REALISTI PROTIV FUNDAMENTALISTA

,AIM, Beograd, 10. 4. 1995.

Intervju sa Zoranom Djindjicem, predsednikom Demokratske stranke

* Gospodine Djindjicu, nedavno ste se vratili sa Pala. Kakav je bio smisao vase posete rukovodstvu Republike Srpske? O cemu ste razgovarali sa gospodinom Karadzicem i njegovim saradnicima?

• Nalazimo se u dramaticnoj fazi krize u bivsoj Bosni i Hercegovini i u zabrinjavajucoj fazi mirovnog procesa. Prekid neprijateljstava koji je dogovorio bivsi americki predsednik Karter jos uvek traje, a neprijateljstva su buknula na sve strane. Sada se pokrecu neke medjunarodne inicijative da se primirje produzi. S druge strane, Kontakt grupa se bavi sporednim stvarima. Ona pokusava da pomiri Zagreb i Beograd, kao da je ta relacija glavna, umesto da trazi resenje za bivsu Bosnu i Hercegovinu. Mi smo savetovali rukovodstvu Republike Srpske da uprkos ofanzivama muslimanskih snaga, i mozda bas zbog tih ofanziva, predje u ofanzivu mirovnog procesa.

Konkretno smo im predlozili da, uvazavajuci okvir koji je vise-manje prihvacen u medjunarodnoj zajednici, pronadju optimalno resenje za sebe, za srpski narod u Republici Srpskoj. Taj okvir ima dva tezista. Prvi je cinjenica da Bosna i Hercegovina kao neka vrsta medjunarodno priznate drzave postoji i da mi ne vidimo smetnju da se unutar te drzave ostvari volja srpskog naroda da bude suveren. To znaci da RS bude suverena konfederalna jedinica u Bosni i Hercegovini kao uniji drzava, sa pravom konfederalnog povezivanja sa Jugoslavijom, na isti nacin na koji se Muslimansko-hrvatska federacija povezuje sa Hrvatskom.

Ne treba, dakle, trositi energiju na osporavanje cinjenice da je BiH normativno medjunarodno priznata kao ni na zahtev da RS bude direktno priznata od UN. Mi mislimo da taj napor nije vredan truda i da se moze pokusati sa prelaznim resenjem od nekoliko godina - da se zivi u BiH, u uniji dve nezavisne drzavne jedinice.

* Kakva je reakcija na taj vas predlog?

• Kada bi taj predlog nailazio na odobravanje, ne bi ni bila potrebna nasa inicijativa. Mi energicno savetujemo da se spremnost na kompromis krece u tom pravcu. Mislimo da ce doci do opasne blokade mirovnog procesa ako minimalni uslov srpske strane bude da RS bude clan UN, a da se ono sto je priznato kao BiH odnosi samo na Muslimansko-hrvatsku federaciju.

Druga stvar o kojoj smo razgovarali je teritorijalna podela. Ne moze stalno da bude nagadjanja oko procenata. Oni moraju da kazu da prihvataju podelu pola-pola, procenat manje ili procenat vise, i da onda unutar te saglasnosti traze resenja koja su za njih prihvatljiva. Ne moze sve stalno da bude otvoreno, jer se time vraca na pocetak pregovora, kada nista nije fiksirano. Posle svih ovih godina krize i pregovaranja, mora se znati sta je vec odluceno, a paznja posvetiti onome o cemu jos treba da se odlucuje. Ako se neprekidno vracamo na fundamentalna pitanja, plasim se da nikada necemo doci do mira.

* Imate li utisak, posle kratkog vremena provedenog na Palama, da tamo postoji jedinstvenost, bar u osnovnim stavovima, izmedju politickog i vojnog vrha RS?

• Najvaznije je da tamo postoji jedinstvenost u narodu da RS bude suverena, da sami vode svoje poslove, da ne zavise ni od Srbije, ni od Muslimana, ni od Hrvata. Pitanje je samo kako ce ta osnovna saglasnost biti operacionalizovana u politicke predloge i samo u tom pogledu moze biti nekih razlika. Svako ko bi zastupao neku drugu ideju, na primer ideju o BiH kao federaciji ili ideju o BiH kao unitarnoj drzavi, ne bi dobio nikakvu podrsku, bez obzira koliko takav lobi imao vojnu ili finansijsku snagu ili koliko snazno bio podrzan spolja.

