IDEAL - ETNIÈKI ÈISTA SLOVENIJA

Netrpeljivost mladih Slovenaca

Pre dve godine istraživaèi Centra za socialnu psihologiju - studije omladine u okviru Instituta za društvene nauke kod Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani završili su istraživanje na reprezentativnom uzorku slovenaèkih srednješkolaca. Tada dobijeni rezultati bili su pravi šok za Sloveniju, jer se nije oèekivalo, da su mladi Slovenci u takvoj meri konservativni, karieristièki pa i netrpeljivi prema svemu što je drugaèije ili neobièno. Nosioci istraživanja dr.Mirjana Ule i mag.Vlado Miheljak ovih dana izdali su knjigu "Pri(e)hodnost mladih" ( BuduSnost (prelaznost) mladih ) sa rezultatitima i komparativnim kao i teoretskim analizama tog istraživanja. Po njihovim reSima, na žalost ne radi se o niSem prevazidjenom s obzirom na to da je istraživenje staro veS dve godine, veS se trendovi ustanovljeni u toj analizi nastavljaju i danas. Autori naime ove godine vrše istraživanje medju studentima (znaSi onim delom veS "obradjene" srednješkolske populacije koji nastavlja sa školovanjem) i po svemu sudeSi stvari idu dalje svojim tokom, iako podaci još nisu obradjeni.

Samim naslovom autori želeli su naglasiti da hoSe razgovarati tako o boduSnosti kao i o prelaznosti mlade generacije. Što se tièe buduènosti mlade generacije, jasno je da ona treba da interesuje svako društvo, jer je to i buduènost samog tog društva. Ljudi, koji kao mladi oblikuju ili stvaraju neke vrednosti obièno te vrednosti zadrže i u zrelim godinama , pa makar i malo promenjene. A veS pre toga, ono što danas javno tvrde mladi, veS sutra Semo èuti od starijih, tvrde doktorka Ule i magistar Miheljak.Sa druge strane su mladi u jakoj vezi sa prelaznošSu. Mladi su nešto izmedju. Omladina je naime locirana izmedju prošlosti i buduSnosti, izmedju progresa i regresa, izmedju optimizma i pesimizma...

Do sada bili smo ubedjeni da je omladina revolucionarna, progresivna, za roditelje èesto neshvatljiva upravo zbog ideja, koje su progresivnije od roditeljskih. To su uzorci mišljenja o mladima koje smo stvarali na osnovu prakse za poslednjih dvadeset ili èak trideset godina. U 6o-tim i 70-tim godinama prièalo se o buntovnicima sa razlogom, koje roditelji nikako nisu mogli shvatiti. Kasnije, u 70-tim odnosno 80-tim godinama mlada generacija pojavljuje se kao promotor novih ideja i novih vrednosti, dok najnovija evropska istraživanja, u koja se dobro uklapa i ovo slovenaèko, pokazuju veliki obrt u natrag, u privatnost i neokonservativizam. Izgleda da je konaèno savremenom društvu i roditeljima uspelo omladinu staviti u opšte prihvatljive okvire i time joj oduzeti njenu decenijama trajajuSu mladalaèku svežinu. Dr.Mirjana Ule upozorava da su devedesete godine godine velikih moguènosti i to pre svega za mlade. Nove tehnologije i novi naèini savladjivanja života na svim nivoima jednom delu mladih širom otvaraju ulaz u karieru. Tako imamo sa jedne strane grupu mladih ljudi koji su snalažljivi i vrlo se brzo okreSu ka uspehu, a sa druge strane imamo mlade koje postmodernistièko društvo tera na ivicu tog društva. U toj drugoj grupi su svi oni kojima nije jedini cilj u životu što brži uspeh u karieri i isto tako brza zarada, kao i oni koji bi to želeli ali objektivno za tako nešto nisu sposobni.

Omladina vièe ono što roditelji šapèu

Prilièno zanimljiv fenomen medju mladim Slovencima je vraèanje u porodicu. Kada su istraživaSi merili šta je mladima najbitnije, na prvom mestu se našlo "pravo prijateljstvo" (što nije èudno jer je upravo iskreno prijateljstvo prava retkost - jaèe je naticanje), a odmah na drugom mestu je "sigurnost moje porodice" ! O sigurnosti porodice brinu momci i devojke stari od petnaest do devetnaest godina ! Uzbudljiv život, koji je u mladim danima privlaèio sadašnju srednju generaciju, sada je tek na 11-tom mestu. Autori knjige "Buduènost i prelaznost omladine" zakljuèuju kako se današnja omladina više okreSe ka tradicionalnoj privatnosti i da žudi za individualnošSu. Pri tome dolaze do zanimljivog zakljuèka kako imaju mladi sve više poverenja u tradiciju i autoritete, dok izbegavaju rizik, a jedne najsnažnijih vrednosti postaju vlasništvo i potrošnja. Nosioci istraživanja zakljuèuju da se radi o tome da je u priliènoj meri nestao dosadašnji konflikt izmedju oca i sina i da u devedesetim godinama mladima postaju uzornici - roditelji ! " Slovenaèka omladina se ne razlikuje od druge evropske omladine," upozorava dr. Mirjana Ule i naglašava kako postaju mladima idejni vodje roditelji, bake i deke i u drugim evropskim zemljama. Ali Slovenija ipak ima neku specifiku. Slovenaèko društvo je društvo srednjeg razreda,a za taj razred je karakteristièno da najviše ulaže u decu. Tako spomenuto istraživanje pokazuje da ima èak 82 odsto anketiranih srednješkolaca svoju sobu ili èak apartman, pri èemu ne možemo tvrditi, da je slovenaèki standard takav da proseène porodice žive u velikim stanovima. znaSi, roditelji se dobrovoljno odriSu svojoj udobnosti na raèun deèje. interesantan je još jedan podatak, po kojem je u 80-tim godinama Slovenija bila medju državama sa najveSim brojem kompjutera na dete i to u vreme kada su slovenaèka preduzeSa tek poèela da uvode prve kompjutere. Velikim ulaganjima u decu, koja su sa svojom sobom i vlastitim kompjuterom u njoj radije ostajala kod kuSe nego tumarala ulicama, roditelji su postigli mnogo veSu ovisnost pa i vernost svoje dece. Pošto je veSina roditelja u Sloveniji zaposlenih, ta deca su se još èvršSe vezala za roditeljesvojih roditelja. Na tako nešto ukazuje i poslednje istraživenje medju srednješkolcima, gde skoro pola ispitanika ocenjuje ulogu kvizlinških domobranaca u 2.svetskom ratu pozitivno, a druga polovina negativno. Ta podeljenost odgovara podeljenosti još živeSe starije generacije po tom pitanju. Kada su upitali mlade ljude za argumente njihovog opredeljenja, u glavnom su odgovori glasili :"Znam kako je bilo, jer mi je o tome prièao deda ..."

