MIR NIJE BLIZI
,AIM, Beograd, 12. 4. 1955.
Milossevicc i priznavanje BIH
Predsednik Srbije Slobodan Milossevich je, po svemu sudechi, odbio predlog medjunarodne zajednice da prizna Bosnu i Hercegovinu u zamenu za ssestomeseccnu suspenziju sankcija. Nakon visseccasovnog sastanka sa predstavnicima Kontakt-grupe u utorak uvecce u Beogradu izjavu je dao samo ruski predstavnik Aleksandar Zotov koji, osim fraze da "osecha napredak nakon svakog sastanka sa Milossevichem", nije rekao nissta "opipljivo".
Za novinare je bilo mnogo indikativnije namrssteno lice nemacckog predstavnika u Kontakt-grupi. Njegovo neraspolozzenje, chutanje ostalih cclanova Kontakt-grupe i sskrtost Zotova, bili su dovoljni da se vech u utorak uvecce shvati da je put u Beograd, oznaccen kao "poslednji pokussaj", zavrssio neuspehom.
Medjunarodna zajednica se odluccila da srpskom predsedniku Milossevichu ponudi suspenziju sankcija u zamenu za priznavanje samo Bosne i Hercegovine, a ne i Hrvatske, zbog toga ssto se nassla suoccena sa sve occiglednijom opasnosschu opsste eskalacije rata u Bosni kada
- aprila istekne dogovor o ccetvoromeseccnoj obustavi neprijateljstava.
Iz kabineta predsednika Srbije posle sinochnih razgovora je izdato ssturo saopsstenje u kojem se kazze da mirovni plan "predstavlja realnu formulu", kao "polazisste za celovito politiccko ressenje" i da se na toj formuli "mogu obnoviti pregovori medju sukobljenim stranama".
Ponuda iznesena u Beogradu bila je, kako je to predstavljeno u svetskim medijima, miniumum ispod kojeg medjunarodni pregovaracci nemaju nameru da idu. Njom su medjunarodni posrednici odustali od prvobitne zamisli da od Beograda trazze istovremeno priznanje svih bivssih jugoslovenskih republika u zamenu za suspenziju sankcija.
Kontakti na liniji Beograd - Sarajevo
Na tlu bivsse Jugoslavije prethodno su vodjene zzive diplomatske aktivnosti tokom kojih su predsednik Srbije Slobodan Milossevich i bosanskih predsednik Alija Izetbegovich, preko posrednika, u nekoliko navrata razmenili poruke.
Bosanski ambasador u Bernu, Muhamed Filipovich, potvrdio je da je u Beogradu sa predsednikom Milossevichem razgovarao o moguchnosti priznavanja Bosne od strane SRJ. Filipovich je rekao da Milossevich nije prihvatio taj predlog, ali da ga nije ni odbio.
Krajem prossle nedelje u Sarajevo je otputovala grupa intelektualaca i novinara iz Beograda, da bi tamo imala kontakte i sa oficijelnim vlastima. Medju njima je i bivssi komunisticcki funkcioner Ivan Stambolich, nekadassnji rival aktuelnog predsednika Milossevicha koji se posle zzestokog sukoba sa njim povukao iz javnosti. U inacce dobro upuchenim politicckim krugovima u Srbiji se tvrdi da Stambolich zapravo Izetbegovichu nosi Milossevichevu poruku.
Beograd o tome svemu medjutim, chuti, ne potvrdjujuchi, ali i ne porichuchi uccestale sspekulacije o moguchnosti priznavanje Bosne pod ponudjenim uslovima. Indikativno je, medjutim, da je lider opozicione i nacionalno nastrojene Demokratske stranke (DS), Zoran Djindjich, prossle sedmice unekoliko promenio tvrd stav DS u odnosu na priznavanje Bosne.
Djindjich je, nakon boravka na Palama, gde se sastao sa predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadzzichem, rekao da je Karadzzichu savetovao da pokrene novu mirovnu inicijativu i utvrdi ssta je to minimum ispod koga Pale neche ichi. "Minimum" je za Djindjicha postojanje "nekog oblika" Bosne i Hercegovine, ssto Karadzzich ipak nije spreman da prihvati.
Djindjichava stranka ccini deo takozvanog "srpskog nacionalnog bloka" medju opozicionim partijama koji je, posle raskida izmedju Beograda i Pala, avgusta 1994. jedini ostao da podrzzava borbu bosanskih Srba za odvojenu drzzavu. Cinjenica da se DS odluccila da revidira svoj tvrdi stav pokazuje da se medju zagovornicima tvrdje srpske nacionalne politike pojavljuju kolebanja, ssto objektivno, slabi Karadzzichevu poziciju.
Ta stranka je potom u Beogradu 11. aprila ponudila sopstveni plan za mirovni proces na tlu bivsse Jugoslavije trazzechi direktne pregovore sukobljenih strana i uvazzavanje diplomatskog delovanja medjunarodne zajednice. U dokumentu pod pompeznim naslovom "Izjava DS o moguchnostima za ressenje krize u bivssoj Jugoslaviji", DS je predlozzila i sazivanje nove medjunarodne konferencije na tu temu.
Bosanski Srbi veruju u Beograd
Bosanski Srbi su za 14. i 15. april zakazali sednicu svog parlamenta. Jedna od glavnih tema che biti predlog o stvaranju konfederacije Republike Srpske (RS) i Republike Srpske Krajine (RSK). Raspolozzenje za ujedinjenjem, medjutim, postoji samo u delu krajisskog rukovodstva i joss nije izvesno na kakav che odziv naichi ta najnovija inicijativa Pala.
Lansiranjem ideje o konfederaciji Karadzzich, occigledno, pokussava da organizuje politiccki i vojni front Srba u Bosni i Hrvatskoj kako bi se suprotstavio nastojanjima da se Beograd privoli na ustupke kakvi su priznavanje Bosne ili Hrvatske.
Tokom prossle nedelje dvojica visokih rukovodilaca sa Pala, predsednik parlamenta Momccilo Krajissnik i potpredsednik RS Nikola Koljevich, izjavili su da ne occekuju da che Brograd priznati Bosnu i Hercegovinu. Oni i dalje veruju da bi tim ccinom Milossevich porekao sve ssto je ccinio u proteklih gotovo deset godina i da bi mu bilo tessko da se, nakon tako velike promene, odrzzi na vlasti.
Dragan Janjich