zagovaraju stvaranje jake unitarne drzzave, dok se iz Knina ccuju disonantni glasovi. Krajisski predsednik Milan Martich podrzzava ideje sa Pala, a oprezni i sve uticajniji ministar inostranih poslova MIlan Babich je, izgleda, skepticcan, ali se joss nije definitivno izjasnio.

Prestrojavanja u Kninu

Krajisski parlament je odluku o ujedinjenju formalizovao 20. maja u Borovu Selu, u istoccnoj Slavoniji, a parlament bosanskih Srba na sednici u Banjaluci 23. maja. U dokument koji je usvojen na sednici krajisskog parlamenta ussla je, medjutim, klauzula koja kazze da che to ujedinjenje biti "usaglasseno sa SR Jugoslavijom", ssto celu stvar potpuno relativizuje. To, naime, znacci da ujedinjenje, prakticcno, treba da odobri Beograd, koji u ovom trenutku nema interes za to.

Svoje neraspolozzenje prema "zajednicckom poslu" na kome rade Knin i Pale, Beograd je vech iskazao inspirissuchi bivsseg prvog ccoveka Krajine Gorana Hadzzicha da u istoccnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu proglasi neku vrstu autonomne oblasti. U izjavama davanim tim povodom, Hadzzich je u prvi plan isturao stav da "istoccnom delu Krajine" ne odgovara ujedinjenje bez saglasnosti i podrsske Beograda.

Ujedinjenju se otvoreno suprotstavio krajisski premijer Borislav Mikelich, za koga se zna da je u neposrednoj vezi sa predsednikom Srbije, Slobodanom Milossevichem. I Mikelichevo suprotstavljanje dosslo je, verovatno, na podsticaj Beograda koji ne zzeli ujedinjenje i jaccanje veza izmedju krajisskog lidera Milana Marticha i lidera bosanskih Srba, Radovana Karadzzicha.

Mikelich je izassao sa tezom da bi Krajina, u sluccaju ujedinjenja sa bosanskim Srbima, dossla pod udar sankcija koje je Beograd zaveo protiv Pala. Prema njegovoj oceni, Pale zzele da "progutaju" Knin i da ga potccine svojoj volji. On je rekao da treba voditi raccuna o interesima matice, odnosno Srbije i Jugoslavije, i da nikakvo parcijalno ujedinjenje, bez uccesscha Beograda, ne treba sprovoditi.

Premijerov pokussaj da u parlamentu zaustavi izglasavanje odluke o ujedinjenju zavrssio je totalnim fjaskom jer je ta odluka izglasana jednoglasno. On je u tim nastojanjima, verovatno, occekivao pomoch Babichevog SDS-a, ali je bio izigran. Mikelich, inacce, nije popularan medju krajisskim Srbima, pa je njegovo istupanje protiv ujedinjenja samo dolilo ulje na vatru.

Bio je to, izgleda, poslednji pokussaj krajisskog premijera da zadrzzi kontrolu u svojim rukama. Odmah posle njegovog javnog distanciranja od odluke o ujedinjenju, oglasila se Babicheva Srpske demokratska stranka (SDS) Krajine saopsstenjem u kome preti da che trazziti Mikelichevu smenu jer se u svojim javnim istupima protivi odlukama parlamenta. Prossle nedelje krajisski parlament je i formalno smenio Mikelicha.

Ujedinjenje za sada samo u izjavama

Donossenje odluke o ujedinjenju moguche je tumacciti i kao politiccki manevar krajisskog ministra inostranih poslova i vodje najjacce parlamentarne partije Milana Babicha. Babich, koji je nesumnjivo trenutno najvazznija i najuticajnija politiccka figura u Krajini, predlaganjem takve odluke i njenim izglasavanjem u parlamentu donekle zadovoljava zzelje radikalnih struja. Istovremeno, "uguravanjem" klauzule o potrebi "usaglassavanja sa SR Jugoslavijom" u tekst odluke o ujedinjenju, relativizuje celu stvar i otvara veliki manevarski prostor u odnosu na Beograd i predsednika Srbije, Slobodana Milossevicha.

Babich je posle zasedanja u Borovu Selu otissao u Beograd gde se, prema nezvaniccnim informacijama iz srpskih izvora, sastao sa predsednikom Milossevichem u visse navrata. On je, izvesno je, u Beogradu bio i 22. maja, dakle dan nakon ssto je objavljena namera njegove stranke da trazzi Mikelichevu smenu.

Politiccki posmatracci u Beogradu bliski vlastima krajisskih Srba smatraju da se manevrom oko ujedinjenja Babich, u susstini, oslobodio Mikelicha, rassccistivssi tako politiccki prostor oko sebe. On je time ostao jedini na koga predsednik Milossevich u Kninu mozze ozbiljno da raccuna i samim tim mu je pozicija povoljnija i u Beogradu i u Krajini. Sada je u poziciji da uccestvuje u obavljanju formalnih poslova vezanih za ujedinjenje "zapadnih srpskih zemalja" i cceka ukupan rasplet situacije.

Krajisski ssef diplomatije, svakako, neche biti spreman da bez pogovora slussa svako Milossevichevo naredjenje, kako je to Mikelich uglavnom ccinio, vrsseci neku vrstu guvernerske funkcije. Sa Babichem che biti tezze i njegovim politicckim stavovima Beograd che morati da poklanja znatno visse pazznje nego Mikelichevim.

Pragmaticcni Babich svakako neche dozvoliti da se veza sa Beogradom potpuno prekine. Njega, medjutim, ne treba posmatrati ni kao novu umerenu vatrijantu krajisskog politiccara spremnog na kompromise sa Hrvatskom. On, bar prema dosadassnjim izjavama, nije spreman ni na kakvu reintegraciju podruccja Krajine u sastav Hrvatske i trazzi occuvanje potpune nezavisnosti drzzave koju su proglasili krajisski Srbi.

Uprossteno recceno, manevar sa proglassenjem ujedinjenja Kninu i Babichu je ostavio prostor za odugovlaccenje i zadrzzavanje statusa kvo. To ujedinjenje neche biti realizovano ako bi to donelo prekid osnosa sa Beogradom, a ostache kao stalno otvorena moguchnost u sluccaju da zapreti nova intervencija hrvatskih snaga.

Dragan Janjich