RADIKALSKI JURISS

Kolike che nevolje imati predsednik Srbije Slobodan Milossevich sa takozvanim nacionalnim blokom opozicionih stranaka? Najuporniji i najglasniji Milossevichev protivnik je lider Srpske radikalne stranke (SRS) dr Vojislav SSesselj.

,AIM, Beograd, 23.05.95. Na prosslonedeljnom srpskom nacionalnom savetovanju u Graccanici vodja srpskih radikala Vojislav SSesselj osstro je optuzzio predsednika Milossevicha da "vracha komunizam u Srbiju", zatrazzio njegovu ostavku, upozorio da Milossevich tajno razgovara sa bivssim kosovskim politiccarem Mahmutom Bakalijem i drugim liderima Albanaca kako bi pronassao formulu koja bi omoguchila otcepljenje Kosova od Srbije.

U poslednjih nekoliko meseci SSesselj je visse puta najavio da che, kako voli da kazze, "truli rezzim Slobodana Milossevicha i crvene vesstice s Dedinja" pasti posle najavljenog "Mitinga istine" u Beogradu, koji je SRS zakazala je za 17. jun , occekujuchi da se okupi 200-300 hiljada ljudi. SSesselj koji voli da preteruje, nije do sada na svojim mitinzima sakupljao visse od desetog dela ove brojke, ccak i na vechim radikalskim mitinzima u koje spada onaj u Nissu, u Loznici, kada je demonstrativno pressao Drinu i u Novom Sadu 19. maja posle dogadjaja u Zapadnoj Slavoniji. Na ovom poslednjem SSesselj je optuzzio Milossevicha za izdaju "srpskog naroda s obe strane Drine"... i da "sada cenjka s velikim silama pod kojim che uslovima prodati zapadne srpske zemlje, a potom Kosovo, Sandzzak i Vojvodinu..." Glavni slogani novosadskog mitinga bili su "russenje rezzima Slobodana Milossevicha" i "stvaranje Velike Srbije", reccnik je sve radikalniji, ali taj dogadjaj nije bio takav da bi morao da najavi neko ozbiljnije ugrozzavanje polozzaja predsednika Milossevicha.

Srpski radikali su odzzali skupove u mnogim gradovima ssirom Srbije, u Kragujevcu, SSapcu, 6. aprila odrzzali su miting u CCaccku, krajem meseca u beogradskom naselju Borcca. Radikali za 26. maj pripremaju miting u Valjevu na kome che govoriti ekipa koja je obissla sve srpske gradove Vojislav SSesselj, Tomislav Nikolich, Maja Gojkovich i drugi prvaci te stranke. Funkcioneri SRS oprobali su nedavno strpljenje crnogorske vlasti odrzzavssi prosslog meseca mitinge u Pljevljima gde je bilo oko 5.000 ljudi, ali na pazarni dan, u Bijelom Polju oko hiljadu ljudi, Beranama... Poruccivali su da che na crnogorskim prostorima biti Velika Srbija "ccim padnu rezzimi u dvema srpskim drzzavama".

NACIONALNI BLOK:

Radikali, mada u zaletu, ne pokazuju zasad veliku populisticcku snagu, kao ssto je trenutno nema ni jedna politiccka stranka u Srbiji, u kojoj je politiccko telo podeljeno u odnosu na zavrssetak rata u Bosni, ne po liniji vlast - opozicija, ccak ni po liniji nacionalno-gradjansko, vech po nekoj dijagonali, koja te podele relativizuje.

SSesselj, koji je od izlaska iz zatvora najavljivao da che srussiti Slobodana Milossevicha, poccetkom februara pritiskao je ostale opozicone stranke - poruccujuchi da je dosslo "krajnje vreme da se protesti svih nezadovoljnih udruzze". On je occekivao da che takva prilika biti tada najavljivani miting podrsske slobodi medija.

SSesselj je zapravo predlagao da miting za odbranu Studija B i drugih ugrozzenih nezavisnih medija organizuju ccetiri parlamentarne opozicione stranke: Srpski pokret obnove (SPO), Demokratska stranka (DS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i SRS.

Sredinom februara ssefovi SRS, DS i DSS potpisali su Sporazum o medjustranacckoj saradnji na lokalnim nivoima vlasti takozvanu tehniccku koaliciju.

SSesselj je tada najavio da je to samo prvi u nizu sporazuma parlamentarnih opozicionih stranaka, te da che se prvi sledechi sporazum ticati saradnje u republicckom i saveznom parlamentu.

TRECHI PUT:

Medjutim, predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drasskovich prvi se distancirao od mitinga "odbrane medija" pod kapom Seselja, koji je na pocetku rata prvi javno prozivao novinare-izdajnike. Drasskovich je zapravo pojaccavao otpor prokaradzzichevskom delu opozicije pojaccavajuchi pritisak da se rat u Bosni zavrssi.

