MILOSEVICEVA TRGOVINA

sta se zna u Beogradu o pregovorima sa kontakt grupom

,AIM, Beograd, 4.05.95. Svojevremeno, tokom hrvatske akcije oko Maslenickog mosta, ljudi iz okruzenja Dobrice Cosica, po Beogradu su prosirili jednu interesantnu pricu. Po njoj, tokom jednog Zenevskog sastanka, Cosic je, umislivsi da je stavrni sef jugoslovenske drzave, pokusao da prebaci Tudjmanu zbog Maslenicke akcije. Dobio je kratak odgovor- nemam sta sa vama da razgovaram, o svemu sam se dogovorio sa gospodinom Milosevicem.

Ove anegdote su se mnogi u Beogradu setili kada je zapocela operacije hrvatske vojske u Okucanima i kada je vest o tome na drzavnom dnevniku objavljena u 19. minutu. Istovremeno, culo se da sam Milosevic celu guzvu u zapadnoj Slavoniji dozivljava vise kao sitnu neprijatnost, nego kao ozbiljan problem i da je i dalje preokupiran razgovorima sa medjunarodnom kontakt grupom. Ukratko, cini se da on pokusava da prevari njih kao i oni njega. Zapravo, ovdasnji stav je, izgleda, da zapadna Slavonija ide tamo gde joj je i mesto, a o ostatku teritorije se pregovara. Ukratko- Baranju i granicu na Dunavu nece da da nikom. Jedino na sta pristaje je da Vukovar, i samo on, opet bude hrvatski grad.

MILOSEVIC SE NE OSECA LOSE

Sta se moze doznati o pregovorima srpskog predsednika sa kontakt grupom? Od Slobodana Milosevica, sada je to vec gotovo definitivno, medjunarodna zajednica trazi mnogo vise od pukog priznanja Hrvatske i Bosne i Hercegovine u "avnojevskim granicama". "Postavice pitanje Kosova, Sandzaka, Vojvodine i , konacno, njegove ostavke", rekao je, posle razgovora sa predstavnicima kontakt grupe, jedan od srpskih pregovaraca. Istovremeno, s drugih strana stizu glasovi koji potvrdjuju da se na srpskog predsednika u vecem delu medjunarodne javnosti i dalje gleda iz "kaznenog ugla" , ali i da se on licno zbog svega toga uopste ne oseca lose.

"Intimno, on misli da je u dobroj poziciji", tvrdi politicar iz najuzeg Milosevicevog kruga. "Ne mora da radi nista, osim da odugovlaci i ceka rasplet na izborima u Rusiji i Americi. Ubedjen je da su mu do sada naudili najvise sto mogu, sa sankcijama, i da dalje od toga jednostavno ne mogu da idu." Miloseviceva strategija cekanja i odugovlacenja najbolje se pokazala u pregovorima sa medjunarodnom kontakt grupom. Posto je za prve varijante koje su mu nudjene (trebalo je da da sve za nista), mirno rekao da su neozbiljne i odbio da o njima uopste razgovara, sacekao je novu ponudu i na nju - od 11. aprila, kada je stigla na njegov sto - do dan danas jos nije odgovorio.

Interesantno je pri tom da o poslednjim ponudama srpski predsednik jos nije obavestio Radovana Karadzica i njeogv kabinet na Palama. Bosanski Srbi su o svemu obavesteni iz nezvanicnih izvora, tako da se moze reci da se u odnosima Beograda i Pala i dalje nista ne menja. Milosevic ostaje kod svog, nesto vise od mesec dana starog, zahteva da mu se da mandat da pregovara, odlucuje i potpisuje u ime svih Srba, Karadzic se joguni i takav mandat ne daje. "Nema veze" tvrde u Milosevicevom okruzenju, "nama samo treba Mladiceva ostavka ( u njeno dobijanje ovde vise niko ne sumnja. prim. aut.), i onda ce Karadzic da ide." Kako se jos saznaje, vodji bosanskih Srba pri tom ne preti nikakva primena grube fizicke sile, vec, po Milosevicevoj zamisli, "jedna Osma sednica."

LICNA IGRA

Srbi sa Pala nisu jedini iskljuceni iz Miloseviceve, ocigledno sasvim licne igre, sa medjunarodnom zajednicom. Tome u prilog podatak da je ovdasnja javnost tek pre par dana obavestena, putem nezvanicnih kanala, o svemu sto je medjunarodna kontakt grupa ponudila predsedniku Srbije. Sta vise, tada se tek saznalo i da on na taj predlog nije odgovorio.

Najinteresantniji deo papira koji se jos baskari u nekoj od fijoka Milosevicevog stola, jeste jedna jezicka finesa. U njemu se, naime, ispred imena drzave bosanskih Srba vise ne koriste termini "takozvana" ili "samoproglasena", vec se ona naziva onako kako je zove i Karadzic - Republika Srpska.

