KO CCE SACHUVATI LEDJA

Veliko proleccno denunciranje

AIM, Beograd, 15. april 1995.

Risto Djogo, glavni i odgovorni urednik Televizije Republike Srpske nije u nocci izmedju 9. i 10. septembra prossle godine pao sa visoke terase zvornichkog hotela "Vidikovac" u Drinu i - udavio se. On je ubijen, a rasvetljavanje ove misterije dosslo je uz put, kao deo slozzenije sspijunske afere koju je njujorsski "Tajms" detaljno obrazlozzio, bacivssi u srpsku javnost medijsku bombu.

Chedomir Mihajlovicc, Djogov prijatelj i, od 1990. godine, visoki funkcioner srpske Drzzavne bezbednosti (po svemu sudecci zaduzzen za finansiranje vojnih operacija preko Kipra i za poslove sa oruzzjem), zzeleo je da izbegne slichnu sudbinu. Prebegao je 6. oktobra sa holandskim pasossem u Zapadnu Evropu. Tribunalu za ratne zlochine u Hagu kome je, kako je izjavio "duboko u srcu verovao", stavio je na raspolaganje dokumenta o zverstvima sa pochetka rata u Hrvatskoj i Bosni, chiji tragovi (ako su autentichna) vode od Zzeljka Razznatovicca Arkana, preko Jovice Stanissicca, nachelnika srpske Drzzavne bezbednosti, do samog predsednika Milossevicca. Posle se uspostavilo da su originali "zatureni" na putu izmedju Trbunala i holandske policije, ssto celoj prichi ne oduzima ozbiljnost i autentichnost, vecc je "otezzava" saznanjem da se od "vissih ciljeva" ni kod kucce, ni u svetu, ne mozze pobecci.

Pismena "uputstva" za ratne zlochine

Politichki vrh bosanskih Srba otkazao je poslussnost Slobodanu Milosseviccu prosslog leta. Ili, tachnije, Slobodan Milossevicc je odbio da dalje podrzzava ratnu politiku Radovana Karadzzicca. Srbija je uvela sankcije prekodrinskim Srbima. Bio je to potress koji je uzdrmao dve rodjachke sluzzbe drzzavne bezbednosti, Srbije i Republike Srpske. Na chelu sluzzbe u RS nalazio se tada Micco Stanissicc. Na chelu sluzzbe u Srbiji, njegov rodjak, Jovica Stanissicc. Ubrzo Miccu Stanissicca na Palama optuzzuju da radi za Milossevicca, i da "iznutra razbija rukovodstvo RS", i on mora da napusti Pale.

U takvoj atmosferi Chedomir Mihajlovicc i Risto Djogo, pochinju da skupljaju materijal o ratnim zlochinima i umessanosti srbijanskih tajnih sluzzbi i predsednika Milossevicca u njih. Kako pisse njujorsski dnevnik, rech je o dokumentima i video kasetama koje je Mihajlovicc postepeno deponovao u sef "Invest banke" u Skoplju. Kada se Djogo "udavio" (bass u nocci kada je sadassnja supruga Zzeljka Razznatovicca Arkana, Ceca Velichkovicc, imala koncert) on vidi da je vrag odneo ssalu, putuje za Skoplje, predaje dokumenta sluzzbeniku Ujedinjenih nacija, a zatim ga u Hagu nekoliko nedelja u oktobru saslussava tuzzilac Richard Goldstoun.

Ni americhki funkcioneri, ni tuzzioci Hasskog suda, Richard Goldstoun i Grejem Bluit, prema tvrdnjama njujorsskog dnevnika, uopsste ne sumnjaju u to da je Mihahlovicc zaista bio na uticajnom polozzaju u SDB. A Mihajlovicc tvrdi da direktnu odgovornost za smrt Rista Djoga snose "Tigrovi" Zzeljka Razznatovicca Arkana, koji se u veccini dokumenata dostavljenih Hasskom sudu pominje kao direktni izvrssilac naloga SDB. Mihajlovicc, takodje, svedochi da su prve srpske napade na bosanske Muslimane, kao i napade na Vukovar, usmeravali agenti Drzzavne bezbednosti pri srpskom Ministarstvu unutrassnjih poslova. Da je te agente birao sam predsednik Milossevicc. Oni su prolazili posebnu obuku, a potom su izdavali naredbe paravojnim jedinicama poput Arkanovih tigrova, ili Knindzzi kapetana Dragana Vasiljkovicca. Na pismenim "uputstvima" za ratne zlochine ( nose datume 8. aprila i 24. maja 1992. i 19. novembra 1991. godine) nalazze se Arkanu kako da postupa tokom akcija etnichkog chissccenja u Bijeljini, kako da se vode zarobljenichki logori, ili kako da se ratni plen iz Vukovara podeli. Kljuchni chovek u operacijama je bio, po Mihajloviccevim rechima, Jovica Stanissicc, nachelnik SDB, chiji se potpis nalazi na mnogim dokumentima dostavljenim Hasskom sudu.

