PATRIARH NIJE PAPA

Iako se po slovenaèkoj štampi veS dugo vremena vuku polemike dozvoliti ili ne dozvoliti priredbe Srpske pravoslavne crkve u Sloveniji na kojima bi trebao da uèestvuje i patriarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle, u drugoj polovini maja te rasprave dostigle su taèku vrelišta. Po pismima èitalaca raznih slovenaèkih listova veS nekoliko nedelja èitali smo pisma najrazlièitijih ljudi koji su se sporili dali srpski patriarh potstiSe rat u BIH ili ne. Mnogo više je bilo onih koji su patriarha okrivili kao sauèesnika rukovodstva sa Pala, a bilo je i nemalo onih koji su tvdili da gospodin Pavle uvek pokušava da smiruje ratne strasti. Polemike su bile potpisane u glavnom slovenaèkim imenima i prezimenima, tako da se nije radilo o polemici medju pravoslavcima nego medju domaSinima koji bi trbali od 16. do 18. juna ove godine u Sloveniji primiti srpskog patriarha sa pratnjom i hor Branko KrsmanoviS.Ali slovenaèka vlada je odluèila da ne da pristanak na patriarhov dolazak u Sloveniju. Sve je poèelo u martu kada su pretstavnici Srpske pravoslavne crkve(SPC) u Sloveniji odnosno taènije metropolit zagrebaèko-ljubljansko-tršèanski gospodin Jovan i protojerej i paroh Peran BoškoviS daliiniciativu da doputuje 16. juna u dvodnevnu posetu Sloveniji srpski patriarh Pavle. Sastavili su program, za koji su dobili saglasnost i u vrhu SPC u Beogradu , po kome bi patriarh zapoèeo svoju posetu odlaskom u Koèevski Rog gde bi držao opelo za tamo ubijene i sahranjene èetnike. Pred kraj rata naime mnogi su èetnici bežali pred partizanima i saveznicima i preko Slovenije. Po nekim podacima u Koèevskom Rogu ( radi se o šumama pored Koèevja, relativno blizu granice sa Hrvatskom) sahranjeno je od 2000 do 4500 èetnika. Na istom mestu je pobijen i ogroman broj slovenaèkih domobrana i belogardejaca koji su bili isto kao i èetnici osudjeni na smrt kao okupatorovi kolaboracionisti. Katolièki slovenaèki nadbiskup Alojzij Šuštar od osamostaljenja dalje svake godine drži spomen mrtvim domobranima i,po reSima protojereja Perana BoškoviSa, rodjaci umrlih èetnika oseSali su se u neravnopravnom položaju sa Slovencima pošto nisu mogli da se seSaju svojih mrtvih na isti naèin. To se ispravilo veS prošle godine kada se je u Koèevskom Rogu našlo oko sto Srba, rodjaka i prijatelja pokojnih èetnika kojima je spomen držao metropolit gospodin Jovan. Za ovu godinu su planirali dve sveèanosti. Jednu, na isti naèin kao prošle godine, i drugu, na koju bi došao srpski patriarh. Posle patrirhovog povratka u Ljubljanu još istog dana imali bi sveSanu akademiju u Cankarovom domu, na kojoj bi bilo oko hiljadu pozvanih gostiju i koja bi bila u stvari koncert duhovnih pesama. Sutradan srpski patriarh bio bi èasni gost na glavnom dogadjaju a to je na osveSenju obnovljene pravoslavne crkve u centru Ljubljane. Crkva ima veS nove freske, a ovih dana uredjuje se i njena spoljašnjost - fasada i novi bakreni krovovi.Posle toga organizatori su planirali i patriarhov odlazak u Trst gde je znaèajno sedište SPC za taj deo Evrope. Dogovoren je bio i susret patriarha sa katolièkim ljubljanskim nadbiskupom Šuštarom, a priliSnoozbiljno se razgovaralo