PREZZIVELI GODINU

Vlada Srbije

AIM, Beograd, 17. april, 1995.

Najvecci uspeh srbijanskog premijera, Mirka Marjanovicca je to ssto je njegov kabinet uspeo da prezzivi svoj prvi rodjendan. Vlade Dragutina Zelenovicca, Nikole Ssainovicca i Radomana Bozzovicca nisu uspele da sastave ni godinu dana "vladavine".

Nachin na koji su socijalisti organizovali odbranu Vlade u Skupsstini Srbije (visse od tri nedelje iscrpljujucce diskusije) mozze da navede na zakljuchak da je Milossevicc konachno pronassao svog "omiljenog tehnokratu". Izvesno je, takodje, da Milosseviccu upravo treba na premijerskom mestu dobar upravljach privredom, koji ne pomisslja da se bavi politikom u smislu "proizvodjenja ideja, strategija i taktika", vecc je puki servis predsednika drzzave. Ipak...

Ruski chovek

Tezu o "omiljenom tehnokrati" nisu pokvarili ni glasovi sa "odgovornih visina" pred samu skupsstinsku raspravu - da cce se Marjanovicc uskoro nacci na mestu ambasadora u Moskvi. Jedan visoki funkcioner blizak Milosseviccu je objassnjavao da je takva kombinacija mogucca, ako dodje do ukidanja sankcija, jer je "Marjanovicc vidjen kao jedini chovek koji bi mogao da kontrolisse goleme poslove koji bi tada bili sklapani u Rusiji". Poznato je da je "Progres", firma chiji je i dalje direktor Marjanovicc, ranije imala velike poslove u Sovjetskom Savezu. Ovde se pamti da je svojevremno vodio Brezznjevljevog sina na zajednichko veselje u Pariz, kao i da ima bliske odnose sa Chernomirdinom.

Sujetni Marjanovicc ( nedeljnik NIN je svojevremno na naslovnoj strani objavio njegovu sliku - iz dana kada je bio samo direktor - kako u odelu na dvoredno kopchanje drzzi desnu ruku na globusu, bass kao "veliki diktator iz Chaplinovog filma) je demantovao glasine o odlasku u Moskvu, jer "samo oni koji ne zzele dobro njegovoj vladi, a time i narodu, izmissljaju priche o njegovom odlasku." I dok su mediji pod kontrolom rezzima zvonko prenosili njegov demanti, dvojica chlanova njegovog kabineta su nam tvrdila da se spremaju promene u chetiri do pet ministarstava. To je najbolji dokaz da ni Marjanovicc nije najzadovoljniji uchinkom svoje ekipe, ali je za javnost pripremljen sasvim drugachiji "scenario": organizovanje skupsstinske rasprave o jednogodissnjem radu Vlade.

Pre nego ssto objasnimo tu "sjajnu manipulaciju" u stvaranju "najfantastichnijih fantazija", bez kojih - kako je to tvrdio junak Dostojevskog, Versilov - "narodi necce da zzive, a ne mogu ni da umru", navessccemo uchinak Vlade upravo na polju ekonomije.

Vlada Mirka Marjanovicca je ustolichena, ne kao kreator ekonomske politike, vecc kao izvrssilac tudjih ideja. Pre svega ideja guvernera Narodne banke Jugoslavije, Dragoslava Avramovicca, o stabilnom dinaru, odsustvu inflacije, socijalnom miru i postepenom ozzivljavanju proizvodnje.

U najmanje dva sluchaja Vladi se mora priznati da je pokussala da bude doslednija od Avramovicca. Ukazivala je, na primer, da cce voditi rastu inflacije guvernerova teorija o davanju kredita preduzeccima i istovremenom porastu plata. Zahvaljujucci poslussnichkom mentalitetu Marjanoviccevog kabineta, ove primedbe nisu dospevale u javnost, a jedan chlan kabineta izjavio je da on ni sada ne zna koja su sve preduzecca dobijene kredite za proizvodnju iskoristila za plate. Isti chovek tvrdi da ne zna ni ko je kredite vratio, a ko ne.

