NASTAVA NA SLOVENAÈKIM ŠKOLAMA POSLE OSAMOSTALJENJA

Poznavaoci školski sistem kao i samu školu èesto uporedjuju sa tankerom ili prekookeanskim brodom. Plovi pravo, ne uzdrma ga svaki vetriS, a oluje ( u sluèaju škole društvene oluje) njegovog smera ne menjaju na mah. Svaki, još tako neznatan pomak kormilara ili kormila odmah se odrazi na plovodbi. Zbog toga valja biti kod plovidbe odnosno kormilarjenja prekookeanskog broda zvanog škola - oprezan. To su - sreSom- uvažavale i slovenaèke vlasti posle osamostaljenja Slovenije (jun 1991). Prvi ministar za školstvo dr.Peter Vencelj nije odmah poèeo da menja ustaloženi školski red, školske planove i udžbenike. uspešno se suprostavio pojedinim redkim ali glasnim zahtevima po trenutaènom menjanju uènih planova, po brzom "èišèenju" škole, po odstranjivanju svega što je bilo u njima jugoslovenskog i svega što je barem malo podseSalo na zajednièke godine, na samoupravljanje, socializam i marksizam. Sa druge strane valja i podvuSi kako u Sloveniji,zbog snažnog otpora prema takozvanim zajednièkim jugoslovenskim jezgrima ( nastojanju federalnih vlasti da se u svim republikama bivše federativne Jugoslavije uèi po zajednièkom školskom programu) u tim programima nije bilo niSega nametnutog, a uposlednjem desetleSu pre osamostaljenja uèitelji nisu više radili po programima gde je još bilo "ideološke starudije". Savetnici slovenaèkog Zavoda za školstvo su, inaSe još danas važeSi Program rada i života osnovne škole, koji je biousvojen 1983.godine, pregledali i sa uputama za uèitelje crtali sve ciljeve koji su bili ideološki obojeni. Najviše posla imali su naravno sa programima istorije, geografije i slovenaèkog jezika sa književnošSu, a nešto manje kod predmeta "upoznavanje društva" i kod "društveno-moralnog odgoja". Kod poslednjeg predmeta crtali su prilièno velik deo materije. Otpalo je samoupravljanje uèenika, njihov rad u pionirskoj i omladinskoj organizaciji, koje su bile veoma brzo ukinute. Kod predmeta 4. i 5. razreda osnovne škole "upoznavanje društva" najviše promena nalazimo u 5.razredu gde je bilo, prema školskom nacrtu iz 1983.godine èak 70 sati namenjeno "SFR Jugoslaviji". Teme o Jugoslaviji, njenom geografskom položaju, privredi, stanovništvu i granicama Jugoslavije bile su od 1992. godine izpuštene i iz uènog plana geografije za 8.razred osnovne škole. Sada osnovnoškolci u 8. razredu uèe o Sloveniji. Medju slovenaèkim istorièarima se veS pre 1990.godine rodila iniciativa o ponovnom preipitavanju sadržaja, ciljeva i uloge predmeta istorije u osnovnim i srednjim školama, kaže Ana Kastelic, savetnik Zavoda za školstvo Republike Slovenije. Želeli su mladima napraviti taj predmet što interesantniji i najviše promena je doživela nastava savremene istorije u 8. razredu osnovne škole. Tada je i izdat novi udžbenik Branimira Nešovièa i dr.Janeza Prunka "Istorija 20.stoleSa", koji je pripremljen moderno ne samo zbog sadržaja, nego i didaktièki,metodièki i likovno. U maju 1994. godine menja se i školski nacrt istorije za osnovne škole. Uèitelji sada daju prednost predavanju svakodnevnog života ljudi u pojedinaènim istorijskim razdobljima,pa i za vreme ratova - dnevnim nevoljama ljudi, traženju hrane, grejanja, preživljavanju..., èemu davaju prednost pred uèenjem brojnih ofanziva, svih moguSih bitaka, pobeda i poraza. A u uènom planu je i tema "Podela Slovenaca u borbi protiv okupatora ". Istorija kao školski predmet u gimnazijama isto doživljava