PROMASSENI CILJ

Zamrzavanje srpskih raccuna u SAD

AIM, Beograd, 16. maj, 1995.

Vest o spisku zvaniccnika i kompanija bosanskih Srba i Srba iz SR Jugoslavije, cciji su raccuni zamrznuti u SAD, izazvala je paniku u Beogradu - ali samo za jednu noch. Vech sutra je postalo jasno da odluka State Departmenta nije ni za korak priblizzila krah srpske privrede.

• Na nassim raccunima u Americi se joss od poccetka sankcija nalaze beznaccajne, neoperativne sume - kazze Ljilja Zorkich, portparol fabrike "Simpa" iz Vranja, na ccijem je ccelu potpredsednik srpske Vlade, Dragan Tomich. - Objavljivanje ovog spiska mogu da shvatim najpre kao psiholosski pritisak.

Gospodja Zorkich je, kao i ostali srpski privrednici, ovo shvatila i odahnula kada je proccitala listu. Ono ssto je najvisse uplassilo njenu i ostale kompanije nije samo zamrzavanje njihovih raccuna - to se od uvodjenja sankcija neprestano occekivalo. Razlog za strah bila je moguchnost da su americcke agencije ussle u trag raznim fantomskim firmama, pod srpskom kontrolom, registrovanim u inostranstvu. Zaista, u dokumentu Klintonove administracije pominju se brojna preduzecca koja ni sedisstem ni imenom ne asociraju na Srbiju. Ako bi se i moglo posumnjati da "East Point Holding Limited" baziran u Nikoziji, ili gospodin Pambos Joanides iz istog grada, zapravo rade za Milosseviccevu Vladu, kome bi palo na pamet da srpske interese zastupa i gospodin Maadi iz Teherana, dok su sa njim na istom zadatku "Nigerian Engeneering and Construction Co. LTD" iz Lagosa, "Furniture Americana" sa sedisstem u Nju Dzzersiju i enegleski "J & K Limited"?

Ma koliko , medjutim, spisak ovih i joss mnogih drugih otkrivenih imena - ukupno 30 gusto kucanih strana, izgleda kao impresivan rezultat temeljitog istrazzivanja, on je tek vrh ledenog brega.

Srpski poslovni ljudi su joss pre uvodjenja sankcija pocceli da organizuju nove naccine poslovanja i grade kanale preko kojih su gotovo nesmetano obavljali svoje poslove. Nikla je ccitava mrezza fiktivnih banaka, deoniccarskih drusstava i predstavnisstava koja se protezze od Centralne Afrike do Sibira i od Kine do Australije. Ukoliko bi neko takvim operacijama i ussao u trag, novac je preko nocci nestajao na privatnim raccunima sa kojih je opet hitro skretao u poslovne tokove, kad god se ukazze potreba. Uglavnom, ccak i nije bilo potrebe da se vrssi preveliki broj transakcija, jer ove serfere finansijskih okeana niko nije mnogo jurio, buduchi da su i drzzave domachini imale znaccajne koristi od njihovih aktivnosti.

• Nemogucce nam je da poslujemo jedino u Nemacckoj i Americi, kazze gospodja Zorkich. - Ssto se ostalih zemalja ticce, pravi problem nam je zapravo to ssto razni zaobilazni naccini proizvode velike dodatne trosskove.

Svesni opasnosti da ostanu vez novca, a mozzda ccak i zavrsse u zatvoru - dvojica predstavnika "Jugometala" su uhapssena i osudjena u Nemacckoj zbog krssenja embarga - srpski biznismeni se trude i uglavnom uspevaju da budu nekoliko koraka ispred medjunarodnih kontrolora. Tako su i mnoge firme na najnovijem americckom spisku vecc prakticcno ugassene kao centri znaccajnih transakcija. One koje nisu, nalaze se na sigurnoj distanci od jurisdikcije americckih organa: na Kipru, u Grcckoj, Lihtensstajnu, Ssvajcarskoj, Kini, Rusiji i nekim africckim zemljama, ukljuccujucci muslimanske. Najznaccajniji punktovi krssenja sankcija, tvrde finansijski eksperti iz Srbije, nisu ni pomenuti u dokumentu SAD.

Kao pokazatelj relativno niskog kvaliteta materijala sadrzzanog u odluci Vassingtona, pominje se da za neke firme nije data ne samo adresa, nego ni iz kog su grada (na primer, "Markonizoni", Serbia). Ranije pomenutom gospodinu Maadiju iz Teherana, na primer, nije napisano ni puno ime, vech samo inicijal N, verovatno kako se pokazuje na nekom dokumentu. Neke od adresa su nepostojeche, kao na primer "1 Kolazceja, 11.000 Belgrade" navedena kao prebivalisste izvesnog Slobodana Andjicca.

Stvari nisu mnogo preciznije ni kada su u pitanju brojevi raccuna. Ne samo da svi oni nisu poznati, nego ih neki od pomenutih, kako kazzu, uopsste ne poseduju u Americi.

• Nikada nisam imao konto u SAD - kazze Zzeljko Cvijanovich, ssef beogradskog dopisnisstva novinske agencije bosanskih Srba "Srna". - S druge strane, znam liccno finansijske i mochne Srbe u Bosni koji imaju poslovni interes u Americi, ccijih imena na ovom spisku nema."

Biljana Plavssich je izjavila da se blokada moze odnositi samo na raccun koji je svojevremeno otvorila dok je u Sjedinjenim Drzzavama studirala kao Fulbrajtov stipendista, ali je vech godinama prazan. Nejasno je i stavljanje na listu nekih institucija kao sto je Privredna Komora Srbije koja nikada nije imala raccune u inostranstvu.

U americkoj ambasadi u Beogradu su potvrdili da pominjanje neccijeg imena ne znacci da taj zaista poseduje novac, ili uopsste raccun u tamossnjim bankama, nego da che mu se fondovi zamrznuti, ako ga otvori dok ova uredba vazzi. Zato prisustvo imena, recimo Karadzicha i Mladicha na listi ne znaci da ova dvojica imaju pare u Americi, kao ssto ni odsustvo Milossevichevog ne dokazuje da ih on nema.

Ovo relativizovanje informacije od strane samog njenog izvora dodatno osnazzuje tezu o kratkim dometima, naizgled senzacionalnog dokumenta. Tome joss treba dodati da ni oni, koji izvesno imaju sredstva na raccunima u inostranstvu u drugim zemljama sem Amerike, neche prestati da ih koriste, jer se snaga predoccenog papira protezze samo do onde dokle vazi jurisdikcija Vlade SAD. To u praksi znacci da che imenovani mochi da nastave da posluju ccak i u samoj Americi, ako imaju kanal preko neke kompanije koja nije na spisku. Da takvi kanali i dalje nesmetano funkcionissu potvrdjuje ccinjenica da su bracha Karicc, koji se pominju i kao kompanija i pojedinacno, nastavili da u Srbiji unovccavaju penzionerske ccekove americcke Vlade i posle jednodnevne buke oko spiska.

Dragan Cciccich