Osnovni trend politike koja se tamo vodi, to je potpuno jasno, ima podsku u narodu, ali on mora i da se dovrsi. To ne moze da bude prica koja se prica deset godina. U jednom trenutku ti iteresi moraju da budu specifikovani i konkretizovani u vrlo jasnu ponudu koja je, naravno, prihvatljiva i drugoj strani. Nas utisak je da postoji zasicenje i ratom i tim stalnim mehanickim ciklusom ofanziva-kontraofanziva-primirje i svi zele da se to vec zavrsi. Postoji dakle i saglasnost ljudi, i spremnost na kompromis, i predlozi, ali nedostaje poslednji potez koji bi povezao sve te elemente u jednu celinu, u jedan zavrsetak.

* Koliko su mirotvornim inicijativama smetnja ljudi koji direktno zive od rata - ratni profiteri. Da li su oni, i koliki, faktor odlucivanja ?

• Ja mislim da postoji mistifikacija i nerazumevanje principa ratnog profiterstva. Ratno profiterstvo je fenomen koji ima formu talasa skakavaca - oni u jednom trenutku krize opustose neko polje i, odu dalje. Nema ratnog profita posle 3 ili 4 godine rata. Po mom misljenju, da budem ironican, ratni profiteri su najvise zainteresovani za mir, da bi mogli da legalizuju i najzad uzivaju u svom profitu. Ta ratna, prvobitna akumulacija zavrsena je u prvih 6 meseci rata i profiterima je sada potrebna pravna drzava i zastita onog sto su pokupili. Oni imaju u sebi trgovackog duha i oni su za nagodbu.

Nisu oni prepreka da se dodje do mira, vec postoje idealisti, fundamentalisti, oni su najopasniji. Oni nemaju nikakav materijalni interes, ali imaju svoje udzbenicke, skolske predstave o tome sta su ciljevi i interesi naroda i ne zele da te svoje predstave prilagode zivotu.

* Nedavno je u Beogradu po prvi put boravila delegacija Srpskog gradjanskog vijeca koju je sacinjavalo sedmoro gradjana iz Sarajeva i Tuzle. Po njihovim tvrdnjama, oko 35-40.000 gradjana srpske nacionalnosti zivi u Sarajevu a oko 200.000 na teritoriji pod kontrolom vlade BiH. Osnovni stav Veca je federalna BiH. Sta mislite o pravu tih ljudi da ucestvuju u dogovorima u vezi sa resavanjem tragicne situacije u BiH?

• Mislim da je njihova pozicija tragicna, kao sto je tragicna pozicija Srba u Zagrebu. Njima je najvise odgovarala federalna Jugoslavija jer su tako njihova prava i oni sami bili zasticeni, ali to nije realno. Ako se vecina stanovnistva ukljuci u neke podele, onda manjina koja nije na liniji tih podela uvek strada. Vazno je samo da te podele ne budu iskljucive, vec da se vodi racuna o zastiti manjina. Bila bi kardinalna greska stvarati etnicki ciste drzave. Raspad Jugoslavije ne mora da vodi do etnicki cistih drszava, to je zamena teza. On vodi stvaranju nacionalnih drzava, ali nema etnickih nacionalnih drzava, osim na osnovu genocida, nasilja i fasizma...

* Nazalost, svega toga u Bosni ima, i to na svim prostorima?

• Sigurno, ali to ne sme biti princip konstituisanja drzave. Normalne drzave satite i etnicke grupe i manjine. To znaci da za Srbe koji ce ostati u Muslimansko-hrvatskoj federaciji nije jedino resenje da BiH u celini bude federacija ili da izgube svoj nacionalni identitet, nego je resenje da se ta Muslimansko-hrvatska koalicija konstituise kao drzava koja stiti manjine. Isto vazi i za Muslimane u RS. Nije resenje jedino u tome da postoji zajednicka drzava sa Muslimanima i Hrvatima, vec da imaju zastitu svijih nacionalnih prava, nezavisno da li im se drzava zove BiH ili RS.

Mislim da je u ovom trenutku najrealnije upravo to sto smo mi savetovali rukovodstvu RS - da se sukob sada pacifikuje. Jedini nacin je da se zadovolje osnovni motivi ucesnika u sukobu. Rat ce biti zavrsen samo ako i jedna i druga strana dobiju bar minimum svojih zahteva. Zajednicka platforma moze da bude Bosna i Hercegovina, ali ne kao unitarna drzava. Podela je moguca ako i srpska strana moze da iskaze svoje predloge, i ako se i njeni predlozi uvazavaju.

* Da li predsednik Milosevic zna za ovu vasu inicijativu?

