VISSE PITANJA NEGO ODGOVORA

Pristina May 25, 1995

AIM, Prisstina

Posle 40 sati zadrzzavanja u prisstinskom Centru bezbednosti, poslednji predsednik kosovske Vlade u prethodnom sistemu Jusuf Zejnulahu, koji je jedno vreme obavljao i funkciju predsednika paralelne kosovoske vlade u egzilu, pussten je na slobodu. Gospodin Zejnulahu tvrdi da mu nije jasno zbog ccega je privodjen, ali da mu je saopssteno da je izvrssena naredba istrazznog sudije Danice Marinkovich i to na osnovu optuzznice koja je podignuta protiv njega joss 1990, po kojoj se tereti za kriviccno delo iz cclana 130 Kriviccnog zakona Jugoslavije, odnosno "za ugrozzavanje ustavnog poretka i teritorijalne celine SRJ". Drugim reccima, Jusuf Zejnulahu sa "crne klupe" mozze da odgovara za svoj rad dok je bio na funkciji predsednika Izvrssnog vecha Kosova, pre njegove suspenzije, zatim posle usvajanja ustavne deklaracije i Ustava na tzv. Kaccanicckoj Skupsstini, kao predsednik kosovske vlade u egzilu.

Zanimljivo je da, iako je ova Centralna poternica za Jusufom Zejnulahuom podignuta joss pre pet godina, on se ipak nakon dve godine boravka van Kosova vratio, kako se tada komentarisalo "na velika vrata". Ovaj njegov gest je medju Albancima proprachen sa iznenadjenjem, ali i sumnjom, tim visse ssto je poslednje tri godine zziveo mirno, dok su delegati bivsse Skupsstine Kosova i dalje utoccisste trazzili van nekadassnje Jugoslavije. Da sumnja bide joss vecha, po povratku na Kosovo Zejnulahu uspostavlja kontakt sa beogradskom Komercijalnom bankom, odnosno sa direktorom, drugom iz mladosti, Ljubom Mihajlovichem. Plan je bio da messovitim kapitalom - jednu polovinu bi obezbedila Komercijalna banka, a drugu osnivacci filijale u Prisstini, osnuju samostalnu banku koja bi se kasnije povezala sa Komercijalnom bankom u Beogradu. Ova zamisao je bila povod za osstra reagovanja, ali i za svrstavanje Zejnulahua u "staro jato" - srpskom politicckom vrhu i kadrovima iz Srbije koji su se aktivno angazzovali na razvlasschivanju kosovskih Albanaca. Optuzzbe su se kretale od toga da je on "uvek bio takav", do toga "da je kolaboracionista"i da ga je "Srbija izabrala kako bi kao predstavnik njegovih sunarodnika uccestvovao u moguchim pregovorima na ressavanju kosovskog pitanja". Bilo je i missljenja da je "slobodan povratak Zejnulaha u Prisstinu bio uslovljen prihvatanjem njegove lojalnosti prema srpskim vlastima. Sve ove pretpostavke i nagadjanja, medjutim, nemaju neku ccvrstu osnovu, jer je Zejnulahu poslednjih godina prestao da se bavi aktivno politikom, iz razloga ssto je, kako tvrdi, "razoccaran i srpskom i albanskom politikom koja se danas vodi."

Svi su izgledi da je propala inicijativa oko formiranja nove banke u Prisstini, na ccijem ccelu su neki krugovi vech videli Jusufa Zejnulahua. Vech gotovo deset meseci nije data saglasnost Narodne banke za njeno registrovanje. Ono ssto je izvesno je da su Ljuba Mihajlovich i Zejnulahu joss uvek u kontaktu. Ima i glasina da je gospodin Mihajlovich bio kljuccna liccnost u odluci da li Zejnulahuu produzziti pritvor, ili ga pustiti na slobodu. Medjutim, imajuchi u vidu da banka, koja je trebala da nosi naziv "Gama" nije zapoccela sa radom i da Zejnulahu nije bio predstavnik Komercijalne banke na Kosovu, ssto znacci da nije imao nikakve papire oko davanja raznih novccanih pozajmica, otpadaju pretpostavke da on mozze da bude gonjen zbog nekih "finansijskih muchki".

Nije mali broj i onih koji o kontroverznom Jusufu Zejnulahuu "razvijaju" teoriju da je njegovo privodjenje vrlo pametno smissljeno i izvedeno, jer time su srpske vlasti htele da postignu dva cilja: prvo da se izadje u susret zahtevima raznih ekstremnih politicckih partija u Srbiji, koji su svojevremeno i sa skupsstinske govornice trazzile hapssenje Jusufa Zejnulahua i drugo, privodjenjem bi se povratilo vech izgubljeno poverenje kod njegovih sunarodnika, kako bi se iz "politiccke agonije" ponovo vratio nekim aktuelnim politicckim tokovima na albanskoj politicckoj sceni.

Ipak, sve i dalje ostaje pod znakom pitanja. Ako se radi o Poternici joss iz 1990. godine, onda se postavlja pitanje - zassto su srpske vlasti tako sporo reagovale. Odnosno, ako je bio pod optuzzbom - kako je Zejnulahu, po povratku u Prisstinu mogao da dobije pasoss i druga dokumenta. Nisu occito u pitanju ni neke finansijske nezakonite transakcije, jer nije imao ovlasschenja ra raspolazze tudjim novcem, jer ako nissta drugo nije bass toliki "naivac" da svoju politiccku, dodusse vrlo kontroverznu, karijeru zavrssi kao lopov. I treche, tessko je prihvatiti teoriju o "occuvanju g. Zejnulahua kao mogicheg pregovaracca", jer on danas predstavlja istrossenu politiccku "kartu", i kod Srba i kod Albanaca...

Ibrahim REXHEPI