BEOGRADSKE REAKCIJE NA ODLUKU HASKOG SUDA

,AIM, Beograd, 27.04.95. Saopstenje Medjunarodnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji kojim je tuzilac Ricard Goldston (Ricard Goldstone) zatrazio da vlada u Sarajevu prepusti sudu u Hagu istragu protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica, vojnog komandanta Ratka Mladica i bivseg ministara unutrasnjih poslova Mice Stanisica, izazvalo je ostre reakcije nacionalnih stranaka, pojacanje solidarnosti s Karadzicem, mozda i pojacavanje nacionalne homogenizacije, uz recito cutanje zvanicnih struktura.

Od zvanicnika najotvoreniji je bio poslanik Socijalisticke partije Srbije (SPS), bivsi sef srpske policije, Radmilo Bogdanovic, koji zahtev suda u Hagu smatra "tuznim i zalosnim, jer se pokusavaju okriviti ljudi koji su hrabro stali na celo svog naroda u borbi za njegov opstanak". Bogdanovic tvrdi da se u svetu "niko ne bavi onom stranom koja je izazvala rat"; da je srpski narod u Bosni i Hercegovini (BIH) dobrovoljno usao u zajednicu i

1. i 1945. godine i da "nije kriv sto je dosao u situaciju da se stiti od genocida i da se brani od svojih dojucerasnjih komsija". Bogdanovic je izrazio uverenje da ce zahtev suda u Hagu biti primljen kao "jos jedan apsurd medju svakodnevnim apsurdima organa medjunarodne zajednice, jer takva odluka udaljava od mira, a buducnost ce pokazati da je srpski narod bio i ostao najugrozeniji na tom prostoru".

ODGOVOR SA PALA

Bogdanoviceva reakcija se sustinski ne razlikuje od saopsenja koje je potpisala Vlada Republike Srpske sa Pala u kome se kaze da "Vlada i narod RS ne priznaju haski sud i ne pridaju nikakvu vaznost njegovoj delatnosti"; koju smatraju za "najnoviju harangu protiv srpskog naroda"; uz tvrdnju da su formiranje suda u Hagu i njegovu celokupna delatnost sracunati na politicku diskvalifikaciju srpskog naroda, na potiranje njegovih legitimnih prava na prostorima prethodne Jugoslavije, na medijsku satanizaciju i podrsku stvarnim zacetnicima rata, "sto su po treci put u ovom veku pokusali genocid nad Srbima".

Srpska strana sa Pala smatra da je njena pobeda "ostvarena regularnim sredstvima oslobodilacke borbe", i da to ne moze "biti dokaz da je ta strana pocinila zlocin".

U saopstenju se dodaje da "sem laznih medijskih i misionarskih izvestaja, sem krivotvorenih svedocenja, sem nerealnih i nicim dokazanih prica o logorima, masovnim silovanjima i etnickim ciscenjima, sem politickih insinuacija vlada i politicara nekih zemalja koje su kroz istoriju posvedocile tradicionalnu nenaklonost srpskom narodu, ne postoje nikakvi drugi cvrsci dokazi o ratnoj krivici Srba". "Za zlocine koje su pocinile dve druge strane u ratu, po tvrdnji zvanicnika sa Pala, pak, postoje verodostojna i neoboriva svedocanstva koja nisu uvazena u antisrpskoj kampanji, a koja umnogome terete i neke od muslimanskih i hrvatskih politickih i ratnih saveznika u svetu, medju kojima su i zagovornici i pokrovitelji haskog suda".

NACIONALNI BLOK

Nacionalni blok stranaka u Srbiji govorio je istim jezikom - Vodja Srpske radikalne stranke (SRS) dr Vojislav SSeselj je kratko saopstio da je razocaran sto se nije nasao na listi osumnjicenih. SSef poslanicke grupe SRS u skupstini Srbije Tomislav Nikolic rekao je agenciji "Beta" da zahtev Suda u Hagu pretstavlja "osvetu prema onim Srbima koji ne zele da se pokore ucenama medjunarodne zajednice, da "mi Srbi ne bi bili istoriski narod kada bi dozvolili da ta trojica ljudi budu optuzena, jer su oni heroji odbrane srpstva", da je "ovo jedna velika farsa, jedna nova velika mucka medjunarodne zajednice i pretpostavljam da ce reakcija domace javnosti biti apsolutno odbijajuca". Nikolic je istakao da za SRS Karadzic i njegovi saradnici ostaju srpski junaci i srpski heroji, a predsednik Milosevic, koji po tvrdnji Nikolica, "ucestvuje u ovoj igri medjunarodne zajednice", "nece smeti tako lako i javno da prihvati zahtev Suda u Hagu".

