TAMO GDE SE PLAŠE ZA EGZISTENCIJU, NEMA STVARALAŠTVA

Razgovor sa Mikkom Lohikoskim ,koordinatorom za medije u sekretariatu Saveta Evrope za omladinsku akciju protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netrpeljivosti

Ova godina je u Evropi godina borbe protiv rasizma,ksenofobije,antisemitizma i netrpeljivosti. Kada su se u oktobru 1993 u Beèu sastali predsednici svih država, èlanova Saveta Evrope, usvojili su deklaraciju, koja je poznata kao Beèkadeklaracija, èije glavno opredeljenje je da mora Evropa postati podruèje demokratske sigurnosti i da je u istu ruku Evropa i izvor velike nade za mir, koju nikako ne sme uništiti teritorialne pretenzije te obnova agresivnog nacionalizma, netrpeljivost i totalitarne ideologije. Tako je na osnovu tog saznanja odnosno te odluke u Savetu Evrope dogovoreno da se krene sa evropskom akcijom protiv netrpeljivosti , èiji koordinator za medije Finac Mikko Lohikoski je nedavno boravio par dana u Ljubljani da bi se upoznao sa radom slovenaèkog komiteta te akcije.Tu smo ga zamolili i za intervju za AIM, èijim radom je gospodin Lohikoski inaSe dobro upoznat.

-Koji su glavni ciljevi vaše akcije s obzirom na to da bi mogla na kraju ispasti samo kao jedna protokolarna akcija bez rezultata ?

Današnju Evropu ozbiljno ugrožavaju netrpeljivosti, agresivni nacionalizmi i rasizmi. Zbog toga želimo stvoriti atmosferu u kojoj Se ljudi jedan na drugog gledati kao na èoveka, sa kojim žive. Èinjenica da smo svi drugaèiji, da se razlikujemo nièim ne ugrožava društvo veS naprotiv, upravo te razlièitosti mogu da postanu bogatstvo iz kojeg može da se napaja evropska buduSnost.Mi želimo intervenisati još na vreme. Prekasne intervencije, reakcije bile su jedan najveSih problema evropske istorije. Nismo se na vreme osvestili ni pre prvog, ni pre drugog svetskog rata, a ni pre raspada Jugoslavije i Sovjetskog saveza.

-Kada je poèela vaša kampanja ?

Sa radom smo poèeli 10.decembra prošle godine što nije sluèajnost. To je dan, koji je OUN proglasila za dan prava èoveka, a bitni sadržaj naše kampanje je tesno vezan za ostvarivanje prava èoveka. NajveSi akcenat ovoj akciji dali smo u nedelji od 21. do 26. marta kada se po èitavoj Evropi odvijalo na hiljade akcija. Vi u Sloveniji imali ste nedelju rock muzike protiv rasizma, okrugli sto, na kome sam uèestvovao i ja,razne medijske prezentacije i koliko èujem mnoštvo aktivnosti po školama. Slièno je po èitavoj Evropi.Kod nas u Finskoj, u mom rodnom gradu Helzinkiju (Helsinki) omladina je tražila red promena u sadašnjem zakonodavstvu, kojima bi osigurali veSa prava doseljenicima i manjinama. U Švedskoj održali smu konferenciju sa tamošnjim najveSim industrijalcima (medju njima su bili i direktori Volva, Telekoma i sl.) na temu doseljenika i multikulturalnosti unutar privrednih delatnosti. U Italiji se nedavno završila i konferencija sa onim biznismenima koji hoSe privredjivati u okvirima socialne odgovornosti i koji žele svoje poslovne rezultate i profit vezati za socialna pitanja.Osim sa privrednicima u Londonu smo organizovali i mnogo seminara i susreta sa politièarima, sa ministrima unutrašnjih i spoljnjih poslova, o pitanjima vezanim za porast rasizma u Engleskoj. U Španiji i Švedskoj i u veSini drugih zemalja organizovani su okruglistolovi poput ovog vašeg u Ljubljani i još bi mogao da nabrajam. Sve u svemu, hoèu da naglasim kako neSemo da diktiramo akcije odozgo, iz Štrasbura (Strasbourg), veS nastojimo ojaèati nacionalne komitete po državama.

-U programu vaših aktivnosti primeSujem da su u akciju ukljuèene samo zemlje èlanovi Saveta Evrope.

