MILOSSEVICH PRED PRIZNAVANJEM BOSNE

Nova diplomatska akcija Vassingtona

sizze: Milossevich se poccetkom maja u dva navrata sastao sa americckim predstavnikom u Kontakt-grupi Frejzzerom koji mu je ponudio novi americcki plan. Ozbiljna pukotina u vrhu vlasti bosanskih Srba koju Beograd koristi kako bi ih privoleo da prihvate mirovni plan. Milossevich se sastao i sa Karadzzichem i Krajissnikom.

AIM, 17.05.95. Sukob unutar rukovodstva bosanskih Srba, u ccijoj osnovi lezzi nastojanje predsednika Srbije Slobodana Milossevicha da iznudi potpisivanje mirovnog plana za Bosnu, postaje sve occigledniji. Vojne i civilne vlasti su se, uslovno recceno, podelile na dva krila. Jedno predvodi vojni komandant general Ratko Mladich koji je u poslednjih mesec dana pocceo da se priblizzava Milossevichu, a drugo lider bosanskih Srba Radovan Karadzzich i predsednik parlamenta Momccilo Krajissnik.

Krajissnik je u utorak, u izjavi agenciji Beta, rekao da "nekog znaccajnijeg raskola nema", ali je priznao da postoje razlike koje je povezao sa "raskolom izmedju Beograda i Pala".

"Jasno je da se preko pojedinih staressinskih kadrova pokussavaju uneti odredjeni razlicciti pogledi na sam plan Kontakt-grupe i nassu buduchnost. To nisu znaccajni kadrovi i ako se mogu posluziti formulacijom iz komunisticckog vremena, situacija je pod kontrolom i nema nikakve opasnosti za bezbednost Republike Srpske (RS)", rekao je Krajissnik. Vazzno je znati da je Krajissnik takav odgovor ponudio na pitanje da li je taccno da postoji razmimoilazzenje izmedju Mladicha i Karadzzicha.

Istoga dana kada je Krajissnik dao tu izjavu, u Beogradu je boravio americcki predstavnik u Kontakt-grupi Robert Frejzzer koji je dossao da saslussa Milossevichem odgovor na majnoviju americcku ponudu. Amerikanci su, prema zapadnim diplomatskim izvorima, predlozzili Milossevichu da prizna Bosnu i Hercegovinu i njene granice, ali bez obaveze da prizna i vladu u Sarajevu. Zauzvrat, dobio bi ssestomesecnu suspenziju sankcija koja se ne bi odnosila na naftu i na pristup medjunarodnim finansijskim institucijama.

Joss nije poznato kakav je odgovor Milossevich dao na ponudu koju je dobio. Zvaniccnici i Vassingtonu u sredu su bili priliccno tajanstveni u prezentiranju rezultata Frejzzerove misije, ali nisu, kao u ranijim prilikama, ostavljali prostor da se zakljucci kako je Milossevichev odgovor bio negativan.

Milossevich pred odlukom

Frejzzer je prethodno u Beogradu boravio 6. maja, kada je Mulossevichu i uruccio novi americcki predlog. Predsednik Srbije se, nakon toga, po svemu sudechi sastao i sa liderom bosanskih Srba Radovanom Karadzzichem i sa Krajissnikom. Krajissnik nije hteo da potvrdi da je do tog sastanka dosslo, ali nije hteo ni da demantuje takve navode. Ponudio je "filozofski" odgovor da su tajni sastanci tajna i da se o njima ne mozze nissta rechi, ssto bi trebalo da znacci da je nekih kontakata ipak bilo.

Possto je izmedju Pala i Beograda dosslo do potpunog razlaza i possto ni jedna ni druga strana u medjuvremeni nisu promenile svoje politiccke stavove, logiccno je pretpostaviti da se Milosevich sastao sa Karadzzichem i Krajisnikom kako bi im dao "poslednje osbiljno upozorenje" da postoji moguchnost da Jugoslavija prizna Bosnu.

Sudechi prema Krajissnikovim stavovima, takvo upozorenje nije urodilo plodom. On je, naime, takodje u utorak, rekao da srpska strana neche prihvatiti Bosnu kao jedinstvenu drzzavu ccak i ako je Beograd prizna. To znacci da struja koju predvode on i Karadzzich, za sada, ostaje na "tvrdom kursu" i da ne zzeli da prihvati mirovni plan Kontakt-grupe.

Bio je to verovatno poslednji Milossevichev pokussaj da svoje politiccke protivnike na Palama uveri u svrsishodnost prihvatanmja mirovnog plana medjunarodne zajednice koji Bosnu definisse kao jedinstvenu drzzavu "dva entitea", srpskog i muslimansko-hrvatskog. Predsednik Srbije, naime, zna da na unutrassnjem planu ne bi imao vechih problema sa priznavanjem Bosne koje se od njega trazzi u zamenu za suspenziju sankcija, ukoliko bi na tako nessto pristalo tamossnje srpsko rukovodstvo.

Ukoliko je taccno da je od Karadzzicha i Krajissnika, koji i dalje kontrolissu situaciju u vrhu vlasti bosanski Srba, dobio "tvrd" odgovor, Milossevich se upravo ovih dana nalazi pred mozzda najtezzom i najznaccajnijom politicckom odlukom u svojoj karijeri - priznati Bosnu i bez saglasnosti Pala ili ne.

Ubrzavanje dogadjaja

Srpski predsednik uspeo je, makar u ograniccenoj meri, da obezbedi "ulaz" ua Pale. Njegovo priblizzavanje sa vojnim vrhom trebalo bi da mu, ako nissta drugo, obezbedi uzdrzzano Mladichevo reagovanje na eventuapnu odluku o priznavanju Bosne. Pukotina koju je time napravio u do sada ccvrstom bloku vojnog i politicckog vrha na Palama che u najmanju ruku ublazziti otpor takvoj odluci medju bosanskim Srbima.

Politiccki posmatracci u Beogradu skloni su oceni da je Milossevich vech prakticcno doneo odluku o priznavanju i Bosne i Hrvatske, ali da se pribojava eventualnih posledica na unutrassnjem planu. Njegov polozzaj naroccito je otezzan nakon upada hrvatskih snaga u zapadnu Slavoniju iz koje je izbeglo gotovo celokupno srpsko stanovnisstvu.

Nacionalisticcki orijentisane partije, koje nastupaju sve organizovanije, optuzzuju ga da je "prodao" zapadnu Slavoniju. CCinjenicu da je tokom hrvatske intervencije poginulo nekoliko stotina ljudi i da je pucano i na kolone izbeglica oni koriste kao argument pritiv priznavanja Hrvatske i Bosne, tvrdechi da che hrvatske i muslimanske vlasti isti recept primeniti i na drugim podruccjima na kojima Beograd prizna njihovu jurisdikciju.

Milossevich, uz to, nije potpuno siguran ni kako che na eventualnu odluku o priznavanju Bosne reagovati poslanici vladajuche Socijalisticcke partije Srbije (SPS) u srpskom parlamentu. Izvesno je da je nakon njegovog razgovora sa Frejzzerom u utorak u zgradi Predsednisstva u Beogradu odrzzao seriju "grupnih i pojedinaccnih " razgovora sa prvacima SPS, sa kojima je verovatno razmatrao eventualne posledice odluke o priznavanju Bosne i Hrvatske. I taj detalj treba uzeti kao pouzdan znak da se u samom vrhu vlasti u Srbiji o priznavanju ratom zahvachenih bivssih jugoslovenskih republika razmisslja sasvim ozbiljno.

Dragan Janjich