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica ocenio je da odluka Haskog suda predstavlja smrtni udarac mirovnom procesu u Bosni "jer se ne vidi kako je moguce dalje pregovorati sa ratnim zlocincima", uz retoricko pitanje: "Da li su mirovni posrednici koji su do sada razgovarali sa rukovodstvom RS, saucesnici u tom zlocinu".

Upozoravajuci da je u periodu od Drugog svetskog rata do danas vodjen veliki broj ratova, u kojim su vrseni ratni zlocini, a da je jedino ustanovljen Haski sud", Kostunica, je naglasio da o "pristrasnosti ovog suda mozda najbolje govori prva izjava njegovog tuzioca Ricarda Goldstona u kojoj kaze da ce "se sud baviti i zlocinima koji su pocinili nesrbi", sto je po Kostunici indikacija da je paznja suda fiksirana na Srbe.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vladan Batic ocenio je da je saopstenje Suda u Hagu "samo zmaj od papira i psiholoski potez sracunat na dalje razbijanje srpskog nacionalnog korpusa". Kada bi se primenjivao "sistem kaskadne odgovornosti", onda bi se, zbog svog cinjenja ili necinjenja u rasplamsavanju rata na jugoslovenskom prostoru i naoruzavanju paravojnih formacija, na listi Suda u Hagu "mogli naci i Klinton, Jeljcin i drugi mocnici svetskog poretka", rekao je Batic, koji smatra da je rec samo o pokusaju medjunarodne zajednice da "rukovodstvo bosanskih Srba bez ikakvih osnova stavi na 'stub srama', kao sto to vec cini Milosevicev rezim" koji "pokusava da ocrni vlast u Republici Srpskoj".

OPORTUNIZAM

Druga grupa stranaka opredelila se za nesto izdiferenciranije negiranje oportunosti haske odluke.

SSef poslanicke grupe Nove demokratije (ND) u skupstini Srbije, ZZarko Jokanovic rekao je da "zahtev Suda u Hagu predstavlja svrstavanje na jednu stranu i da ima za cilj politicki pritisak na bosanske Srbe" i da to vise deluje kao politicki, nego kao pravni potez" koji predstavlja novo udaljavanje od mirovnog procesa i "podstrek za drugu stranu u bosanskom gradjanskom ratu". On, medjutim upozorava da "svi zlocinci na prostoru bivse Jugoslavije moraju biti kaznjeni i to vazi za sve strane u sukobu". Potpredsednik vlade Srbije Svetozar Krstic, inace clan ND, izjavio je da "pokretanje istrage od strane Suda u Hagu za sada ne znaci nista" i da se "slicni potezi mogu ocekivati i ubuduce". "Verujem da ce Sud voditi istragu objektivno i u cilju zbog kojeg je osnovan", rekao je on dodajuci da ce "za sve one koji budu na listi osumnjicenih jurisdikcija u SRJ biti primenjena u svim konkretnim slucajevima".

Milan Bozic clan Predsednistva Srpskog pokreta obnove (SPO), stranke koja je ranije osudjivala zlodela u Bosni, rekao je da iza saopstenja Suda u Hagu "sasvim jasno stoji rezim u Vasingtonu, koji je nezadovoljan tempom odgovaranja Milosevica na njegove zahteve". Sud u Hagu je, po Bozicu, americka "izmisljotina" i sada se pokazalo da moze biti vazno oruzje u sprovodjenju americke politike u Bosni i Hercegovini (BIH). On je izrazio bojazan da saopstenje tog Suda da se vodi istraga o umesano sti Radovana Karadzica, Ratka Mladica i Mice Stanisica u ratne zlocine "moze biti kontraproduktivno, jer ce rezimu sa Pala koristiti za homogenizaciju Srba u BIH".