Da. Poèeli smo sa tim državama ali Semo naše aktivnosti postepeno proširivati, jer ove probleme ne možemo da ograniSimo samo na države iz SE.Radi se o sveevropskim problemima, a koreni netrpeljivosti,ksenofobije, rasizma i antisemitizma potiSu iz daleke prošlosti.Konflikti koji prouzrokuju netrpeljivosti raznih vrsta ne poznaju i ne priznaju državne granice. Ne možemo da ih posmatramo izolovano. To su pitanja u tesnoj vezi sa migracijama i ukljuèuju Severnu Afriku, Aziju i mnoge druge delove sveta odakle se ljudi izseljavaju u druge delove sveta upravo zbog netrpeljivosti u svojim otadžbinama.

• Ali to se ne dogadja samo u Africi i Aziji,nego i u Evropi i to ovde, na Balkanu. Zbog toga me èudi da upravo Bosna i Herecegovina, gde je zbog mržnje i netrpeljivosti izbio krvavi rat, nije ukljuèena u vašu akciju.

Da.Nije ukljuèena kao država.Èanovi SE su samo one države koje u principu poštuju prava èoveka (kao na primer Slovenija),što za BIH ne bismo mogli da tvrdimo.Narovno to ne sme da utièe na našu delatnost na tim podruèjima samo zbog toga jer nisu èlanovi SE.Mi veS razmatramo naèine na koji bi proširilinašu delatnost i tamo jer ima puno ljudi koji su spremni raditi na tim pitanjima upravou vezi sa Bosnom i Hercegovinom. Slièno važi i za Rusiju.

• A šta je sa Makedonijom, Srbijom i Crnom gorom ?

To je slièan problem : nisu èlanovi, ali na medjudržavnom nivou tražimo kontakte i zainteresovani smo za saradnju jer se radio pitanjima koja se tièu svih nas i gde ne bismo trebali postavljati veštaèke granice.U stvari se radi samo o tehnièkoj prepreci jer imamo mnogo veSe komunikacijske mogoènosti sa èlanovima evropskog saveta nego sa onima koji to nisu. Pokušavamo biti fleksibilniji.

• U Sloveniju ste došli iz Hrvatske. Kakve ste utiske stekli tamo ?

Tamo smo imali trodnevnu konferenciju na državnom nivou sa oko 300 uèitelja i profesora iz èitave Hrvatske. Razgovarali smo o toleranciji. Rasprava je bila veoma ozbiljna, konkretna i duboka, sa redom teoretskih predavanja i popodnevnim praktièkim "vežbama" odnosno konkretizacijama o tome kako je moguSe u školskom razredu uspostaviti multikulturalan dialog, kakvi su neagresivni odgovori na konfliktne situacije i slièno. Kod nas, u skandinavskim zemljama, imamo u školskom sistemu priliènu tradiciju u uèenju multikulturalnosti pa ipak moramo uraditi još mnogo toga . Pitanja koja se odnose na (ne)toleranciju, ksenofobiju, rasizam... u veSini država odnose se pre svega na doseljenike, u drugima se radi o nacionalnim manjinama, u treSima opet o nekim drugim stvarima.Zbog toga su i lekovi razlièiti i tako ih je nemoguSe pretpisati iz jednog centra.

• Dali ste u SE napravili možda listu najeklatantnijih sluèajeva netrpeljivosti i ksenofobije u Evropi ? Èesto smo razoèareni reakcijame Evrope povodom nekih dogadjaja- recimo Grèkog negiranja Makedonije ili Talijanskih pritisaka na Sloveniju. Koliko vaša akcija može da utiSe na vanjsku politiku Evropske Unije ?

Pravo mesto za rasprave otim pitanjima je Evropski parlament, gde to razmatraju na politièkom nivou.I mi smo razoèareni povodom grèkog negiranja Makedonije i talijanskih pritisaka na Sloveniju. Mislim da Se biti sva ta pitanja biti uvrštenaprilièno visoko na dnevnom redu julskog zasedanja evropskog parlamenta, koje Se biti posveSeno upravo tim pitanjima.Dobro razumem vašu frustraciju, ali ona nije samo vaša , nego je frustracija svih Evropejaca. Mi nismo sastavili listu najgorih sluèajeva, jer hoSemo svojom delatnošSu skupiti pre svega pozitivna iskustva kod rešavanja takvih i sliènih primera i ubediti druge da nam se pridruže.

• U toj akciji ste medijski koordinator. Možete li nam reSi nešto više o ulozi medija u takvoj kampanji?

