NESUGLASICE MEDJU BOSANSKIM SRBIMA

Mladicev pogled preko Drine

size: Uprkos zvanicnim demantijima, jasno je da je izmedju vojnog i politickog vrha bosanskih Srba doslo do spora. Sukob jos nema razmere raskola, ali je gotovo sigurno da ce rezultirati odlaskom nekolicine generala. Mladic je, po svemu sudeci, poceo da se priblizava Milosevicu.

,AIM, Beograd, 21.04.95. Vojno i politicko rukovodstvo bosanskih Srba je proslog vikenda u gradicu Sanskom Mostu, na zatvorenoj sednici parlamenta, "razmenilo" ostre reci. Prema tumacenjima anonimnih izvora na koje su se u proteklih nekoliko dana cesto pozivali domaci i strani mediji, ta sednica je oznacila pocetak raskola u do sada cvrstom tandemu Karadzic - Mladic. Prema "zvanicnoj verziji" koju zastupaju srpske vodje sa Pala, rec je tek o "konstruktivnoj razmeni misljenja".

Radovan Karadzic je vec u nedelju, na kraju zasedanja parlamenta, demantovao tvrdnje o raskolu i rekao da je postignuto "potpuno jedinstvo" izmedju vojnog i politickog vrha. Slicnu izjavu sutradan je dao i potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljevic. U petak, kada su nagovestaji o sporu medju rukovodstvom bosanskih Srba poceli da pristizu iz razlicitih izvora, oglasio se i predsednik parlamenta Momcilo Krajisnik. On je uglavnom ponovio tezu o "konstruktivnoj raspravi", ali je insistirao na stavu da "Ustav ne dozvoljava raskol" i da se tacno zna sta ko treba da radi.

To bi, uprosteno receno, trebalo da znaci da je po Ustavu Karadzic vrhovni komandant vojske, a da genaral Mladic mora da izvrsava naredjenja. Istovremeno, takav stav ostavlja prostor za zakljucak da je Krajisnik na Karadzicevoj strani, iako to ne zeli javno da prizna. Krajisnik je dozvolio i mogucnost smena, ali nije precizirao o kakvim smenama je rec. U utorak je Karadzic u Banjaluci najavio rekonstrukciju vlade, a narocito je apostrofirao promene u Ministarstvu odbrane. Takva odluka bi, implicitno, mogla da znaci pokusaj da se "utrci" u prostor u kome je Mladic suveren i da se vise utice na njega.

Odlazak Talica i Gvera

Zvanicne tvrdnje da se "nista nije desilo" deluju prilicno neuverljivo i ostavljaju prostor za zakljucak da je, u najmanju ruku, doslo do zucne prepirke. Dobro obavesteni izvori bliski rukovodstvu bosanskih Srba tvrde da ce ovu rundu "platiti" najmanje dvojica visokih oficira. Zbog vojnih neuspeha na Vlasicu bice smenjen komandant elitnog Prvog krajiskog korpusa general Momir Talic, a ocekuje se i odlazak Mladicevog zamenika, generala Milana Gvere.

Talic je kritikovan jer su njegove jedinice gotovo bez borbi napustile dominantne kote na planini Vlasic, severno od Travnika. Jedan visoki srpski oficir u Banjaluci je rekao da su sa vrha Paljenik, na kome se nalazi telekomunikacioni toranj, dva bataljona srpskih snaga prakticno pobegla pred naletom muslimanskih jedinica. Njihovo "povlacenje" je bilo tako brzo da nisu uspeli da onesposobe uredjaje na tornju. Vojni komandant muslimanskih snaga, general Rasim Delic, je pre desetak dana kod tornja postavio svoje istureno komandno mesto sa koga rukovodi akcijama svojih trupa na Vlasicu.

O razlozima za smenu generala Gvera se za sada nista ne zna. On nije operativac ukljucen u neposredno komandovanje trupama, nego oficir koji je od samog pocetka u Glavnom stabu.

