POTMULI PRITISAK STRANIH DUGOVA

Finansijska blokada SRJ

Da li je jugoslovenski drzavni dug 3,6 ili 16,2 milijardi dolara

,AIM, Beograd, 15.05.95.

Velika prasina koja se podigla nakon obnavljanja americke "izvrsne naredbe" o blokadi racuna i imovine lica i firmi iz Jugoslavije, bolje od svih akademskih rasprava vratila je na domacu scenu i problem "zamrznutih" drzavnih deviznih rezervi u SAD, zamrznutog clanstva SRJ u Medjunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci u Vasingtonu, te samo prividno zamrznutih spoljnih i deviznih dugova.

Zanimljivo je odmah primetiti da jugoslovenska javnost nikad nije tacno i zvanicno obavestena koliko je drzavnih deviza zamrznuto na racunima u inostranstvu, a SRJ nije nikad objavila ni koliko od tih zamrznutih sredstava smatra svojim. Kao sto se istovremeno nikad nije javno obnarodovalo koliko stranog duga doista priznaje SR Jugoslavija.

Poslednja zvanicna izjava o velicini deviznih sredstava koje su Narodnoj banci Jugoslavije zamrznute na racunima u inostranstvu stara je vec skoro godinu dana i potice od prvog viceguvernera Zarka Trbojevica koji je rekao da je nasoj drzavi krajem maja 1992. godine zamrznuto blizu 1,5 milijardi dolara deviznih rezervi, koje su, prirodno, drzane na racunima solidnih svetskih banaka (a takvih je, naravno, najvise u SAD). Amerikanci su objavili cifru od oko 900 miliona dolara, koje su blokirali kao i Srbije i Crne Gore, nekoliko dana pre uvodjenja sankcija Saveta bezbednosti UN . Mnogo precizniji proracun nasih deviznih rezervi zamrznutih u inostranstvu objavio je, nedavno, dr Aleksandar Kovacevic, iz Prve jugoslovensko-svajcarske banke u Beogradu, u novosadskom casopisu "Financing" (glavni urednik dr Stanko Radmilovic).

Dr Kovacevic u svojim proracunima polazi od podatka da su jula

1. godine devizne rezerve SFRJ iznosile 3.801 milion americkih dolara. Posto su se te rezerve brzo topile u fazi raspada Jugoslavije, a jedan deo ovih rezervi je bio na raspolaganju i Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji, iz njegovih podataka proizilazi da je u trenutku finansijske blokade u deviznim rezervama bilo oko 1.118 miliona dolara. Posto je Jugoslavija 14. decembra 1992. godine, ocajnicki pokusavajuci da sacuva clanstvo u MMF stala da se njena aktiva i pasiva podele tako da Srbiji i Crnoj Gori i prava i obaveza ostane 36,5 odsto, legalizovana je formula koja ce se, moguce, primenjivati na sve finansijske racune bivse SFRJ. Ako se ta formula primeni na devizne rezerve, ispada da SRJ moze da racuna da joj je od ovih rezervi zamrznuto sopstvenih 408 miliona dolara. Ako pri nekom "oslobadjanju" blokade ovih rezervi, MMF i Svetska banka budu prve na redu da se namire za dospele, a neplacene dugove, 80 plus 650 miliona dolara, moglo bi se zakljuciti da Jugoslavija prakticno vise i nema zamrznutih deviznih rezervi. Nazalost, dugova ima mnogo vise od spomenutih dospelih potrazivanja vodecih svetskih finansijskih institucija.

Niko tacno ne zna koliko smo duzni svetskim poveriocima, a to i nije nelogicno, jer u velikim finansijama o tome se duznik uvek "usaglasava" sa poveriocima. A SR Jugoslavija se jos pri tome mora usaglasavati i sa bivsim jugoslovenskim republikama. Domaci strucnjaci veoma razlicito procenjuju trenutnu velicinu ukupnog spoljnog duga SRJ. Dr Dragana Djuric ceni da on danas iznosi izmedju 7,5 i 8 milijardi dolara. Dr Radovan Kovacevic smatra da ukupne obaveze SRJ prema inostranstvu (glavnica i kumulirane ) "prelaze iznos od 8 milijardi dolara". Prema proceni dr Dejana Jovovica, od duga SFRJ krajem 1991. godine, od ukupno 14,5 milijardi dolara, na SRJ je otpadalo 5,5 milijardi, a to sa u medjuvremenu naraslim kamatama danas znaci dugovanje od oko 9 milijardi dolara. Prema proracunima mr Srdjana Petrovica, na kraju 1995. godine, SRJ ce prema kreditima iz inostranstva dugovati ukupno 11,42 milijardi dolara.

