KO TRAZI VISE,DOBICE MANJE

Aleksandar Nenadovic Promene i prividi

,AIM, Beograd, 8.05.95.

Ulaskom hrvatske oruzane sile u, sada mozda vec i bivsu Unpa zonu na zapadu Slavonije, jugokriza, po svoj pri- lici, ulazi u novo razdoblje. Mozda odlucujuce. Kuda bi sada mogla da krene? Ka sirenju oruzane konfrontacije zbog koje bi i Unprofor morao da ode, ili ka uvazavanju iskustva koje opominje i najsamouverenije:ko se trsi da, oruzjem i ucenama, danas zgrabi nesto vise, sutra ce mozda morati da prihva- ti manje nego sto mu je nudjeno juce.

Iako, na zalost, nije iskljuceno da stvari budu "jos gore pre nego sto postanu bolje", mozda, ipak, nije lose to sto se, da tako kazemo, magla dize. Pred prizorima nove, ovog puta slavonske strave, pale su i neke maske iza kojih se krije sovinisticko pseudorodoljublje. I to na obe strane. I u kni- nskom ratobornom jezgru odakle je naredjeno bezumno granati- ranje hrvatskih gradova, i u vrhu zagrebackog ratnog lobija.

Vojnicki vesto smisljen i efektno izveden, Tudj- manov "blic-krig" ponegde je osamutio i one koji su dosad hrvatskoj politici davali znacajnu prednost. Iako u vecini ne odustaju od procene da glavnu odgovornost za ratni kos- mar u bivsoj SFRJ snosi Beograd, sve manje su skloni da ag- resvini nacionalizam izdvajaju kao srpski izum ili monopol. Cak ni u zapadnim, za hrvatsku politiku presudno vaznim ze- mljama, poput Nemacke i Sjedinjenih Drzava, nije, cini se, sporno da iza brzometnog osvajanja zapadnoslavonske Unpa zone ostaju mucne, kontraproduktivne posledice.

Najvaznije su, nema sumnje, one koje se najteze le- ce:opasno je produbljen ionako nepodnosljiv srpsko-hrvatski medjunacionalni jaz i moralno-psiholoski ponor. Ni oni koji imaju razumevanja za Tudjmanovo "nestrpljenje", ili se zadovo- ljavaju pretpostavkom da mu je, ovog puta, i zvanicni Beograd gledao kroz prste, ne poricu ono sto je, na ovom raskrscu jugokrize, najvaznije:postupci izvodjaca vojnog "podviga" u zapadnoj Slavoniji, daju uverljivost i optuzbama da je posre- di hrvatska verzija sramotnog etnickog ciscenja.

Izlazi da se aktuelna hrvatska politika, vojno-poli- cijskim nasiljem u zapadnoj Slavoniji, svojski trudi da do- kaze ono do cega je srpskim ultranacionalistima iznad svega stalo:da Srbi i Hrvati vise nikad i nigde ne mogu ziveti zajedno. Jer, ako i spoljni posmatraci, iz sastava "plavih slemova" ili kao specijalni izvestaci iz sedi- sta Ujedinjenih nacija, svedocce o sikaniranju, cak i o ubijanju neduznog srpskog stanovnistva, kako onda leci- ti jasenovacke i druge stare rane? Kako smirivati antihr- vatsku groznicu koju postojano podjaruju i besomucno ek- sploatisu, ratni lobiji kako medju vlastoljupcima u Kninu, na Palama i u Beogradu, tako i u "vaskolikom srpstvu"?

U takvim okolnostimam, jedina, uslovno utesna pro- gnoza mogla bi ovako da glasi:pad zapadne Slavonije i od- luka Knina da bombarduje Zagreb i druge hrvatske gradove, kao zloslutni obrt pred kojim i spoljnim partnerima zasta- je dah, mogao bi da deluje kao otreznujuci izazov. Vec i zbog toga sto i domace ucesnike i strane posrednike, prisiljava da se opredeljuju brze i odredjenije.

