'KONTRA DIBIDON' U MISIJI

Beograd Apr 5, 1995

Slovenachki umetnici u Beogradu

AIM, Beograd, 5. 4. 1995.

Beogradska publika koja je prosslog ponedeljka dossla u Bitef teatar, bila je ssokirana: iz kade pune rastopljene chokolade izassla je naga manekenka, prossetala se pistom, obasjana reflektorima, dok se slatka crna masa cedila sa nje. A onda je pochela da prska chokoladu po publici.

Manekenka je te vecheri zapravo nosila "kreaciju" slovenachke umetnice Leonore Mark, jedne od uchesnica u "Kontra dibidonu", uzvratnoj poseti ljubljanskih umetnika Beogradu. Beogradjani su u slichnoj poseti glavnom gradu Slovenije bili u septembru prossle godine, kada se njihova "misija" zvala "Dibidon". Obe manifestacije organizovane su posredstvom Soros fonda Jugoslavije i "Open societu" instituta Slovenije.

Slovenci su u Beograd stigli poslednjeg dana marta, u "kontigentu" koji je brojao oko pedeset ljudi. Ostali su ssest dana i za to vreme prikazali delicc onoga ssto se dessava na alternativnoj slovenachkoj sceni.

Teatar na ulici

"Kontra dibidon" je svechano otvoren izlozzbom u preuredjenom bioskopu "Reks". Zajedno su se nassli alternativna grupa "Strip kor", fotograf Frenk Fidler, Centar alternativne kulture u Ljubljani, Miran Pressicc sa svojim maskama, Dussan Ssusstarchicc sa skulpturama i Rok Siberer sa muzichkim video spotovima.

Iako reklame gotovo da nije bilo, na izlozzbi se nassao veliki broj Beogradjana, ochito zainteresovanih za komunikaciju sa slovenachkim gostima. Ljubljanchani su prodavali strip magazin "Stropburger", pusstali CD muzichkog benda "2.2.2.7" morbidnog naziva "No brains, no tumors" i delili na poklon razglednice-grafite "Strip kora". Bilo je veselo, a raspolozzenju je doprinela i chinjenica da su gosti bili pochasscceni besplatnim piccem.

Dan kasnije je otvorena izlozzba arhitekture "Metafizika grada" Jurija Krpana, izlozzba fotografije Mije Frasa, Sinisse Lopojde i Igora Andjelicca. Izveden je komad "Kucci ssibajucci" i plesna predstava "Potohodniki".

Slovenci su potom izassli na ulicu i stupili u direktan kontakt sa Beogradjanima. Grupa "Autodafe" i njen prvi chovek, Matjazz Pikalo, u samom centru grada, na pochetku Knez Mihajlove ulice izveli su neku vrstu narodnog teatra uz upotrebu limenih truba, harmonike, egzotichnog instrumenta poznatog u ovim krajevima kao "drndafon" i uz ozvuchenje u vidu ogromnog megafona od lima. Pedesetak zbunjenih Beogradjana prvo je sumnjichavo gledalo u ssarenu trojku, ali kada je Pikalo stao pored reklame i, iskoristivssi neonski slogan "Keep in touch", rekao - ovo je jako dobra poruka, stvarno treba da budemo u kontaktu - nestalo je zategnutosti.

Ipak, najposecceniji dogadjaj bila je vecc pomenuta modna revija Leonore Mark. Bitef teatar je bio ispunjen do poslednjeg mesta, a stotinak zainteresovanih Beogradjana je moralo da ostane napolju. Prisutni su mogli da vide modne kreacije napravljene od sseccerne vate, kuglica za ukrassavanje kolacha, cveticca od marcipana, kokosovog brassna, topljene chokolade. Sve to naneseno na golu kozzu manekenki.

Poslednjeg dana boravka organizovan je susret urednika beogradskih i ljubljanskih revija za kuturu, moglo se chuti predavanje Jurija Krpana "Ispitivanje granica urbanizma", kao i koncert pod nazivom "Veche nove muzike". Program je trebalo da bude obimniji, ali su neka dogadjanja otkazana, uglavnom zbog problema sa transportom izmedju Beograda i Ljubljane.

Pripreme duge ssest meseci

Najvecci problem u organizaciji "Kontra dibidona" bio je transport. To je potvrdila i koordinator za umetnost i kulturu Sorosovog centra za savremenu umetnost u Beogradu, Svetlana Djukicc.

  • Priprema za dolazak slovenachke grupe trajale su ssest meseci, a bilo je tessko usaglasiti termine umetnika. Politichkih problema nije bilo, niti je bilo zatezanja oko odobravanja viza - kazze Svetlana Djukicc. - Cilj nasse akcije je, ne samo da se umetnichki zzivot Ljubljane predstavi Beogradu, vecc da se uspostavi saradnja izmedju umetnika, koja bi trebalo da se nastavi i van aktivnosti Soros fondacije dve drzzave.

Iako interesovanje za komunikaciju na relaciji Ljubljana

  • Beograd postoji, od slovenachkih umetnika smo chuli da je kod njihovih kolega bilo mnogo nedoumica da li treba docci u glavni grad drzzave koja je u ratu, sa kojom ne postoje nikakvi zvanichni odnosi. Izvestan broj ljudi koji je prvo pristao da dodje, predomislio se i odustao u sred priprema za gostovanje.

Plesachica i koreografkinja, Suzana Koncut, koju su Beogradjani mogli da vide u predstavi "Potohodnik", nije, medjutim, imala takve dileme.

  • Bass u ovakvim situacijama je ova vrsta komunikacije neophodna, ona je nuzzna i nezaobilazna. Ako se promeni sistem, ne mogu se potpuno promeniti ljudi. Ako mi ne komuniciramo, lako cce se uchvrstiti slike koje se vecc i sada sreccu: vi mislite da su Slovenci naduti, puni love, a Slovenci misle da svi Srbi podrzzavaju politiku koju sada vodi ova drzzava. Ja mislim da to nije istina i zato sam dossla da vidim kako ovde stvari stoje, kazze Suzana Koncut.

Ona dodaje da je nedavno chula da je u Sloveniji izbachena parola o "nacionalnoj supstanci" Slovenaca.

  • Mislim da je to vrlo opasno, jer ako pochness govoriti o nekoj nacionalnoj supstanci, nisi bass daleko od Hitlera. Ja imam slovenachko poreklo, radim stvari koje se raspoznaju kao delo slovenachke kulture, ali nikad za sebe neccu recci - ja sam ta Slovenka, Slovenka, Slovenka i drukchija od svih drugih. Kultura, jezik, to su vazzne stvari, ali je vazznije da si otvoren prema svim ljudima, smatra ona.

Otvorenost je zapravo i bila ideja sa kojom je chitav projekat pokrenut. U predgovoru za katalog, koji je pratio "Kontra dibidon", Vuk Ccosicc, inicijator ove manifestacije kazze: "Izvesni savremeni istrazzivachki metodi, medju kojima treba spomenuti takozvani zdrav razum, pokazuju da je mogucca joss jedna forma komunikacije. Na brojnim internet-debatnim grupama polako se namecce ta nova sskola mjissljenja i zadobija chvrste obrise. Zakljuchak oko koga se slazzu svi obuhvacceni mislioci je - dijalog je interaktivan. Skromni festivali Dibidon BG-LJ i Kontra dibidon LJ-BG pokussaji su pokazivanja vere u tu ideju."

Vesna Radivojevicc