Obeccanja koje je u ekonomskoj sferi dala - Vlada nije ispunila, iako je premijer tvrdio u svom ekspozeu u Skupsstini, da je njegov tim preokrenuo negativne trendove i ostvario "pozitivne rezultate u svim oblastima zzivota". Budzzet i dalje nije uravnotezzen, inflacija nije na nuli, cene nisu stabilne, monopoli nisu suzbijeni, privreda nije pokrenuta kako se najavljivalo, plate i cene su i dalje pod kontrolom (ssto je protivno ne samo obeccanjima da tako necce biti, vecc i navodnoj trzzissnoj orijentaciji Vlade), devizna sstednja nije vraccena gradjanima, penzije se isplaccuju neuredno (zbog chega su prossle godine penzioneri izgubili dve mesechne penzije), seljacima je tek sada pochela isplata za prosslogodissnji rod, nije bilo struje, nedostajalo je i mleka i cigareta... Obichan gradjanin meri uspeh samo chinjenicom koliko vredi na crnom trzzisstu dinar, a on u odnosu na marku danas vredi dvostruko manje nego na pochetku vladavine Mirka Marjanovicca.

"Ministarstvo za ssverc"

Tri dana pre nego ssto cce Marjanovicc pred Skupsstinu izacci sa svojim izvesstajem, dogodio se "crni devizni vikend". Od 25. marta. do 4. aprila, marka je je skochila prvo na chetiri dinara (zvanichan kurs je jedan prema jedan), pa onda pala i stabilizovala se na nivou oko 70 odsto vissem od onog pre "crnog vikenda" (1:2,2). Vlada je obeccala da cce za dva-tri dana imenovati krivce, angazovala je na tom poslu 800 inspektora, ali do sada nije saopsstila rezultate istrage.

Ekonomski struchnjaci, poput dr Milene Jovichicc smatraju da poveccanje kursa marke nije mogucce bez "izrazito visoke sinhronizovane ponude dinara na ulici" i da ta operacija mora da zapochne iz jednog izvora. A jedan bakar dalje pojassnjava da sa deset miliona dinara mozze da obori sadassnji crni kurs, pod uslovom da ga policija u tom poslu ne ometa. Sudija Ustavnog suda Srbije, Slobodan Vucheticc, izjavio je da je "najvecci kriminal u oblasti krupnih finansijskih transakcija i sspekulacija pod okriljem, ili uz preccutnu saglasnost drzzave, i faktichki legalizovanog drzzavnog, ili poludrzzavnog ssverca koje vrsse privilegovani pripadnici vladajucce politike i finansijske oligarhije".

Ovdassnjeg prosechnog biracha najlaksse je, inache, naljutiti prichama o privilegijama koje uzzivaju chlanovi Vlade, a posebno ona trinaestorica medju njima koji su i dalje direktori sopstvenih, ili drzzavnih preduzecca, a ssto je prema pomenutom Vucheticcu, sasvim neustavno. Drugi chovek Vlade, Dragan Tomicc, je rekao da "mi ionako ne kupujemo devize po tom (crnom) kursu", priznavssi tako da ih dobija u odnosu jedan prema jedan. Isti chovek je, drugi put, rekao neoprezno da "ne treba zaboraviti da Vlada daje odredjene beneficije, kao ssto su uvozno-izvozne dozole, a i da odluchuje o raspodeli deviza i nafte." Ssta to znachi u uslovima medjunarodne blokade, rechito govori podatak da je potpuno unissten nekada ssiroki srednji sloj, a socijalna struktura svedena na tri odsto bogatassa i 97 odsto siromassnih.

Postaje izvesno da su ljudi bliski rezzimu i Vladi uzrokovali sunovrat dinara, a oni su proces i zaustavili, kada je

• to nema sumnje - glavni gazda lupio ssakom o sto. Pricha o "crnom vikendu" na posredan nachin dokazuje da je rezzim sasvim svesno, posredstvom "paradrzzavnih banaka" do sada opljachkao devize od naroda, potom je hiperinflacijom izvukao i poslednju marku iz slamarica i, najzad, zaustavljanje inflacije pocheo da prikazuje kao svoj najvecci uspeh. A upravo na seccanju na jezivo vreme hiperinflacije rezzim Slobodana Milossevicca (dakle i Vlada) zasniva dokaz o uspessnosti. Poruka Vlade u stvari glasi: sve je bolje nego povratak u 1993. godinu, a to zavisi iskljuchivo od nas!