Beèka deklaracija upozorava na posebnu ulogu medija u borbi protiv netrpeljivosti, ksenofobiji i antisemitizmu.Medjunarodni savez novinara (IFJ) sa sedištem u Briselu (Bruxelles) je u tu svrhu osnovala radnu grupu i pripremila svoju prvu radnu konferenciju.Razgovarali su o mnogim naèinima borbe protiv netrpeljivosti i o razlièitim iskustvima na tom polju. Izmedju ostalog postoji i poseban program unutar Interneta u okviru kojeg postoji široka razmena mišljenja na temu netrpeljivosti. Najbitnije jeda novinari shvate borbu protiv netrpeljivosti kao svoj profesionalni zadatak.Jedna od tematika kojima smo se bavili u SE bilo je proglašenje 21.marta za dan medijske borbe protiv netrpeljivosti, rasizma, antisemitizma i ksenofobije. Dogovorili smo se da Se novinari u svojim redakcijama razgovarati o tome kako da se kod svog svakodnevnog rada suoèavaju sa takvim problemima. IduSe godine dodelit Semo i nagradu novinaru ili mediju za njihov doprinos u borbi protiv netrpeljivosti, ksenofobiji i rasizmu.

• HoSe li to biti evropska nagrada ?

Da. Zajewdno je dodeljuju Evropska Unija i Savet Evrope.Uèestvovat Se i Medjunarodna federacija novinara- International Federaton of Journalists i European Broadcasting Union. EU i SE su samo okvir unutar kojeg mediji moraju sami da se sukobljavaju tim pitanjima. InaSe mogu da kažem da etièki standardi po tim pitanjima u Evropi ipak postepeno jaèaju. Zbog toga sam i optimistièan.

• To svakako nije tako jednostavno, jer svi mi, koji živimo na podruèju bivše Jugoslavije dobro znamo koliko su upravo mediji doprineli poèetku mržnje, a kasnije i samome ratu.

Dobro je poznato da rat najpre poène u glavama. Mediji su deo društva i odražavaju celinu društvenih odnosa i dogadjaja. Možda je u tome jošnajbolji primer Ruanda, gde je radio stanica u rukama vladajuSe grupe sistematièki širila mržnju i time je neposredno odgovorna i za stravièan masakr.

• Upravo vam o tome govorim i za prostore bivše Jugoslavije ...

Slažem se. Ali ja sam ipak optimista, jer druge moguènosti nemamo. Lièno sam ubedjen da Se iz velike razlièitosti kultura u Evropi izaSi veliko bogatstvo. Evropa je uvek znala upijati razlièite uticaje i bogatiti se njima. Ubedjen sam da možemo iz Evrope stvoriti bolje životne uslove za sve. Moramo naime shvatiti da je Evropa veS sada multikulturalna. O tome možete se uveriti na bilokojoj ulici u bilokome evropskom gradu. Drugi i drugaèiji su veS odavno medju nama. Ako bismose svi izgubili u slepoj mržnji,kakva bi nam uopšte bila perspektiva ? Produbljavanje konflikata je užasan scenario kojeg nikako ne možemo sebi priuštiti.

• Svi znamo da svi Evropejci ne aplaudiraju vašoj akciji, a još manje njenim ciljevima. Dali ste možda imali na neprikrivene netrpeljivosti prema vašoj kampanji?

Bilo je mnogo toga. C'est la vie. Ali lièno mnogo više se plašim institucionalne netrpeljivosti i ksenofobije.,koja nema lica, koja se sakriva ispod maski. Tako ne možete da udjete u nju, da je pronadjete i da shvatite ko stojiiza nje i ko je zaista odgovoran. Beèka deklaracija u tom smislu govori o pojmu demokratske sigurnosti za razliku od odbrambene sigurnosti. Odbrambena sigurnost samo je okvir, dok se demokratska sigurnost odnosi na sam naèin funkcionisanja društva.Ako je transparentna, ako ljudi mogu u njoj da se jednostavno orientišu, onda i oseSaju da su deo nje i nemajo nikakvih strahova da jasno i glasno kažu sve što misle. Samou onom društvu gde ljudi mogu da se izjasne o svojim stavovima ili emocijama i gde mogu slobodno da izraze i drugaèije mišljenje, tamo mogu da plasiraju i svoje nove ideje, pa se tako oseSaju i kreativnima.I sve to stvara podlogu za razvoj. Ali u sredini gde možete samo zbog svog drugaèijeg mišljenja izgubiti radno mesto ili èak glavu, tamo nema mnogo stvaralaca i tamo nema ni moguènosti za razvoj takvog društva. Tako je smisao borbe protiv netrpeljivosti, ksenofobiji i rasizmu u stvaranju atmosfere demokratske sigurnosti.

JANJA KLASINC, AIM