STARIM MANEVROM DO NOVIH POENA

Ujediniteljska inicijativa Radovana Karadzica

AIM, Beograd, 11. april 1995.

Da li je na pomolu jos jedan pokusaj ujedinjavanja "zapadnih srpskih drzava", ili je u pitanju pouzdan znak da Palama i Kninu sve vise gori pod nogama, zbog pojacanih pritisaka medjunarodne zajednice, bilo da je rec o planu Kontakt grupe za BiH, ili o novom mandatu snaga UN?

Glavni deo odgovora na ovo pitanje dao je lider RS, Radovan Karadzic, najavivsi da ce "uskoro parlamenti RS i RSK razmotriti projekat stvaranja federacije", kao odgovor na "pritisak medjunarodne zajednice".

Moglo bi se zakljuciti da sada preostaje samo da se saceka "odgovor" Knina. Medjutim, ni nekoliko dana nakon Karadziceve izjave, nema zvanicnih reagovanja iz vrha krajinske vlasti. Iz izvora bliskih predsedniku Marticu, AIM saznaje da sa Pala nije stigla oficijelna "ponuda", sto se objasnjava poznatim stavom Knina da proces ujedinjavanja RSK i RS prakticno traje od prve ujediniteljske inicijative (pocetak

1. godine), te da je pitanje formalnog proglasenja ujedinjanja manje bitno. To, ipak, ne znaci da krajinski Parlament nece staviti na dnevni red projekat o stvaranju federacije, ali se s velikom izvesnoscu moze prognozirati da nece biti donesena odluka o proglasenju federacije.

Presudna uloga Milana Martica

Predsednik krajinske Skupstine, Rajko Lezajic, istovremeno kada i Karadzic, izjavio je da ce se krajinski Parlament sastati do 21. aprila, ali zbog rasprava o Rezoluciji 981 Saveta bezbednosti i o modelu funkcionisanja snaga UN, pri cemu "federativni projekat" nije ni pomenuo. Nezvanicni izvori bliski Vladi Krajine tvrde da se na poslednjoj sednici nije pominjao ovaj projekat, ali ne iskljucuju takvu mogucnost kada Vlada bude utvrdjivala "svoje" predloge dnevnog reda za Skupstinu. Prioritet, medjutim, ima usaglasavanje stavova o modelu prakticnog prevodjenja Rezolucije 981.

Iz pouzdanih izvora u Kninu se moze saznati da bi u svemu ovome presudnu ulogu mogao imati predsednik Milan Maritic. Njemu, uostalom, odgovara aktuelizovanje ujedinjenja RSK i RS, makar i u funkciji "odgovora na pritisak medjunarodne zajednice". Naime, Martic je najzesci protivnik novog mandata snaga UN, ne samo kada je rec o mogucnosti da UNCRO preuzme kontrolu istocnih krajinskih granica. Smeta mu i sam naziv trupa UN. On je prvo pribegao nekadasnjem "receptu" animiranja krajinskih Srba "sazivanjem" mitinga u Kninu, da bi za lokalnu krajinsku radio stanicu (Kostajnica) bez uvijanja izjavio da je "Rezolucija 981 neprihvatljiva". Istovremeno, prozvao je Vladu, rekavsi da se "zatrcala" u odbrani ove Rezolucije i prihvatanju UNCRO, ukoliko ostane u okvirima Vensovog plana.

Posto je izvesno da je Vensov plan vec postao deo bogate arhive medjunarodne zajednice za resavanje krize na prostoru bivse Jugoslavije, krajinski lider se opredelio za "fajterski" pristup, nadajuci se ustupcima do 21. aprila. Njegova indirektna kritika Vlade krije stari sukob sa premijerom Borisavom Mikelicem, cije pozicije odrzava Milan Babic, predsednik najjace parlamentarne stranke u Krajini i glavni krajinski diplomata.