Ostalo je, manje, vise, poznato. Medjunarodna zajednica nudi stvaranje nove drzave u medjunarodno priznatim bosansko-hercegovacikim granicama i to od Muslimansko-hrvatske federacije i, ovaj put, Republike Srspke bez prideva. Nova unija bi imala zajednicku federalnu vladu i zajednicku spoljnu politiku i zajednicka diplomatska predstvanistva u svetu. Svakom bi, pri tom, ostala na raspolaganju sopstvena vojska i policija, a, bar u poectku, ne bi bilo monetarne unije, jer je dozovljena upotreba dosadasnjih razlicitih moneta.

U najnovijem predlogu, dalje, nisu precizirani ustavni okviri unije, a nepromenjen je ostao i odnos drzava - Srbima bi pripalo 49% teritorije, Muslimansko-hrvatskoj federaciji 51. Vrlo vazan podatak je da medjunarodna zajednica insistira na striktnom postovanju redosleda poteza. Od Milosevica se najpre trazi da prizna bivse jugoslovenske republike u medjunarodno priznatim granicama, a posle toga ide sve ostalo, zajedno sa krajem koji je takodje nedvosmislen - SR Jugoslavija i Hrvatska bi trebalo da budu garanti ostvarenja celog sporazuma i zivota buduce unije. Za uzvrat, nudi mu se nesto sto se zove "sustinska suspenzija" sankcija.Koje bi sankcije bile "sustinski suspendovane" u predlogu kontakt grupe se ne navodi, niti se daje bilo kakav rok ili redosled suspendovanja sankcija, kojim bi polozaj predsednika Srbije pred sopstvenom javnoscu bio, bar donekle, olaksan.

Dobivsi ovakav predlog, Milosevic je naravno, mudro zacutao. On je, kako se saznaje od izvora bliskih vlasti, ponudio priznavanje Bosne i Hercegovine kao drzave kojoj se ne znaju granice i u kojoj su konstitutivni narodi Srbi Hrvati i Muslimani. Nesto slicno je ponudio i za Hrvatsku, uz dodatak da tu zeli da se tacno zna na kojim bi prostorima Srbi imali nesto poput autonomije.

Drugim recima, srpski predsednik je vec pristao na neki minimum ostvarenja nacionalnog programa i pitanje je da li moze i zeli da ide dalje od toga.

Zato se i u Beogradu, medju onima koji uspevaju da prodru do Milosevica i njegovih tajni, sve vise govori da bi predsednik Srbije uskoro mogao da povuce jedan naizgled cudan potez. Da prizna, bez ikakvog dogovora sa medjunarodnom zajendicom, i vladu u Sarajevu i njihove pandane na Palama i neku uniju koju bi ove drzave stvorile ili htele da stvore. Jos cudnije, Milosevic za ovakav potez ne bi trazio nikakvu protivuslugu svetske zajendice.

SARAJEVO-BEOGRAD

Time bi, objasnjavaju ljudi iz njegovog kruga, ostvario dve vazne stvari. Otvorio bi stalni i zvanicni kanal za pregovore sa Alijom Izetbegovicem ( Karadzic ga, vec smo rekli, ionako ne interesuje), a racuna da bi bar deo medjunarodnog okruzenja (Rusija, pre svih) pozurio da ovakav njegov potez brze-bolje nagradi. Karadzicu je od saveznika iz Beograda ( a on misli da ih ima sve manje) vec predocena citava igra i ponudjeno mu je da sam krene u uniju sa Muslimansko-hrvatskom federacijom i tako preduhitri Milosevica i svet. Kako se saznaje, njemu i njegovima se ta ideja nije svidela. Pale zele da budu, kako su sami rekli, "bar pet minuta stariji" od neke novoformirane drzave, a eventualni ustupak, koji bi mogli da naprave, svodi se opet na jezicke finese. Kako je u Beogradu preneseno, Karadzic bi da na papiru, koji bi potpisao pri ulasku u uniju, na bilo koji nacin bude napisano da je Republika Srspka postojala kao suverena i od sveta priznata drzava.

U celom tom zamesateljstvu, pregovorima i premisljanju, ovih dana se culo i da bi medjunarodna kontakt grupa mogla, ljuta zbog odugovlacenja, da povuce svoj poslednji predlog i da ponovo zamrzne pregovore. Milosevicu i njegovima to ni najmanje nece zasmetati. Njemu je odavno jasno da su ljudi koji tokom pregovora sede s druge strane stola, u mnogo vecem problemu nego on. Hoce i da ga kazne i da mu nesto lepo ucine, ne bi li on njima ucinio nesto lepo. Takva njihova pozicija polako postaje njegova idealna pozicija. I zato nikakve odgovore nece skoro da daje.

Ivan Radovanovic