Tu, praktichno, pochinje pricha o "fascinantnoj domissljatosti socijalista", o "sjajnoj manipulaciji" u sferi politike. Opozicija je zzelela da pokazze neuspesnost Vlade na pojedinachnim sluchajevima, trazzecci rasprave o poljoprivredi (po hiljaditi put prevareni seljaci), medijima (ssirenje drzzavne kontrole na nezavisna glasila), energetici (restrikcija struje tokom zime i njen izvoz), metalskom kompleksu (trossi kredite na plate). Ali, socijalisti su rekli da je bolje da se govori o jednogodissnjem uchinku, ssto nije predvidjeno ni Ustavom Srbije, ni Poslovnikom o radu Skupsstine. Zanimljivo je da iz takve rasprave ne sledi bilo kakav obavezujucci akt za Vladu, ssto bi bilo obavezno da se raspravljalo o pojedinachnim sluchajevima.

Mamac za opoziciju

Opozicija je mamac zagrizla, jer je zzelela samo da osigura raspravu koju prenosi direktno drzzavna televizija, ssto je jedini nachin da opozicioni stavovi dopru do javnosti. Chak i da su naslutili manevar, opozicionari su verovali da cce svojom rechitossccu "razneti Marjanoviccev kabinet", jer socijalisti mahom ne uchestvuju u raspravama, vecc sve ressavaju preglasavanjem. To je bila pogressna procena.

Na iznenadjenje opozicije, za skupsstinsku raspravu su se javili svi socijalisti i njihovi kolaicioni partneri iz Nove demokratije, ukupno 127 govornika. Deo opozicije je dozziveo joss jedan napad malodussnosti, kada je shvatio da cce socijalisti ovu raspravu koristiti za besplatnu reklamu na drzzavnoj televiziji, za plassenje naroda ("Neccete valjda povratak u 1993.?"), za prikrivanje obeccanog neuspeha u skidanju sankcija i za skretanje pazznje sa Milosseviccevih pregovora o novim balkanskim granicama. Zato su demokrate Zorana Djindjicca predlozzile naglo okonchanje rasprave o Vladi, a Vuk Drasskovicc je taj predlog podrzzao u medijima.

Srpska radikalna stranka je, ipak, odbila da uchestvuje u novom davanju auto-golova. Tomislav Nikolicc, vodja radikalskih poslanika, prilagodio je strategiju ussima "obichnog glasacha" nazvavssi Vladu "ministarstvom za ssverc". Radikali neumorno ponavljaju da su svi socijalisti lopovi. Na reagovanje Rake Radovicca da cce on, ukoliko je to tachno, pocheti sam da strelja svoje drugove socijaliste, pa da cce onda precci na opoziciju, Nikolicc je spretno odgovorio: "Rako, ako kreness od socijalista da streljass, za opoziciju municije neccess imati."

Mora se priznati da u ovom trenutku radikali maksimalno pogadjaju raspolozzenje naroda. Nedavna anketa pokazuje da 30,7 odsto ispitanika misli da je Vlada preko svojih firmi kriva za "crni devizni vikend", oko 15 odsto za to krivi banke ( i one su pod kontrolom Vlade), deset odsto ponovo Vladu "zbog sstampanja novca" i tako dalje. Dakle, na jedan ili drugi nachin, 64 odsto okrivljuje Vladu. O poverenju u rezzim govori i podatak da 82,1 odsto ispitanih nikada ne bi dalo novac na sstednju u bilo koju drzzavnu banku.

Dakle, socijalisti su uspeli da samo zbune deo opozicije. Nisu uspeli da se prikazzu kao branioci stabilnog dinara ( u chiji pad, prema jednoj anketi sada veruje oko 70 odsto ispitanika, dok je u januaru crne slutnje imalo samo 35,5 odsto). Maratonskom prichom nisu skrenuli pazznju javnosti sa rata u Bosni i skidanja sankcija... Izgleda da su radikali, najbolje iskoristili raspravu. U ochima dobrog dela glasacha preobratili su se (od slugu Slobodana Milossevicca) u najdosledniju opozicionu stranku. To se vidi i iz istrazzivanja javnog mnenja koje su, kako se pricha u Beogradu, sproveli socijalisti i chiji su su rezultati, mimo njihove volje, procureli u javnost. Po istrazzivanju, kada bi se sada odrzzali izbori, za socijaliste bi glasalo 26 odsto glasacha, za radikale 16 odsto, za Djindjicceve demokrate 12 odsto, za demokrate Vojislava Kosstunice devet odsto i za Vuka Drasskovicca 4,6 odsto. Tri stranke, radikali i dve demokratske (nedavno su potpisale sporazum o tehnichkoj koaliciji) u ovom trenutku imaju prednost nad socijalistima.

I to je uchinak jednogodissnje vladavine Mirka Marjanovicca.

Dragan Bujossevicc