Nova demokratija je pratechi Drasskovicha i socijaliste sa kojima deli ministarske portfelje, odbila da uccestvuje na mitingu koji su tada bile najavile opozicione stranke, jer ga smatra "svojevrsnom manipulacijom koja preti da samo podigne tenziju u Srbiji u trenutku kada su otezzane pregovaraccke pozicije sa medjunarodnom zajednicom". Ponavljajuchi ocenu da su organizatori mitinga "stranke koje su se jasno opredelile za ratnu opciju", pomenuvssi pri tome SRS, DS, DSS, poslanik ND u parlamentu Srbije Nebojssa Lekovich, jedan od ccelnika DN je rekao da stvaranje ove koalicije predstavlja "veliku pobedu Vojislava SSesselja u koju je upregao DJindjicha i Kosstunicu". "Mi podrzzavamo nezavisnost Studija B, ali ne zzelimo da uccestvujemo na mitingu sa Vojislavom SSesseljem", izjaavio je tom prilikom potpredsednik GSS ZZarko ZZarko Korach.

Posle otkazivanja mitinga za odbranu medija, taj trio medjutim nije nastupao zajedno. DJindjich je najotvorenije pocceo da se izvlacci iz SSesseljevog zagrljaja, nessto zbog pritiska socijalista, a nessto i zbog kritika koje na raccun takve orijentacije izricce frakcija dr Dragoljuba Michunovicha, bivsseg predsednika DS. Poslednji takav znak je obavesstenje da DS neche uccestvovati na SSesseljevom junskom mitingu, uprkos tome ssto DJindjich, kao i SSesselj kritikuje sadassnje Milossevicheve korake u Bosni. Ni Vojislav Kosstunica (DSS) ne smatra da je masovno okupljanje primeren naccin za nastalu situacuju.

SSesselj je u najnovijem razvoju dogadjaja, nametao svoj tempo, pokussavajuchi da pojacca ton optuzzbi na raccun predsednika Milossevicha, naroccito posle nagovesstaja da on vodi pregovore o priznanju Bosne i Hrvatske. DJindjich Kosstunica, Nikola Milossevich iz Srpsle liberalne stranke (SL) i Slobodan Rakitich iz Saborne narodne stranke (SNS) osporavali su predloge koje su u Beograd donosili razni pregovaracci, ali medju njima je najglasniji bio SSesselj - najotvorenije je izjavio da je jedini logiccan srpski odgovor na plan Grupe Z-4 "ujedinjenje Republike Srpske Krajine (RSK) i Republike Srpske (RS) u jedinstvenu i nezavisnu drzzavu, koja bi mogla da se zove Zapadna Srbija.

SSesselj je 15. maja boravio na Palama gde ga je primio Predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadzzich kojom prilikom je izjavio da "narodu treba rechi" da su glavni krivci za situaciju u kojoj se nalaze Srbi zapadno od Drine "kreatori obnovljene komunisticcke politike iz Beograda koji su spremni da zarad ideje o reintegraciji Jugoslavije i ukidanju sankcija priznaju bivsse jugoslovenske republike Bosnu i Hrvatsku". SSesselj je tada izrazio uverenje da che "cela Srbija biti odussevljena ujedinjenjem za padnih srpskih zemalja" i dodao da che "istoccni Srbi, nakon russenja Milossevichevog rezzima, pristupiti projektu stvaranja jedinstvene srpske drzzave". Povodom pritisaka medjunarodne zajednice i Beograda na rukovodstvo RS da prihvati plan Kontakt grupe, SSesselj je rekao da "gresse svi oni koji smatraju da che se RS odrechi jedne trechine svoje teritorije". SSesselj je 11. maja preporuccio je svim Srbima koji zzive u Hrvatskoj da se isele iz nje, jer che, u protivnom, dozzivet i sudbinu Srba iz zapadne Slavonije. Lider radikala je u intervjuu zagrebacckom listu "Globus" rekao da je "zapadna Slavonija prodana i da je predsednik Srbije Slobodan Milossevich spreccio efikasan odgovor srpske vojske". "Jedini efikasan odgovor srpske vojske na hrvatsku agresiju je mogao da bude protivudar na mesta gde su Hrvati najslabiji, trebalo je udariti na Zadar i Masleniccki most. On je dodao da je "odmah nakon pada Jasenovca hteo da possalje dobrovoljce na podruccje zapadne Slavonije" i naglasio da je "vlast na razne naccine spreccavala odlazak dobrovoljaca". "Uprkos svemu mi smo poslali prve grupe dobrovoljaca za srpsku krajinu,rekao je lider radikala intervjuu listu "Globus". Kasnije je zatrazzio je da se premijer RSK Borislav Mikelich smeni, uhapsi i da mu se sudi za izdaju zapadne Slavonije; 4. maja trazzio je da se "mirovne snage UN odmah povuku sa teritorija Republike Srpske Krajine (RSK) i bivsse Bosne i Hercegovine" possto su "do sada pokazale najvechi stepen pristrasnosti i ne uzzivaju ni elementarno poverenje Srba" Optuzzujuchi predsednika Srbije za izdaju srpskih nacionalnih interesa, on je dodao da je "Milossevich uveo narod u rat, naoruzzao ga i obechavao mu ujedinjenje svih srpskih zemalja, a sada ga ostavio na cedilu".

Ova SSesseljeva retorika mozzda Karadzzichu deluje ohrabrujuche, ali ne bi se reklo da u Srbiji ugrozzava Milossevicha. S druge strane kampanja koju socijalisti vode protiv SSesseljevih radikala ovoga nije oborila s nogu. U tom odmeravanju prochi che po svoj prilici i najavljeni junski radikalski juriss na predsednika Srbije Slobodana Milossevicha.

Milan Milossevich