Arkan "na pozicijama mira"

U "igru" je odmah uskocilo nekoliko politickih partija iz Beograda. Lider radikala Vojislav Seselj je u cetvrtak optuzio predsednika Srbije Slobodana Milosevica da je pokusao da "nagovori" nekolicinu oficira da izvrse puc u Republici Srpskoj (RS), ali da u tome nije uspeo.

Lider Stranke srpskog jedinstva i poznati beogradski poslasticar Zeljko Raznatovic Arkan dan ranije je rekao da je spor izgladjen, ali je primetio da vojsdka u RS zivi lose a politicki vrh dobro. On je ocenio da treba podrzati vojsku i da politicari treba da prihvate mirovni plan.

Cinjenica da je Raznatovic nasao za shodno da u aktuelnom sukobu na Palama "izabere stranu" sama po sebi govori veoma manogo. Njegova politicka partije jeste mala i bez ikakvog uticaja, ali zu zato veze koje ima takve da, u najmanju ruku, garantuju dobru informisanost o tome sta misli politicki vrh u Srbiji.

Izvesno je da je Mladic u proteklih nekoliko meseci dolazio u Beograd, a ima indicija i da se sastajao sa predsednikom Srbije. Dobro obavesteni izvori medju bosanskim Srbima tvrde, takodje, da je Milosevic gotovo svim najvisim oficirima snaga bosanskih Srba obezbedio drzavljanstvo SR Jugoslavije i licne karte, sto znaci da im je pruzio mogucnost da budu nezavisni u odnosu na vlasti na Palama.

Poznavaoci prilika i odnosa medju bosanskim Srbima su, imajuci u vidu zbivanja u proteklih nekoliko meseci, skloni oceni da je predsednik Srbije Slobodan Milosevic ipak nasao "izvesne dodirne tacke" sa tvrdokornim generalom Mladicem. Podelu drzavljanstava SR Jugoslavije oficirima snaga bosanskih Srba oni vide kao deo opsteg pritiska na Karadzica iz Beograda da prihvati mirovni plan medjunarodne zajednice.

Cega se Mladic plasi

Iza nesuglasica vojnog i politickog rukovodstva bosanskih Srba, koje same po sebi ne moraju da budu znacajne, svakako stoje ozbiljni vojni i politicki problemi sa kojima se suocavaju ta rukovodstva. Mladic je, cini se, sasvim dobro shvatio realnu situaciju u kojoj se nalazi, pa je na zamerke na rad vojne komande date na sednici parlamenta u subotu, sutradan odgovorio ostrim kritikama na racun politicara kojima je prigovorio da ne vode racuna o vojnicima.

On je trazio vise novca za vojsku, koja prakticno nikada nije redovno dobijala plate. Snabdevanje jedinica, kako hranom i odecom, tako i oruzjem i opremom, sve je losije, a moral vojnika pada sve nize. Ocit dokaz za to je gubitak vaznih i dobro utvrdjenih kota na Vlasicu, koje je bilo moguce, uz dobru organizaciju i solidan moral, braniti duze vremena i pred naletima vecih snaga od onih koje su ih zauzele. Mladic je, takodje, svestan da vojska kojom komanduje ne moze opstati bez podrske iz Beograda, odnosno bez vece materijalne pomoci i pomoci u oruzju i municiji. On je svestan da ta pomoc ne moze imati potrebne razmere, sve dok Karadzic ne ispuni Milosevev zahtev i potpise mirovni plan, ili dok Milosevic ne bude smenjen. On, takodje, zna da je u sadasnjim okolnostima ovo drugo gotovo nemoguce. Zato postaje sve nervozniji i, u izvesnom smisli, sve blizi Milosevicu.

Iz svega, medjutim, ne bi trebalo izvuci zakljucak o definitivnom raskolu izmedju Mladica i Karadzica. Pogotovo bi bilo pogresno smatrati da unutar rukovodstva bosanskih Srba postoje ljudi spremni da se odreknu samostalnosti Republike Stpske, drzave koju su proglasili na pocetku rata. Rec je, pre svega, o potrebi da se "kupi vreme" i potrazi nacin za ocuvanje vojne moci.

Dragan Janjic