Poslanik Demokratske stranke (DS) Slobodan Vuksanovic ocenjuje da je "vrlo sumnjivo sto se za ratne zlocine na tlu bivse Jugoslavije, optuzuju iskljucivo Srbi" "To je jos jedna vrsta pritiska na rukovodstvo bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe" ... "Nacin na koji se pritisak vrsi moze imati samo suprotno dejstvo". Predsednik Demokratskog centra, inace bivsi predsednik Demokratske stranke, Dragoljub Micunovic je istragu haskog suda nad Karadzicem, Mladicem i Stanisicem takodje ocenio kao "pritisak na politicki vrh Republike Srpske (RS)" izrazivsi verovanje da "ce sud u Hagu odustati od optuznice, ukoliko vrh RS pokaze kooperativnost". "Tesko je poverovati da nema koordinacije izmedju tog suda i Ujedinjenih nacija", ali ta istraga ce se "lose odraziti na traganje za resenjem oko rata u Bosni".

ZLOCCIN NEMA NACIJU

Najvece razumevanje za odluku haskog suda pokazali su pripadnici gradjanskog bloka. ZZarko Korac poslanik Gradjanskog saveza Srbije (GSS), stranke koja je najdoslednije osudjivala rat i ratne zlocine, rekao je da istragu suda u Hagu treba shvatati "iskljucivo kao pravni akt u okviru utvrdjene nadleznosti Suda", da u tome "ne treba gledati politicku pozadinu", da ga "manje interesuje" nacionalna pripadnost Karadzica, Mladica i Stanisica, osumnjacenih za ratne zlocine, a da "vise zeli da Sud u Hagu dosledno primenjuje iste 'arsine' prema svim zlocincima u krvavom ratu na prostorima bivse Jugoslavije" i da ce bar glavni krivci da se otkriju i izvedu pred sud pravde".

Predsednik GSS Vesna Pesic je jos rekla da je istrazni postupak, koji je sud u Hagu pokrenuo protiv lidera bosanskih Srba Karadzica, Mladica i Stanisica, "takodje u funkciji moralno-psiholoskog pritiska", radi postizanja mira i izrazila nadu u objektivnost suda.

Istraga zlocina snaga bosanskih Hrvata u centralnoj Bosni i protiv rukovodstva bosanskih Srba "otvara nade da ce se najozbiljnije postupati sa najvecim vinovnici zla na prostoru bivse Jugoslavije", izjavio je agenciji Beta strucnjak za medjunarodno krivicno pravo Vladan Vasilijevic, clan Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji. On je ocenio da je sud u Hagu veoma ozbiljna ustanova medjunarodnog krivicnog pravosudja, podsetivsi da se cesto govorilo kako ce Tribunal u Hagu pretrpeti fijasko i da je "na ovim prostorim narocito, isticano da je sud formiran da sudi Srbima, a ne zlocincima koji su pocinili teske povrede medjunarodng humanitarnog prava". Prema oceni Vasilijevica, Ricard Goldston je rasprsio sumnje u Tribunal i dao "dosta ohrabrenja" da Tribunal nece posluziti za obracun samo sa neposrednim izvrsiocima zlocina protiv covecnosti, vec da sud ispituje odgovoronst svih koji su izvrsili neko od tih dela, bez obzira na polozaj, funkcije koje su obavljali i ugled u drustvima kojima pripadaju.To znaci i onih koji su naredjivali, planirali, podstcali i navodili na izvrsenje zlocina". On je dodao da je "sada ocigledno da Tribunal nece praviti razlike medju zlocincima po njihovoj nacionalnoj pripadnosti, vec da ce pred sobom imati samo izvrsen cin".To, po Vasiljevicevom misljenju najbolje potvrdjuje cinjenica da je Tribunal zatrazio da se njemu prepusti vodjenje istrage za zlocine pripadnika hrvatskih vojnih jedinica, njihovog staresinskog kadra, kao i uopste hrvatskih vlasti na teritoriji BiH za zlocine u Lasvanskoj dolini, i cinjenica da je otvoreno pitanje odgovornosti ljudi iz samog vrha Republike Srpske. Vrlo je vazno, prema oceni Vasilijevica, sto je prvi put otvoreno pitanje produzene opsade Sarajeva koja je vodila ka novom zlocinu -urbicidu i izlaganju patnjama velikog broja ljudi, nevezano od vojnih potreba i cilja strana u sukobu. Veoma je znacajno isticanje Goldstona da je po sredi samo pojedinacna odgovornost, jer po nacelima krivicnog prava i Statuta tribunala odgovornost moze da bude samo pojedinacna, cime se skida svaka mogucnost postavljanja pitanja kolektivne odgovornosti, sto se dogodilo u bivsoj Jugoslaviji, kada je nekaznjeni zlocin protiv covecnosti u Drugom svetskom ratu, doneo zig srama citavom hrvatskom narodu, rekao je Vasilijevic.

MILAN MILOSSEVICH