promene, ali nastavni nacrt još nije usvojen. On ukida - po mišljenju istorièara - neodgovarajuSi odnos izmedju slovenaèke i ostale južnoslovenske istorije. U prvom je planu istorija Slovenaca i prema mišljenju jednog od vodeSih slovenaèkih istorièara dr. Petra Vodopivca, uspostavlja odgovarajuSi odnos izmedju nacionalne i opšte , pre svega evropske, istorije. Samo se još malo vremena govori o istoriji Balkana . Svi pokreti otpora za vreme 2.svetskog rata (partizanski u Sloveniji i Jugoslaviji je samo jedan od brojnih) su u katalagu predmeta za maturu iz istorije , na primer, samo jedna od 23 bitnih istorijskih tema, kojima moraju vladati ovogodišnji maturanti, ako za predmet na maturi izaberu istoriju. Medju bitnim temama je i ona sa naslovom "Svet mojih roditelja", koja sadrži bitlomaniju, hipije, širenje potrošaèkog mentaliteta, pa i temu o socialistièkoj privredi i kulturnom životu u Sloveniji u 60-tim godinama. Promene je doživela i nastava slovenaèke književnosti uosnovnoj školi. Uèitelji i struènjaci tvrde kako treba napraviti potpuno nov program ali to Se morati da saSeka novi zakon o osnovnoj školi, koji je trenutno u parlamentarnoj proceduri, jer Se prema njemu trebati da se napišu na novo planovi za sve školskepredmete. A do tada važe upute za uèitelje slovenaèkog jezika iz 1992.godine prema kojima je južnoslovenska književnost jako sužena pa slovenaèka deca u školi upoznaju veoma malo južnoslovenskih pesnika i pisca, jer ih nalaze medju drugim književnicima svetske književnosti. Slièna situacija je i na srednjim školama. Ubrzo posle osamostaljenja Slovenije Struèni savet za odgoj i obrazovanje Republike Slovenije bavio se problemom predmeta srpsko-hrvatski jezik, koji se poslednjih godina predavao u 5.razredu osnovne škole, a ranije generacije su ga uèile dve godine - u 4. i 5. razredu osnovne škole. Za taj predmet je zanimljivo kako , na primer, deca u Hrvatskoj ili u Srbiji nikad nisu uèila slovenaèki jezik na taj naèin, pa se u Sloveniji zbog toga "centrali u Beogradu" uvek prebacivala neravnopravnost jezika. Tako su posle osamostaljenja bili veoma oštri zahtevi da se taj predmet odmah ukine, ali se prve godine to nije desilo.Deca su još uvek uèila srpsko-hrvatski jezik, u èemu se razlikuje od slovenaèkog i uèili su da pišu na èirilici. Prvu godinu osamostaljenja taj predmet je prživeo u naglašavanju sliènosti i razlièitosti sa slovenaèkim jezikom, da bi kasnije to uèenje dodali predmetu slovenaèkog jezika u petom i šestom razredu osnovne škole. Društvenopolitièke promene u Sloveniji do kojih jedošlo posle osamostaljenja, nisu preko noSi menjale i škole, što opet ne znaSi da se škole nisu menjale. I uèitelji i profesori su samo ljudi - dobri i manje dobri, tolerantni i manje tolerantni, prilagodljiviji ili ne, takve ili drugaèije politièke boje...U principu je jasno da njihovo politièko odnosno ideološko opredeljenje mora da bude samo njihova privatna stvar, koje nikako ne sme da utiSe na nastavu... ali -kako veS rekosmo- i oni su samo ljudi... Dok se u bivšoj državi uèitelje zvalo druže ili drugarica, sada to možemo da èujemo samo u osnovnim školama, gde se "-ice" mešaju sa "-djicama" i gospodjama,a u srednjim školama su profesori svakako samo gospodje i gospodini. Toliko o titulama, a što se veronauka i konfesionalne delatnosti tiSe , njega - kako je odluèan sadašnji liberalno-demokratski ministar za školstvo Slavko Gaber - nema i neSe ga ni biti !

JASNA TEPINA, AIM