Neposredan povod za Marticevu kritiku Vlade i dodavanje "gasa" u kampanji protiv Rezolucije 981, sadrzan je u cinjenici da je Mikelic preuzeo inicijativu u kontaktima s medjunarodnim posrednicima. Dok je zvanicni Knin cutao, ili bio "bez komentara", posle izglasavanja pomenute Rezolucije, Mikelic je u ponedeljak, 3. aprila, razgovarao sa Torvaldom Stoltenbergom, uoci njegovog susreta sa predsednikom Srbije, Slobodanom Milosevicem. U Beogradu je prosle nedelje boravio i Babic. Martic je ostao "po strani", sto se moze tumaciti i beogradskom igrom na poverljive ljude, pre svih na Mikelica, ali i Babica, koji u (pro)rezimskim "Vecernjim novostima" izjavljuje da je pitanje plana Kontakt grupe za BiH "unutrasnja stvar rukovodstva RS".

Ponavljajuci tezu da "niko nema prava da bilo sta uradi sto je protiv volje naroda", Martic je prakticno poceo da priprema "teren" za obezbedjivanje podrske, kakvog-takvog javnog mnenja krajinskih Srba (informativno izolovani "cenzurom" Babicevog ministra informisanja, pracenjem iskljucivo Prvog programa RTV Srbije, citanjem (dnevnih) novina, koje mogu da predju Drinu). Naravno, Martic se nikada nije "odlepio" od Milosevica, pa je nerealno ocekivati da ce to uciniti sada. On, jednostavno receno, pokusava da igra na kartu pada politickog rejtinga Milosevica zapadno od Drine (i Une), a istovremeno zadrzava pozitivan ucinak odrzavanja u vrhu krajinske vlasti, zahvaljujuci podrsci zvanicnog Beograda.

"Zastrasivanje" medjunarodne zajednice

Prica o ujedinjenju RS i RSK ne moze, ipak, da bude potpuna bez uloge Milana Babica. Njemu bliski krugovi ne propustaju da izjave, povodom Karadziceve inicijative, da je upravo SDS Krajine, ciji je Babic lider, predlozila projekat federativnog povezivanja RS i RSK, koga je prihvatila i Vlada i Skupstina RSK, a potom "prosledila" rukovodstvu na Palama. Da li je to isti projekat, ili se radi o "preradjenoj" varijanti s istim ciljem, znace se 15. aprila, nakon sednice parlamenta RS, koji je, prema nasim informacijama, zakazan u Sanskom Mostu.

Znacajnije je odgonetnuti, zasto je Karadzic aktuelizovao pitanje (federativnog) ujedinjenja u trenutku kada Krajina pokusava da izbori sto povoljniji model angazovanja snaga UN.

Pritisnut na vojnom planu muslimanskom ofanzivom (Majevica i Vlasic), a i na politickom - novim obecanjima Kontakt grupe da ce povecati dozu ustupaka Beogradu, ako SRJ prizna BiH u okvirima plana Kontakt grupe, Karadzic je ponovio potez igrajuci na ujedinjenje sa Krajinom, kako bi "preplasio" medjunarodnu zajednicu. Slicno se desilo prosle jeseni, kada je bio aktuelan prvi predlog plana Kontakt grupe, ali i ranije, kada su krajinski Srbi organizovali referendum za ujedinjenje sa RS i SRJ (juna 1993.) i kada je Karadzic bio pred iskusenjem Vens-Ovenovog plana.

Drugim recima, Karadzic je stvorio poziciju, koja vise odgovara interesima Srba u RS, nego u RSK. Istovremeno, on pokusava da veze sudbinu RS (izolovane od Srbije) sa sudbinom RSK, kako bi dobio presudne politicke poene u opozicionim krugovima u Srbiji, medju kojima jedino radikali Vojislava Sseselja odbacuju Rezoluciju 981. Demokrate Vojislava Kostunice imaju na nju vece zamerke, dok je Djindjicevi demokrati tumace kao okvir za odrzavanje mira. Slicno je vide i u Srpskom pokretu obnove Vuka Draskovica, dok SPS jos nije zauzeo zvanican stav.

Krajinskom rukovodstvu je preostalo da potvrdi poznati stav da Krajina nece biti reintegrisana u Hrvatsku. Nema sumnje, da ce Karadziceva inicijativa biti, makar i nacelno, podrzana u RSK, bez obzira na licne projekte i zasluge.

Ipak, prava "cena" Krajine, za razliku od njenog mesta na tasu globalnih srpsko-hrvatskih odnosa, jos nije utvrdjena. Sa, ili bez ujediniteljskih inicijativa.

Petar Polacanac