BUBA-SSVABE I BUBA-RUSI

Ccetnici i partizani danas

AIM, Beograd, 18. maj 1995.

Pomirili su se Nemci i Francuzi, Poljaci i Nemci. Samo se u Srbiji, izgleda, joss ne mogu da pomire partizani i ccetnici. Svet se dogovorio da je drugi svetski rat zavrssen pre pedeset godina. U Srbiji, koja zvaniccno ne uccestvuje u ratu koji se upravo vodi, joss traje onaj prethodni. Ko je bio na strani fassista, a ko na strani pobednika - kao da je zaista goruche poziciono i opoziciono pitanje u trenutku dok se sprema marss izbeglica iz zapadne Slavonije na Beograd, a imena ovovremenih srpskih vojskovodja pune listu ratnih zloccinaca u Hagu. Ili je ceo sukob fingiran, upravo da bi oni na vlasti "zabassurili" i sankcije, i izbeglice, i zloccince, a oni drugi da bi ubrali svezze nacionalne poene posle Milossevichevog povratka komunizmu i mirotvorstvu?

Od 9. maja, dana pobede nad fassizmom do 13.maja, dana osnivanja ccetnicckog Ravnogorskog pokreta, u Srbiji su se nizale sveccane akademije, proslave i parade, u rezziji dva, bar na prvi pogled, razliccita ideolosska dinosaurusa. I to na razliccitim pozornicama i pred odgovarajuchom publikom.

Za Tita, ili Drazzu

"Mi ne damo zemlje nasse da je gaze fassisti", bio je partizanski moto sveccanosti u beogradskom centru "Sava", kojoj su "medju brojnim visokim liccnostima nasseg javnog i kulturnog zzivota" prisustvovali i profesorka Mirjana Markovich, predsednik Srbije Slobodan Milossevich i predsednik Crne Gore, Momir Bulatovich. Himna "Hej, Sloveni", 72 ratne zastave, bili su tek deo ikonografije koji je, valjda, trebalo da ilustruje Milosevichev zaokret "na levo".

On je, izmedju ostalih, aplauzom pozdravio recci saveznog premijera Radoja Konticha da "pobjedu nad fassisticckim okupatorima i oslobodjenje, pod rukovodstvom KPJ i vrhovnom komandom Josipa Broza Tita, nassi narodi su ostvarili osloncem na sopstvene patriotske i slobodoljubive snage..." Kontich je, takodje, podsetio da se "nass svenarodni ustanak uzdigao u jedinstveni primjer i podsticaj svim porobljenim narodima Evrope i svijeta." Rezzimska televizija prenosila je sveccanost od poccetka do kraja.

Iste vecceri, odjekivao je aplauz i u beogradskom Domu sindikata, gde se odrzzavala druga akademija - posvechena Ravnogorskom pokretu i generalu Drazzi Mihailovichu. Za prisutne je bass on bio "prvi gerilac u okupiranoj Evropi", "legendarni junak", "simbol najccistijeg rodoljublja", "hrabri vojskovodja"... Poruke sa ove sveccanosti, medjutim, ostale su dostupne samo prisutnima u sali i nezavisnim medijima.

Aplauz se tog dana prolamao i Ssumadijom. U selu Ba, "simbolu ccetnicckog antifassizma", okupljenim Ravnogorcima i njihovim sledbenicima govorili su ccelnik srpskih liberala, akademik Nikola Milossevich, lider Demokratske stranke Srbije, Vojislav Kosstunica i joss nekoliko predstavnika tzv. nacionalne opozicije. Polemissuchi sa zalaganjem Vuka Drasskovicha za nacionalno pomirenje, akademik Milossevich je uverenja da "pomirenja izmedju zzrtve i dzzelata ne mozze biti, dzzelat mora da se pokazze i zamoli zzrtve za oprosstaj".

Sluzzbena "Borba", svakako sluzzbeno, upozorava svoje ccitaoce da gubitnici moraju da chute. To je poruka za "novokomponovane" ccetnike, trenutne Milossevicheve protivnike. Glavni urednik, Zzivorad Djordjevich otkriva da oni "zzele da prekrajaju istoriju". Ravna Gora, po njemu, nije simbol antifassizma, vech "ideolosske izopaccenosti koja je mrzznju prema politicckim neistomissljenicima pretvorila u izdaju."

