PRAVILA PISE - "OTAC NACIJE"

,AIM, Beograd, 6. 04. 1995.

Posle medjunarodnog seminara o zastiti ljudskih prava

Ljudska prava, njihova zastita ili krsenje visegodisnji su "trn u oku" jugoslovenskih (srpskih) vlasti. Rec je, naravno, o zamerkama brojnih (ne)vladinih medjunarodnih i domacih organizacija te gradjanski opredeljenih ljudi koje se gotovo neprekidno upucuju na adresu ovdasnjeg rezima. Ne mora se biti narociti poznavalac prilika u skracenoj Jugoslaviji, ali i na prostorima nekadasnje SFRJ, da bi se znalo zbog cega i kako nacionalisticka euforija u svim oblastima zivota dovodi do ugrozavanja fundamentalnih prava coveka, kao sto je, recimo, pravo na zivot, jednakost, privatnost ili sloboda izrazavanja. Pravni aspekt cele price, neminovno vezan sa politickim okolnostima, pokusali su da rasvetle ucesnici nedavnog medjunarodnog seminara odrzanog u Beogradu na temu "Medjunarodni standardi zastite ljudskih prava".

Pocetno pravo - pravo na razlicitost - pogodjeno je najvise u etnicki raznorodnim sredinama i po tome, kako je konstatovao dr Oldrik Andrisek, iz Visokog komesarijata UN i bliski saradnik Sadako Ogate, Balkan nije jedinstven. Ovakve napetosti u kojima su manjine najvece zrtve postoje od Irske do Indije, a na takvo sto nisu imune ni mnoge zapadne civilizacije. Ipak, veruje dr Andrisek, u svetskim razmerama dosta je toga ucinjeno, a instrumenti zastite u medjunarodnoj porodici imaju dobre efekte. Ako nista drugo, vlade postaju svesne sta je medjunarodnim zakonima zabranjeno ciniti, o cemu govori cinjenica da umesto doskorasnjeg bojkota i oglusivanja, sada kriju "radnje" koje se kose sa ustanovljenim pravilima. Ova konstatacija dr Andriseka mnogima ce zazvucati poznato. Jer, bez obzira na izgovor, ne lici li odbijanje posmatraca KEBS-a (OEBS) na Kosovu, ili ekspertskog tima Mazovjeckog od strane Vlade Jugoslavije, na besmisleno guranje "prasine pod tepih"? Upravo zato sve znacajnije medjunarodne organizacije, kako je ukazano na seminaru, ubuduce ce kao kriterijum uclanjenja postavljati ova pitanja umesto politicko-diplomatskih. Uostalom, Evropska unija to vec uveliko primenjuje a "nerazborit pristup" drzava ucinice da na "svojoj kozi" nekako osete posledice.

Sto se tice novih drzava bivse Jugoslavije, u nekima se drzi do forme koju, medjutim, praksa uverljivo demantuje. Iako su, recimo, Hrvatska i Slovenija donele posebne zakone o manjinama, opseg njihove zacrtane zastite nikako da zazivi. Primerice, u Sloveniji se pravi razlika izmedju "starih" i "novih" manjina, pa je polozaj Italijana ili Madjara znatno povoljniji u odnosu na Bosance, Hrvate, Srbe. Po oceni dr Konstantina Obradovica iz beogradskog Instituta za medjunarodnu politiku i privredu, u tom pogledu najdalje je odmakla Makedonija kao najpomirljivija u oblasti zastite manjina. A kad je o SR Jugoslaviji rec, ova drzava ne samo da nema poseban zakon o nacionalnim manjinama nego je i redovan sudski put u slucaju ugrozavanja njihovih prava komplikovan, a epilog vise nego neizvestan.

Podsetimo, SRJ pretenduje na kontinuitet sa SFRJ sto i pravno i fakticki znaci da bi nasledila i sve njene obaveze u pogledu potpisanih i ratifikovanih medjunarodnih dokumenata. I dok se, s jedne strane, u skracenoj Jugoslaviji refrenski ponavlja "da se ljudska prava manjina postuju iznad svih svetskih standarda", s druge strane, pravni eksperti ukazuju u kojim se sve segmentima cak i formalno kroz ustave i zakone ona povredjuju. Na pomenutom seminaru u Beogradu nabrojeni su najvazniji medjunarodni dokumenti kojima se SRJ nije pridruzila. SRJ, na primer, nije ratifikovala Fakultativni protokol uz Pakt o gradjanskim i politickim pravima koji je, inace, potpisan u vreme vlade premijera Ante Markovica. Drugim recima, oni koji su pod jurisdikcijom drzave SRJ, u slucaju povrede osnovnih ljudskih prava, nemaju mogucnost da se obrate niti medjunarodnom Komitetu za ljudska prava, ni Evropskoj komisiji, a arbitar nece biti ni medjunarodni Sud.