Ako se vratimo na racunice gore spomentog dr Aleksandra Kovacevica, mozemo izneti kratak pregled njegovog proracuna ukupnih deviznih obaveza SRJ- koje on ceni na 16.262 miliona dolara. Pre svega, dr Kovacevic polazi od toga da su direktna dugovanja Srbije i Crne Gore, srednjeg u dugog dospeca, oko 5,3 milijarde dolara. U njih je ukljucen njihov sopstveni dug od oko 3,6 milijardi dolara i pripadajuci deo nerasporedjenog duga bivse federacije (ukupno 4,7 milijardi dolara). Ako se nadalje uzme da je ovih lijardi dolara dosada kamaceno sa zateznom kamatom od oko 26 odsto, po ovom osnovu je SRJ ukupno duzna 6,68 milijardi dolara. Posto su tokom proleca

1. godine jugoslovenske firme ubrzano uvozile znatne kolicine strateskih materijala, a dobar deo tog uvoza uspele da dobiju na kratkorocnu veresiju, do uvodjenja svetskih sankcija 31. maja, po ovom osnovu se nakupilo jos oko milijardu dolara garantovanih, a neisplacenih obaveza prema inostranstvu. Ako se podje od toga da su i ove obaveze kamacene po stopi od 2 6 odsto, ispada da onom zbiru od 6,68 milijardi dolara treba jos iz kratkorocnih poslova dodati 1,38 milijardi dolara, pa zbir raste na 8,06 milijardi dolara.

Dr Kovacevic, nasuprot mnogim zvanicnicima, istice da se stara devizna stednja nece moci drugacije tretirati od dugova prema inostranstvu, pa smatra da se zbir deviznih dugovanja mora nadalje povecati za novih 4 milijardi dolara. Pri tome, on misli da se i neizmirena dugovanja Dafine, Jezde i drugih majstora "lanaca srece" moraju pripisati drzavnom dugu, sto zbir nadalje uvecava za oko 200 miliona dolara (po njegovoj proceni). Zatim, on u dug SRJ racuna i potrazivanje bivsih republika prema rezervama 710 miliona dolara. Dakle, prema ovoj racunici, naspram jugoslovenskih sto slobodnih. sto zamrznutih deviznih rezervi od manje od 1,2 milijardi dolara, stoje ukupne obaveze od blizu 13 milijardi dolara. Kad tu definitivnu cifru dr Kovacevic uveca za troskove koje ce jugoslovenska drzava i jugoslovenske banke neminovno imati kao troskove reprogramiranja, troskove insolvencije, troskove neopremljenosti i nesposobnosti itd. - dolazimo do cifre od 16,2 milijarde dolara ukupnog deviznog tereta koji trenutno miruje. A ukupan drustveni proizvod Jugoslavije u prosloj godini se ceni na oko 14 milijardi dolara.

Uvodnicar "Financinga", casopisa iz koga smo uzimali podatke, izracunao je da Jugoslaviji danas dnevno otkucava oko 2,7 miliona dolara kamata na spoljne dugove, a da svi Jugosloveni dnevno stvore tek 33 miliona dolara drustvenog proizvoda. On u tom kontekstu upozorava da se ovaj podatak ne sme relativizovati i da je pitanje reintegracije u medjunarodne ekonomske odnose izvanredno vazno i slozeno, jer ce se teret spoljnih obaveza tek tada osetiti u svoj svojoj velicini.

Ako produzimo racunicu ovog strucnjaka - teorijski, posto kamate idu na kamate, kroz 3-4 godine sve sto stvorimo u toku dana odlazilo bi na kamate, pa bi Jugoslavija postala apsolutno eknomski zavisna zemlja, a njeni stanovnici puko roblje svetskih poverilaca. No, to tek ako se ukinu svetske sankcije. Dok se ne ukinu, privid drzavne nezavisnosti i privrednog oporavka moze da zivi i dalje.

Dimitrije Boarov (AIM)