i o moguSnosti susreta sa premierom Drnovšekom i èak sa predsednikom Kuèanom. Veliki otpori u slovenaèkoj javnosti nagoveštavali su da Se se najverovatnije ispustiti politièki susreti ali ne i sama poseta patrirha Sloveniji. Ali u medjuvremenu gospodin Pavle posetio je Pale i dao podršku Radovanu KaradjiSu i Ratku MladiSu upravo u periodu kada su u Haagu odluèili da dvojici srpskih rukovodioca sude na sudu za ratne zloèine. Patriarhov blagoslov na Palama bio je presudan da su se protiv njegove posete okrenuli i mnogi medju onima koji su pre bili za patriarhov dolazak u Sloveniju. Njegov èin na Palama imao je veoma negativan odjek i medju izbeglicama iz BIH i iz Hrvatske pa i njihovim državljanima koji žive u Sloveniji. Patriarhov dolazak ne bi bio više siguran. Svi ti uzroci su verovatno rukovodili slovenaèku vladu da zakljkuSi kako " u sadašnjim prilikama takva poseta nije prihvatljiva". U istu ruku slovenaèka vlda i saopšrtava : "... da neSe u niSemu stavljati prepreke ili se suprostavljati ispunjenju želja svojih gradjana koji su po veroispovesti i kulturnoj pripadnosti vezani za sredine odakle potiSu, ali da je dužna pri tome u napred imati u vidu principe tolerancije i koegsistencije i da se etnièke i politièke netrpeljivosti ne bi prenosile iz vana u Sloveniju. Takva odluka vlade ne potiSe iz protivljenja patriarhovoj pastoralnoj misiji za koju se nada da Se u pogodnijim prilikama - u zadovoljstvo pogodjenih vernika - biti ispunjena bez prepreka". Usledile su prilièno buène reakcije - od rafala podrške do osudjivanja vlade. Naime, istovremeno se saznalo da iduSe godine dolazi u posetu Sloveniji papa Ivan Pavle II. Njega se u Sloveniji oèekuje sa oduševljenjem uprkos nekim njegovim stavovima koji su za savremenu Evropu kao i za Sloveniju potpuno neprihvatljivi. Ali aršini za prihvatljivost su razlièiti, pisali su oni, koji se ne slažu takvim neprihatanjem patriarhove posete. Oni su istakli da Pavle i Pavle II nisu isto... Mnogo glasne su bile reakcije i u srpskoj štampi. Ali tamo se u glavnom pisalo kakopatriarhu Slovenija neSe dati vizu. Teško je reSi šta bi bilo da je patriarh stvarno zatražio vizu. Ali je nije kao što slovenaèka vlada ni na jednom mestu ne kaže da mu neSe izdati vizu iako su novine njenu izjavu u glavnom protumaèile tako. zanimljivo je to kako niko od slovenaèkih zvaniènika nije hteo da komentariše vladinu odluku. Èak ni katolièka crkva. sa javnom izjavom oglasio se samo beogradski nadpiskup France Perko, koji se ne slaže sa takvom odlukom i upozorava kako je predsednika slovenaèke vlade Drnovšeka upozorio da to ne bi bilo dobro rešenje. Njegov stav je razumljiv jer vrlo dobro poznaje prilike u obe zemlje kao i odnose izmedju dve crkve. Da su dobri potvrdio nam je i pre odluke slovenaèke vlade i protojerej gospodin BoškoviS . "Odnosi izmedju pravoslavne i rimokatolièke crkve u Sloveniji mnogo su bolji od odnoda obe crkve u nekim drugim zemljama. Zbog toga smatram da bi susret poglavara obe crkve samo još doprineo kvalitetu tih odnosa," rekao je gospodin BoškoviS. Posle odluke slovenaèke vlade na žalost nismo moglida dobijemo njegovu izjavu jer nije bio u Sloveniji. Janja Klasinc, AIM