Njihova zastita ostaje tako, na "tankom ledu" unutrasnjeg pravosudja. Kazemo "tankom" jer, kako je na odrzan om skupu upozorila dr Vesna Rakic-Vodinelic takvu, ekskluzivnu nadleznost ima iskljucivo Savezni Ustavni sud, a na osnovu pravnog leka nazvanog ustavna zalba. Ustav SR Jugoslavije, medjutim, predvidja vrlo ograniceno ko takvu zalbu moze "potegnuti". O njenoj dopustenosti najbolje govori praksa: od kada je ustanovljena, za poslednjih par godina, ravno sest puta je zatrazena zastita ljudskih prava ovim putem. U svih sest slucajeva zalbe su odbijene uglavnom zbog "nenadleznosti Suda" ili zbog toga sto podnosilac zalbe "nema zakonskog osnova" da je podnese. Ilustracije radi, Fond za razvoj demokratije, registrovan upravo za zastitu prava gradjana, odbijen je u zahtevu da se preispita ustavni osnov postavljanja glavnog i odgovornog urednika "Borbe". Fond je zatrazio sudsku zastitu za ovaj list u trenutku njenog preuzimanja od drzave, kad je, suprotno najvisem pravnom aktu zemlje, na njegovo "kormilo" uz pomoc Savezne vlade, postavljen savezni sekretar za informisanje - Dragutin Brcin. Ovakve ingerencije inace ima iskljucivo Savezni parlament.

Ali ignorisanje slobode izrazavanja i informisanja tek je mali deo u sukobu nacionalnog zakonodavstva i prakse sa medjunarodnim standardima u zastiti osnovnih ljudskih prava. Dr Milan Paunovic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, detaljno je ukazao na neuskladjenost propisa SRJ sa, u svetu relevantnom i vaznom, Konvencijom za zastitu tih prava. Do danas je ovaj dokument ratifikovalo trideset zemalja clanica Saveta Evrope, a mnoge druge su u procesu prilagodjavanja njenim zahtevima. SR Jugoslavija, pak, nije sa njim "pomirila" sopstveno zakonodavstvo cak ni u pogledu najosnovnijeg prava - prava na zivot! Evropska konvencija, dakle, izricito trazi ukidanje smrtne kazne jer je "lisavanje zivota, po ovom osnovu, kazna proslosti svojstvena manje civilizovanim drustvima". Kada se prelistaju paragrafi ustava u SRJ konfuzija i apsurd su kompletni: Ustav Jugoslavije odrekao se ove, kapitalne sankcije na saveznom nivou (npr. za genocid), ali republicki Ustav Srbije zadrzava pravo egzekucije nad pociniocem kvalifikovanog ubistva. Sustinska neuskladjenost saveznog i republickog ustava izaziva, kako primecuje dr Paunovic, ozbiljne probleme, jer kapitalna kazna se ne moze propisati za, na primer, ratni zlocin ali je, istovremeno, moguca za tezi oblik ubistva (ubistvo sa umisljajem)!

Mada u prakticnom smislu nema tezinu, nonsens je i da, suprotno eksplicitnim medjunarodnim normama, pravni akti Jugoslavije i Srbije - ne zabranjuju ropstvo. Dalje, u pogledu sloboda i bezbednosti licnosti, jugoslovenski zakonodavac nije vezan konkretnim razlozima moguceg lisavanja slobode. Krivicarima je iskustveno dobro poznato da je pravo na branioca svim uhapsenims dozvoljeno tek tokom ispitivanja kod istraznog sudije. U medjuvremenu, dok je "pod tretmanom" policije takvo lice je ostavljeno bez ikakve pravne pomoci. Kakve su sve mogucnosti zloupotrebe - ne treba mnogo maste da se zamisli!

Ustav SRJ, napomenuo je dr Milan Paunovic, "iz nepoznatih razloga uopste ne sadrzi odredbe koje bi se ticale zastite prava na privatni zivot". Ustav Republike Srbije ovo pravo pominje, ali uz ogradu da se "zakonom moze propisati" kad se na osnovu odluke od njega sme odstupiti. Konvencija ovakve izuzetke ne predvidja, a kamoli "izuzetak" po kom interna pravila MUP-a (Srbije) omogucavaju da se i bez odluke suda ponekad moze otvoriti tudje pismo ili prisluskivati telefon. Slicna je situacija i u pogledu slobode izrazavanja odnosno informisanja gde je, smatraju pravni eksperti, doslo do teskih zloupotreba. Recimo, podela frekvencija za radio i TV stanice je u iskljucivoj nadleznosti Vlade Srbije. A sta tek reci na apsurdne paragrafe u vezi sa slobodom mirnog okupljanja i udruzivanja? Sloboda zbora se, po Ustavu Srbije, moze ograniciti "zbog ometanja javnog saobracaja". Tako su u Srbiji predvidjena mesta na kojima se moze zborovati, valjda da bi se tek u supljinu drveta izreklo "u cijeg su cara kozje usi". Nsuprot tome, Evropski sud naznacio je obavezu drzavnih organa da zastite svako mirno okupljanje i da obustave saobracaj ako su u toku mirne demonstracije.

Predisponirane za krsenje ljudskih prava su totalitaristicke drzave i njihovi predsednici koji se izdizu iznad svih institucija. U Istocnoj Evropi to je "otac nacije" koji se dozivljava kao vodja misije i direktno i indirektno utice na ljudska prava. Zapravo, oni se poigravaju njima, slikovito je opisao stanje na ovim podrucjima poslanik Savezne skupstine Jugoslavije i predavac na crnogorskom univerzitetu dr Srdjan Darmanovic. U stvari, sasvim je ocito kad lokalni "bog" uzme batinu...

Bojana Oprijan-Ilic