• Nemamo nikakav kontakt. Nikada nismo ni ranije bili ukljuceni u mirovne inicijative, koje su starije od ove nase, pa ne osecamo potrebu da bilo koga o svojim inicijativama obavestavamo. Posto predsednik vodi politiku na nacin na koji smatra da je to ispravno, i mi vodimo politiku u skladu sa svojim stavovima.

* Rezim pod okriljem predsednika Srbije pravi podelu na politickoj sceni Srbije na stranke koje su za rat i one koje nisu. Sta vi kazete o toj podeli i kako vidite situaciju na politickoj i opozicionoj sceni u Srbiji?

• To je jedna klasicna komunisticka sema, prijatelji i neprijatelji uvek postoje, samo je pitanje kako se oni nazivaju. Znaci, izdajnici uvek postoje i oni su uvek najcrnji. Oni su protiv pravde, protiv istine, protiv mira i humanizma, i to je sema poznata jos iz Staljinovog i Lenjinovog vremena. Ovaj nas sistem je u fazi obnavljanja i restauracije klasicnog komunizma, pa se vraca klasicnim komunistickim semama. Ono sto nedostaje je resenje problema. Ocigledno da rezim nije u stanju da resi ni jedan problem.

• Demokratska stranka prilazi pitanjima spoljne politike, pitanjima rata i mira i resavanja krize, na krajnje racionalan nacin, a ne stranacki. U manevarskom prostoru, koji je objektivno dat razvojem dogadjaja i postojanjem drugih faktora koji odlucuju, pokusavamo da nadjemo resenja koja su realna. Da li ce to biti proglaseno pacifizmom ili ratnim huskanjem, smatramo nebitnim - to su samo kvalifikacije. To moze da bude propaganda za unutrasnje potrebe, ali to nije konstruktivno. Mi trazimo minimalnu zajednicku platformu za sukobljene strane, jer bez toga nema resenja. Da je predlog Kontakt grupe ta minimalna platforma, mi bismo ga prihvatili. Posto smo se na vreme informisali na terenu da to nece biti prihvaceno, bez obzira sta mi o tome rekli, smatrali smo da je besmisleno da agitujemo za nesto sto ucesnici u sporu nece da prihvate. Nase je da nadjemo nesto sto je njima prihvatljivo, a ako to nismo u stanju - da se ne mesamo i da im prepustimo da nadju resenje.

* Slican stav, ali o odnosima izmedju Knina i Zagreba, ima zvanicni Beograd. Resenja koja se nude ovim sukobljenim stranama ne zadovoljavaju ni jedne ni druge. Sta je po vama optimalno resenje za srpsko stanovnistvo koje zivi u Republici Srpskoj Krajini, a u okviru medjunarodno priznate Hrvatske?

• Nazalost, smatramo da trenutno nema optimalnog resenja, jer su pozicije direktno suprotstavljene. Trenutno resenje, znaci, osim na silu, nije moguce - jer nema nikakvog poverenja izmedju dve strane. Hrvatska se sama kompromitovala greskama koje je pravila u poslednjih pet godina. Ponude koje je ona davala u poslednje vreme, objektivno posmatrano, nisu ni bile tako lose, ali subjektivno posmatrano, iza njih ne stoji nikakav kredibilitet. U Hrvatskoj se stvara totalitarna drzava, u kojoj ni politicke manjine ni mediji ne mogu da ostvaruju svoja ustavna prava. Naravno da se krajiski Srbi pitaju kako ce tek oni ostvariti svoja prava, kada vlast u Zagrebu ne daje prava ni svojim politickim protivnicima, Hrvatima. To zamrseno klupko moze da se resi samo tako sto ce hrvatska vlast da krene u vlastitu demokratizaciju, da bi dala garancije da je uopste kompetentan pregovaracki partner sa kredibilitetom, da ce ono sto obeca i da izvrsi. Taj proces ne moze da bude kratak. S druge strane, srpska strana moze da dokazuje da nije samo tu da smeta, nego da ima i neke svoje konkretne interese, a njen interes nije da propada hrvatska privreda, hrvatski turizam, njen interes nije da "komsiji crkne krava". Njen interes je da i jednima i drugima bude dobro, i da rade u prilog tome.

Ko sada zeli brzo resenje, taj zeli rat. Ne vidim nikakvu mogucnost za kompromis trenutno, ali vidim mogucnost za hladjenje donjih nivoa sukoba, a to je saobracaj, privreda, skolstvo, medjuljudski kontakti, sloboda kretanja gradjana... To znaci da se politicko resenje za koje sada nema uslova izoluje i ostavi za kasnije, a da se resava ono za sta ima uslova.