Etnièki èista Slovenija

Postavlja se pitanje koga slušaju mladi ljudi kada stvaraju svoje vrednosti prema ljudima iz drugog nacionalnog, kulturnog, zdravstvenog ili èak seksualnog okruženja. Naime, slovenaèki srednješkolci prilièno su netrpeljivi prema svemu što je drugaèije ili nepoznato. ZabrinjavajuSa je netrpeljivost prema pripadnicima naroda sa podruèja bivše jugoslavije, koji žive u Sloveniji. Naime, èak 39,3 posto ispitanih misli da bi u sluèaju ako slovenaèka država neSe primereno zaštititi Slovence pred takozvanim Neslovencima, trebali da uzmu stvar u svoje ruke sami ljudi. Od prilike isti postotak ispitanih " u neku ruku razume nemaèke nacionaliste da svoje neraspoloženje prema doseljenicima demonstriraju i nasiljem" ! Ideal skoro polovine anketiranih srednješkolaca je etnièki èista Slovenija, pri èemu najoštrije osudjuju etnièka èišèenja drugih naroda na podruèju bivše Jugoslavije. Tako i 60,8 posto upitanih misli kako je slovenaèka država olako dodeljivala slovenaèka državljanstva strancima. Još porazniji su odgovori na pitanje, sa kime ne bih hteo da imaš nikakave kontakte, što znaSi ni školske, ni službene, ni prijateljske ... Trebalo je da se opredele prema Madžarima, Italijanima,Nemcima, Hrvatima, bolesnicima sa sidom, homoseksualcima, lezbejkama, izbeglicama, doseljenicima iz bivših YU republika, Srbima, mentalnim bolesnicima, telesno hendikepiranima, Bosancima, Arapima, crncima, muslimanima, katolicima, pravoslavcima, Jevrejima, Ciganima, siromašnima i bogatima. Nabrojane kategorije namerno su pomešane i idu spomenutim redosledom. Zanimljivo je da su dobro prošli samo Nemci, Italijani i katolici, a i siromašni i bogati. ZnaSi oni, na koje su mladi Slovenci navikli. Prema drugima izrazili su veliku distancu. Zanimljivo je da su najnetrpeljivi prema homoseksualcima i lezbejkama. Èak dve treSine ispitanika ne želi sa njima imati nikakve kontakte. Ništa se ne piše bolje onima koji imaju virus side, a treSina anketiranih ne želi imati nikakvog posla ni sa invalidima ! Veoma humano! Svoje je uèinila i medijska i politièka propaganda. Pošto Srbe krive za rat na podruèju bivše SFRJ, više od 62 posto srednješkolaca ne želi imati kontakte sa Srbima. Njima tesno slede Cigani (60,1 odsto) i Muslimani. A najveSe iznenadjenje su Jevreji, koji u Sloveniji stoleSima ne predstavljaju èak ni manjinu, jer ih ima tako malo i nema nikakvog razloga za bilo kakve predrasude.Ali one postoje.

Rezultati su zapanjujuSi. Oni bi trebali da upale crvena svetla u svim institucijama slovenaèkog društva. Èinjenica da se slièni, a u nekim stvarima i identièni trendovi pojavljuju i u drugim evropskim zemljama, nisu i ne mogu biti nikakav alibi. Slovenija tako može da raèuna na mlade ambiciozne tehnokratske struènjake ali veoma ograniSenog uma. ZnaSi na takozvane fahidiote. Ali oni razvijenoj Evropi ne trebaju. Isto tako joj ne trebaju provincialci kojima je najveSa vrednost kuèica sa ogradom, gde ne treba da im smeta ni komšija Slovenac kamoli neki Južnjak, kako zovu pripadnike naroda sa podruèja bivše SFRJ. Uostalom, ako se na tom polju stvarno ne poradi ozbiljno, slovenaèka, a oèigledno i evropska buduènost bit Se veoma crna.

Janja Klasinc, AIM