Ssumski ljudi

Da je tema izdaje, ondassnje, ali i sadassnje, opsesija politicckih sporenja u Srbiji, dokazao je potom i lider radikala, Vojislav Ssesselj u duelu sa ljutim komunistom, Ratkom Krsmanovichem iz SK Pokreta za Jugoslaviju. I to na NTV Studiju B, koji je u poslednje vreme preoteo nacionalnu zastavu rezzimskoj televiziji. Onoj, cciji je sada bojni poklicc - mir, mir, po svaku cenu mir.

Za Krsmanovicha, ccetnici su predstavljali pokret koji je bio sastavni deo evropskog fassisticckog lanca odgovornog za desetine miliona ljudskih zzivota.

Po Ssesselju su, pak, komunisti posle rata "samo sproveli Hitlerov plan za Srbiju - otete su joj Makedonija, Vojvodina, Kosovo i Metohija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i sadassnja Srpska Krajina." Ssesselj je '91. i '92. godinu, i tadassnju Milossevichevu politiku u Srbiji dozziveo kao pokussaj nacionalnog pomirenja: "Ccak je kad pogine srpski ccetnik na bojnom polju i kad se organizuje sahrana u Srbiji, vod Jugoslovenske vojske odavao punu vojniccku poccast, svirala je vojna muzika, ispaljivana poccasna paljba. Medjutim, od kraja '93 komunisti su ponovo krenuli u uspostavljanje nekog oblika neokomunisticcke diktature, uz visok stepen ideolosske zagrizzenosti."

Konaccno, 13. maja, na Ravnoj Gori upriliccena je i finalna manifestacija "izvodjenja dokaza" o ccetnicckom antifassizmu. Pred dvadesetak hiljada prisutnih na zadatu temu "svedoccila" su, osim potpredsednika srpskog Parlamenta, Vojislava Mihailovicha, generalovog unuka, i trojica bivssih oficira americcke avijacije, koje su ccetnici spasili u bivssem ratu. Najzapazzeniji, opet, bio je Vuk Drasskovich, koji je svoj pledoaje zavrssio ccetnicckim pokliccem: "S verom u boga, za kralja i otadzzbinu".

Bavljenje prosslosschu do iznemoglosti, u ovom trenutku, stavilo je ad akta probleme standarda, ekonomskog razvoja, saradnje sa svetom. Glas gradjanske Srbije, dezorijentisane i ratom potisnute na margine, skoro sasvim je utihnuo. Poslednji put o ccetnicima i partizanima, relativno racionalno, govorilo se na jednom okruglom stolu pre godinu dana. Dr Slobodan Inich iz Instituta za evropske studije tada je primetio:

"Razlika izmedju ccetnika i partizana meni, danas, posle svega ssto se dogodilo, izlgleda kao razlika izmedju buba-rusa i buba-ssvaba. Plemenitije zzivotinjke na ovim prostorima, izgleda, ne rastu. U poslednje vreme, ciljevi su im isti, bez obzira ssto se verbalno sukobljavaju. Ne postoje visse ccetnici i partizani, kako su nekad postojali. Postoje samo mitovi o njihovom postojanju. Danas su, zapravo, svi postali ccetnici. Dodusse, ccetnici-poccetnici, ali ipak ccetnici. Nacionalizam u Srbiji danas je svenarodni, bez obzira na njegove manifestacije. On snagu crpe iz nekoliko izvora, pri ccemu je jedan od glavnih, problem razvoja. Srbijansko drusstvo, naime, vech 150 godina ima problem sa modernizacijom, a njegov odgovor na izazove modernizacijen je velikosrbijanski nacionalizam."

Zamoljen za komentar o ovoj temi kao "ccovek sa strane", dr Vuk Stambolovich iz "Beogradskog kruga" izrekao je misao:

"I ccetnici i partizani su neka vrsta ssumskih ljudi. I jedni i drugi su, naime, upravo u ssumi dossli do svojih najvechih dostignucha. A sada njihovi fanovi pokussavaju da nas uvuku u svadju ccija su dostignucha vecha. Mi, medjutim, treba da nauccimo da zzivimo u civilnim naseljima. Pogotovo danas, kada treba da se maknemo sa nivoa luka i strele, na koji nas je sveo doskorassnji savez ideolosskih naslednika upravo ccetnika i partizana".

Momccilo Popovich