DRUGI SVETSKI RAT U SLOVENIJI JOŠ TRAJE

Malo ljudi zna da je kapitulacija nemaèkih jedinica za jugoistoènu Evropu pre 50 godina potpisana u malom slovenaèkom selu Topolšèica. Tako se je drugi svetski rat sa predajom poslednjih nemaèkih jedinica okonèao na tlu Slovenije. Naime, 15.maja 1945 je komandant nemaèke vojske general Alexander Ler ( pravilno se piše Lo-sa dve taèke-hr) u Topolšèici bio zarobljen od politiènog komisara 14. devizije partizanske vojske generala Ivana Dolnièara, sadašnjeg predsednika slovenaèkog udruženja Saveza boraca Slovenije, i general Lohr je potpisao kapitulaciju. I dok Lerov revolver walter 7,65, koji veS davno penzionisani general Dolnièar još uvek drži kao uspomenu, jasno svedoSi o završetku rata u Evropi, pa i u Sloveniji, polemike koje pune novinske stupce 50 godina kasnije davaju utisak kao da se u maloj podalpskoj "deželi" rat izmedju partizana i belogardejaca još uvek nastavlja. Fale još samo Nemci. Ali i oni ne bi baš najbolje došli novoprobudjenim domobranima i belogardejcima, jer bi mogli da posvedoSe o njihovom zajednièkom držanju ordung i disciplin-a nad slovenaèkim narodom, o domaèim izdajstvima i sliènim stvarima. Naime, danas, 50 godina posle završetka pobede nad fašizmom, pripadnici i neke pristalice nekadašnjih slovenaèkih kvizlinga hoèe da ubede sve oko sebe kako su se i oni u stvari borili protiv okupatora, ali ne toliko jasno koliko su se borili protiv komunista. A komunisti su - po njihovim tvrdnjama - partizani. Oni, koji su postali uistinu punopravni èlanovi antifašistièke koalicije. To jim priznaje èitav svet osim onog dela slovenaèke jasvnosti , njenih potomaka i istomišljenika, koja je pre 50 godina rat izgubila. Kako na to nikako ne mogu da pristanu sada otvaraju novi - politièki rat. Pad komunizma im je dobro došao da malo preokrenu i istoriju. Doduše imaju protiv bivših vlasti, koje su došle na tu vlast stvarno nedemokratskim preuzimanjem "prestolja" kao ratni pobednici, nekoliko pravih argumenata. Prvi je sigurno upravo spomenuto preuzimanje vlasti bez pravih demokratskih izbora. A drugo su veliki pokolji domaèih izdajnika, kojima se umesto na sudovima sudilo prekim vojnim sudovima, a èesto ni tako.Jednostavno se pucalo. To su grehovi prošlosti koji nisu karakteristièni samo za tadašnju Jugoslaviju nego i za mnoge druge - i zvanièno demokratske zemlje poput Francuske, Belgije i mnogih drugih, gde su veoma krvavo obraèunali sa narodnim izdajnicima. Ali ovi novi slovenaèki "junaci" to ne spominju. Vade se jedino na komunizam, protiv kojeg su se borili. Na samom poèetku njihovih javnih istupanja pravi borci kao da su bili u defenzivi, kao da im se sve to èinilo ispod svakog nivoa (što i jeste), dok napadi bivših kvizlinga nisu prevazišli sve racionalne granice. Usledio je oštar i argumentima potkrepljen odgovor, kao i priznanje da su posleratnim ubojstvima domobrana uistinu uèinjene neoprostive greške tadašnjeg režima. Takvi odgovori su dolazili od partizana-komunista, od partizana-vernika i od potpuno neopredlejnih bivših partizana,koji su uzeli u ruke pušku samo da brane svoj narod i svoju zemlju. Uprkos nekim iniciativama neka se ostavi istoriju istorièarima i neka se ide napred ka nacionalnom pomirenju, Slovenija još nikad do sada nije bila tako jasno podeljena na dve strane - na pobednike i na poražene u drugom svetskom ratu i naravno na sve one koji slede ili jednoj ili drugoj grupi. Da se sve to dešavalo samo u pismima èitalaca po novinama ili na televiziji i radiu, još bi nekako i prošli. Ali u èitavu prièu ukljuèila se i katolièka crkva koja se - kao i za vreme rata - prikljuèila bivšim kvizlinzima , pa i mnoge politièke stranke. Centar i levica sa pobednicima, dok hrišèanske demokrate i nacionalistièka desnica sa poraženima. Dnevnopolitièki ciljevi ovih dana, kada èitav svet slavi pobedu nad fašizmom, u Sloveniji ozbiljno ugrožavaju državnu proslavu te pobede, u kojoj je imala Slovenija znaèajnu ulogu sa svojom autohtonom oslobodilaèkom i antifašistièkom borbom. Neuèestvovanje na glavnoj proslavi pobede nad fašizmov veS su zvanièno najavile dve stranke : Janšini takozvani socialdemokrati i Peterleove hrišèanske demokrate. Dok se veSi deo javnosti zgražava takvom odlukom , opet cinici realistièki zakljuèuju : "Potpuno je normalno da su se odrekli slavlju. Šta imaju gubitnici da slave !" I tako gubitnici ne samo da ne žele uèestvovati u osrednjem slavlju, nego razmišljaju i o tome dali da uopšte da dodju na sveèanu sednicu slovenaèkog parlamenta sazvanoj u èast pobede nad fašizmom. Tako su hrišèanske demokrate pisale pismo predsedniku slovenaèkog parlamenta Jožetu Školèu gde ga ultimativno obaveštavaju : "Poslanici SKD uèestvovat Semo na sveèanoj sednici Državnog zbora samo u sluèaju da Se Vaš govor izražavati zajednièka stanovištva parlamentarnih stranaka, a Državni zbor neka još pre sveèane sednice usvoji izjavu u kojoj bi izrazili poštovanje svima koji su se borili protiv okupatora i ujedno osudili èinove poèinjene u ime revolucije!" Sada je na Školèu da vidi šta Se uèiniti. Ali zanimljivoje još nešto. Po svemu sudeSi su se odnosi izmedju dve koalicione stranke Drnovšekove LDS i Peterleove SKD zaoštrili do te mere, da su rukovodioci obe stranke priznali, kako je medju njima prekinjena svaka komunikacija. To možda neSe definitivno uništiti koaliciju, ali je sigurno da je ona sve labavija. I dok gubitnici iz drugog svetskog rata panièno traže alibi za svoje zloèine, slovenaèki ministar odbrane Jelko Kacin bio je u govoru na proslavi pobede nad okupatorom u Topolšèici veoma jasan :"Kako je moguSe da još danas , 50 godina posle završetka 2.svetskog rata neki pokušavaju prekvalifikovati neke èinjenice ? ...Neki su tada odluèili za saradnju sa okupatorom i njihovi današnji argumenti su veoma neubedljivi. Izdajicu ne poštuje niko, ni gazda," je izmedju ostalog rekao Kacin. I dok se dede i oèevi svadjaju oko onoga šta je bilo, veèina mladih uzdiše : "Kada Se nas konaèno ostaviti na miru sa tom istorijom i njihovim gerentološkim svadjama ?!" Ali su zato u velikom broju došli na proslavu 5o-godišnjice oslobodjenja Ljubljane i znaèajno doprineli i kod koautorstva te i još mnogih proslava po èitavoj Sloveniji.

JANJA KLASINC,AIM