Hazardni "vojni avanturizam" Zagreba i zloslutne, osvetnicke strasti u kojima Knin nije usamljen, trebalo bi, drugim reccima, da ubrzaju odsudni izbor. S jedne stra- ne je latentna opasnost obnavljanja, ako ne i prosirivanja srpsko-hrvatskog rata za teritorije, u geopolitickom epice- ntru jugo-balkanske, nacionalisticke erupcije. S druge stra- ne kao da se, uprkos siledjijskim diverzijama, uvecava "za- mor materijala" pa time i mogucnost kompromisne politicke pogodbe. Sto ce reci, povratka za pregovaracke stolove na osnovu plana Z-4 za Hrvatsku i onoga koji je petoclana Kontakt grupa pripremila za Bosnu.

Sudeci po tome kako su se na ovoj "krivini" poneli, sta su, ili sta nisu govorili i cinili, neki su taj izbor vec napravili. Podjimo redom, ivicom novih izazova. Od Zagreba.

Hrvatska zvanicno ostaje privrzena "mirovnom pro- cesu" ali to, blago receno, ne zvuci uverljivo posle nasil- nog upada u zapadnu Slavoniju. Bice jos neuverljivije ako Zagreb nastavi ovo sto, od zatvaranja "pakrackog dzepa" izazivacki cini:da u "oslobodjenoj" Unpa zoni deli zadatke "plavcima" svodeci ih na nemocne, ako ne i nepozeljne po- smatrace, umesto da postuje naloge svetske organizacije ko- ja, uz ostalo, trazi povlacenje hrvatske vojske.

(Istini za volju, ni "svetski mocnici", ukljucujuci Evropsku uniju i Savet bezbednosti, nisu bas nepokolebljivi kao nepristrasni posrednici;neduzni, neretko pateticno usa- mljeni Galijev izaslanik Akasi, mogao bi o tome da kaze mnogo sta. Ali, vratimo se domacim, svakako najodgovrnijim akterima).

Na drugoj strani su prekodrinski srpski vodji. U kri- ticnom izboru koji slavonska drama zaostrava, oni su naj- manje kolebljivi. Neodustajanje od "pobede" po svaku cenu, Karadzic i Martic su hteli da potvrde i aktiviranjem vo- jnog saveza njihovih, nigde priznatih drzava. Ali u jeku hr- vatske ofanzive preko Pakraca, to je imalo krajnje skromne politicke i prakticno nikakve vojne efekte. Osim, mozda, kao oglasavanje pretnje da Knin i Pale ne odustaju od na- mere da, u ime suzbijanja hrvatske, ili muslimanske, agresije uvuku i srpsku maticu u svoje, i bez toga, opake ratne igre.

Nema, reklo bi se, vecih nejasnoca ni u matici gde opozicija (izuzimajuci SPO, GSS i druge, manje grupacije) uporno kidise na licnost Slobodana Milosevica;koristi i dramaticna iskusenja zapadnoslavonskih Srba u teznji da ga anatemise i izoluje kao nacionalnog izdajnika. Zasad, bez vidnijeg uspeha. Ako u beogradskom vrhu uopste ima ne- kih promena ili dvoumljenja, to se ne da videti spolja,

Zvanicni slogan da "mir nema alternativu" kojim je svojevremeno zamenjen bojni poklic da "sloboda nema cenu" nije ni u jednom trenutku potisnut ustranu zbog hr- vatskog upada u zapadnu Slavoniju. Naprotiv. Mirotvorstvo kao da je i vise nego ranije u prvom planu. Tudjmanova avantura je, doduse, ostro osudjena kao osiona agresija, ali ni Marticeva raketna "diplomatija" nije postedjena.

Uz ne manje upadljive, tajnovite posete stranih emisara, ukljucujuci Klintonovog izaslanika u Kontakt grupi, izgledalo je da se Beograd srcano bije za politi- cko resenje i dok Zagreb silom rusi unpa zone. Upkos tome, ostaju neke vazne nepoznanice. Najvaznija je:da li se time nagovestava i uvecana Miloseviceva spremnost da normalizuje odnose sa susedima, s Hrvatskom i BiH, pre svega, u zamenu za velikodusniju suspenziju sankcija?(AIM)