Jovica Stanissicc je diplomirao na Fakultetu politichkih nauka, a malo AIM-ovo istrazzivanje pokazuje da je njegovo napredovanje vezano za dane posle Osme sednice i vreme antibirokratske revolucije. U avgustu prossle godine list "Intervju" objavljuje da "poznavaoci prilika u policiji tvrde da je Jovica Stanissicc blizak Slobodanu Milosseviccu, kod koga odlazi bez najave i bez ministra Sokolovicca." Isti list tvrdi da je on "zasluzzan" za otmicu novinara, Dussana Reljicca. Sa Mihaljom Kertesom kontrolisao je poslovanje Dafine Milanovicc i Jezdimira Vasiljevicca (obezbedjivao tajne fondove sa parama za potrebe i MUP-a Srbije, ali i jugoslovenske vojske, kao i srpske vojske u Bosni). Naoruzzavao je Srbe na Baniji i organizovao ustanak u Kninu. Saradjivao je sa RV i PVO, sa smenjenim generalom Bozzidarom Stevanoviccem. Smatra se da je Jovica Stanissicc doveo Sentu Milenkovicca za telohranitelja Slobodana Milossevicca i da uzziva podrssku Radmila Bogdanovicca, sive eminencije istog resora.

Tuzzakanje

Od kako se u Srbiji pochelo prichati o Tribunalu u Hagu, dalo se naslutiti da cce neposredni uchesnici zbivanja pokussati da "otkupe" sopstvenu kozzu dokumentima koji terete "druge". Uchestala su pitanja koga cce (i da li cce) predsednik Srbije zzrtvovati i isporuchiti Hagu. Tuzzakanje je moglo da pochne.

Prvo je Vojislav Ssesselj, vodja radikala u Srbiji, posle raskida sa Milosseviccem, otvoreno pripretio da cce u Hag icci, ako bude morao, ali sa Milosseviccem i Arkanom ispre sebe. Njegovo nedavno hapssenje bilo je propracceno prichom da je iz Beograda u Hag, preko jedne advokatske kancelarije u Bazelu, stigao obiman materijal u kome se za ratne zlochine optuzzuju dva srpska politichara, osam visokih srpskih policajaca, jedan srpski general i pet vissih srpskih oficira. Navodno je Vojislav Ssesselj dokaze deponovao na dva mesta u Ssvajcarskoj, spreman da ih ustupi tuzziocima u zamenu za unisstavanje dokaza o njegovim zlochinima.

• Pouzdano znam da Amerikanci poseduju dokumenta i video-kasetu, koji direktno optuzzuju Zzeljka Razznatovicca Arkana. A gde je on - tu je i Milossevicc, to se ne mozze razdvojiti. Kad kazzem Milossevicc, onda mislim i na Radmila Bogdanovicca - rekao nam je Ssesselj. - Ssto se mene tiche, ako se podigne optuzznica, ja odmah putujem u Hag.

Mozze se samo pretpostaviti da ni Zzeljko Razznjatovicc nije propustio da sachuva sopstvena ledja. Zvanichan stav njegove stranke je da na "prozivku" uopsste ne treba reagovati, possto je pricha chista konstrukcija. Nezvanichno, iz Arkanovog najblizzeg okruzzenja saznajemo da on uopsste ne pomisslja da cce biti izruchen, a uzda se u Ustav koji tako nessto ne predvidja.

• Mislim da je to pogressna procena i ne znam zassto toliko veruje Milosseviccu - kazze nam njegov saradnik koji je zzeleo da ostane anoniman. - Ja procenjujem da cce pocheti pripreme za izruchivanje. I imam za to argumente. I do sada je hrvatska sstampa objavljivala priche o Arkanu kao zlochincu sa poternice, ali se ovde, ili nije prenosilo, ili se stavljalo u kontekst hrvatskog dezinformisanja. Sada, medjutim, "Telegraf", bez komentara prenosi tekst iz zagrebachkog "Globusa", zajedno sa poternicom. O tome posle pissu dnevne novine, tome se daje publicitet. To je pokussaj da mu se pripreti. Zatim, nije tajna da je Mirjana Mwrkovicc njegovu spektakularnu svadbu nazvala paradom kicha, nadmetanja, neukusa i uzzasa. To se videlo i po slichnom stavu Radmila Bogdanovicca , koji nije dossao na svadbu, a bio je pozvan. Arkan je za mene tragichna figura, naivna za igru koja se vodi iznad njega. Uostalom, pitanje ratnog zlochina dolazi uvek na dnevni red u svetu, kada treba pojachati pritisak na Milossevicca.