* Sta ce se desiti kada, prema predvidjanju vrlo brzo, predsednik Milosevic ili onaj koga on ovlasti, na primer predsednik SRJ Zoran Lilic, prizna Hrvatsku odnosno BIH u granicama koje neki zovu medjunarodnim a neki avnojevskim? Kakav je stav Demokratske stranke i vas licni?

• Mislim da je to potpuno pogresan put i da se resenje trazi tamo gde problem nije nastao. Sukob nije izmedju avnojevske Hrvatske i avnojevske Srbije i Jugoslavije, vec je sukob nastao u avnojevskoj Hrvatskoj i avnojevskoj BiH. Tamo gde je pozar nastao, tamo treba i da se gasi. Naravno da je lakse medjunarodnoj zajednici da resenje trazi na drugoj strani.

To me podseca na anegdotu sa covekom koji pod ulicnom svetiljkom trazi izgubljene pare. Na pitanje da li je siguran da ih je bas tu izgubio, on odgovara da ih je izgubio na drugom mestu, ali da ih tu trazi zato sto je osvetljeno. Mogucnost uticaja Beograda na dogadjaje na terenu postoji, ali ona nije presudna.

Sta je sa vasom tehnickom koalicijom sa Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom? Utisak je da se u javnosti poslednjih meseci mnogo govori o tome, a znam da ni svi clanovi DS nisu odusevljeni saradnjom sa Seseljevim radikalima.

• Tu koaliciju je stvorio SPS, svojim Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi, koji je sadrzavao i promenu izbornog zakona. Predvidjeno je bilo da se izmenom zakona na opstinskom i gradskom nivou, a kasnije bi se to prenelo i na republicki i savezni, izbori vrse po vecinskom principu u jednom krugu. To bi znacilo da je relativna vecina dovoljna da kandidat pobedi, cime bismo mi bili brisani sa politicke scene. Jedini efikasan otpor bio je da imamo zajednickog kandidata sa svima koji nisu na strani SPS. Malo se zna da je sporazum o tehnickoj koaliciji potpisala i Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara, jer se to ne uklapa u seme. Sporazum smo ponudili svim opozicionim parlamentarnim strankama koje ne ucestvuju u vlasti. Jedini koji nije potpisao je Srpski pokret obnove. Tehnicka koalicija je smisljena kao sredstvo odbrane i cinjenica da je zakon povucen iz procedure govori da su se socijalisti uplasili te koalicije.

U politici nema niceg besplatnog, ne mozete nesto dobiti, a da nesto ne izgubite. Za nas se postavilo pitanje da li da ostanemo principijelni u smislu politickog morala i nestanemo sa politicke scene, ili da ucinimo neke kompromise i ostanemo na politickoj sceni. Mi smo se opredelili za ovo drugo i mislim da nismo pogresili. Ako ne bude promene zakona, mi cemo na izborima da nastupimo kao i do sada.

* Jedno od vaznih pitanja u Srbiji je tretman medija, pogotovo onih koji nisu pod direktnom kontrolom drzave i partije na vlasti. Rezim gusi medije do unistavanja, a moj utisak je da opozicija to stoicki podnosi i ne cini mnogo da se situacija izmeni.

• Broz je imao dva oslonca vlasti - vojsku i policiju, a Milosevic ima policiju i medije. Kada se radi o necem tako ozbiljnom kao sto su stubovi vlasti, tesko je nesto uciniti bez promene vlasti. Opozicija bi mogla da pokrene privatne medije kada bi za to imala sredstava, ali ona, po mom misljenju, ne moze da ucini mngo u odbrani medija koji vec postoje. Ona moze, kao u slucaju "Studija B" nekim demonstrativnim akcijama i pretnjama da ukloni neku trenutnu opasnost. Zivimo u fazi totalne monopolizacije svih resursa. Mediji su najvazniji politicki resurs i oni su centralizovani u trenutku kada je doslo do do promena u drustvu. Krajnje je naivno verovati da se tu nekim detaljem, nekom malo boljom organizacijom ili vecim zalaganjem moze nessto sustinski promeniti. U ogoljenoj borbi za vlast tacno se zna gde su poluge vlasti. Kada bismo se mi docepali te poluge vlasti, ona bi pala.

Mi moramo mnogo vise da ucinimo na razvoju samostalnih medija i da im damo mnogo vise podrske, i logisticke i moralne i finansijske. Treba da pomognemo ljudima koji zele da pokrecu privatne medije, da bi oni bili alternativna mreza komunikacija, Kada bismo uspeli da demokratizujemo drzavne medije, time bismo demokratizovali politiku u Srbiji jednim potezom.

Rade Radovanovic