Natassa Kandicc, direktor Fonda za humanitarno pravo koja je boravila kao gost Tribunala u Hagu, kazze da je u celoj storiji novo to ssto upravo iz Bosne dolaze dokumenta koja bi mogla otkriti vrhunske naredbodavce.

• Sudjenje najkrupnijim imenima, zavisicce od odnosa rezzima u Srbiji i RS. Ukoliko Srbi iz Bosne budu dolazili do saznanja da im je Milossevicc stvarno okrenuo ledja, utoliko visse cce se pojavljivati dokumenta. To je politichki, a ne etichki motivisano otkrivanje. Ako tamo dodje do velikih poraza, denunciranje cce krenuti sa ove strane, misli Natassa Kandicc.

Batina i ssargarepa

Novine u celu prichu unelo je i otkricce da se paralelno sa Tribunalom odvijaju neke akcije koje mu mogu ometati rad uklanjanjem svedoka, ili unisstavanjem dokumenta. Nema imunih na politichke pritiske, pa jedan americhki funkcioner tumachi "lutanje dokumenata" brigom zapadnih vlade, da bi originalna dokumenta mogla negativno da deluju u ovom trenutku, kada se Milosseviccu daje centralno mesto pri mirovnim naporima za okonchanje rata u Bosni.

Chedomir Mihajlovicc visse nije u Holandiji, a mozze se pretpostaviti da se nalazi u Americi. Tamo ima sina, iz Amerike je i krenula cela afera, CIA prouchava kopije dokumenata, a jasno je da SAD sprovode sopstvenu istragu. Mozze li se onda pretpostaviti da su Amerikanci odluchili da budu manje strpljivi od evropskih kolega i da na drugi nachin "poguraju" Milossevicca da prizna Bosnu?

Zanimljivo je da je "Srpska rech" joss pre dva meseca objavila da je "prema informacijama iz Pariza, Kontakt-grupa predsedniku Srbije Slobodanu Milosseviccu ponudila visse krupnih i senzacionalnih ustupaka joss nepoznatih javnosti u zamenu za njegovo priznanje Hrvatske i Bosne. Tri ustupka na kojima, izgleda, insistira sam Slobodan Milossevicc za sada, zbog stavova Amerike, nisu u igri. Rech je o povratku Jugoslavije u OEBS, o stvaranju linija za finansijsku pomocc i kredite i o izuzimanju Srbije (Crna Gora se ne pominje) iz nadlezznosti Medjunarodnog suda u Hagu. U dobro obavesstenim krugovima se tvrdi da cce hasski Tribunal biti poslednja ssargarepa koju cce svet zanjihati ispred nosa Slobodana Milossevicca, ali i najdeblja batina za njegova plecca ako, ipak, u dogledno vreme, ne prizna BiH i Hrvatsku." Ova informacija ocenjena je u februaru kao zzuto novinsko nagadjanje. Danas, zasigurno, mozze da ima drugu tezzinu.

• Ne ulazecci u to da li su dokumenta autentichna ili nisu, mislim da nije mudro objaviti u ovom trenutku ovu vest, jer se spominje Milossevicc, a on je nesumnjivo, bass od medjunarodne zajednice izabran kao glavni akter sadassnjeg mirovnog procesa - kazze Konstantin Obradovicc iz Instituta za medjunarodnu politiku u Beogradu. - Objaviti takvu vest znachi delovati negativno na Milossevicca i njegov stav. Ako su vecc ressili da ga izvode na sud, onda ga treba pustiti da obavi posao, a onda mu smrsiti konce, on nigde necce nestati. Sada je stvar mnogo ozbiljnija, pominju se dokumenti, a to slabi njegov pregovarachki polozzaj i produzzava rat. Ne mora da znachi da je americhka administracija namerno sve obelodanila, mozze se dogoditi da je neko to uchinio i na svoju ruku. A taj koji veruje da cce Milossevicca uplassiti nije razborit.

Na kraju, Kontakt-grupa je bila u Beogradu i otissla. Milossevicc nije priznao Bosnu. Radovan Karadzzicc je uskliknuo: "Milossevicc je opet bio 'onaj stari'. Ukoliko bi se on odluchio da ponovo vodi poslove srpskog oslobodjenja, svi bismo ga podrzzali." Momir Bulatovicc, predsednik Crne Gore ocenio je da su odnosi SR Jugoslavije sa Republikom Srpskom pocheli da se poboljssavaju.

A Kristijan Ssartje, portparol Tribunala u Hagu nam je rekao: "No coments. No coments at all".

Gordana Igricc