KNIN I ZAGREB RADIKALIZUJU STAVOVE

Nakon najnovije rezolucije UN

sizze: Krajisski Srbi odbijaju da prihvate ressenja iz rezolucije 981, pa nije jasno na koji naccin che ona u praksi biti primenjena. Beograd, po svemu sudechi, nije spreman za dodatne pritiske na Knin. Opasnost od izbijanja sukoba ni iz daleka nije otklonjena.

,AIM, Beograd, 4.04.95. Savet bezbednosti UN postigao je saglasnost oko rezolucije 981 kojom se produzzava mandat mirovnih snaga u Hrvatskoj za joss osam meseci, ali nikome za sada nije jasno kako che odredbe te rezolucije biti primenjene u praksi. Krajisski Srbi, naime, za sada ne pokazuju spremnost da je prihvate. Njihova saglasnost, istina, formalno nije potrebna, ali buduchi da njihove snage kontrolissu znaccajan deo teritorija Hrvatske, nije ih moguche tek tako ignorisati i zaobichi.

Kljuccno je pitanje ko che i kako, vech za nekoliko nedelja, pocceti da razmessta vojnike mirovnih snaga UN na granici prema Bosni i SR Jugoslaviji, a da se sa time prethodno ne saglasi Knin. Da li che, ukoliko takve saglasnosti ne bude, trupe silom krcciti put prema granicama, ili che ostati tamo gde jesu, pravdajuchi se da im je mandat da uspostave poverenje a ne da zauzimaju granice.

Rukovodstvo krajisskih Srba u nedelju i ponedeljak je veoma osstro kritikovalo rezoluciju 981. Prve reakcije potvrdjuju da Knin nije spreman da prihvati odredbe te rezolucije koje predvidjaju rasporedjivanje mirovnih snaga na granici prema Bosni i SR Jugoslaviji. Knin, takodje, ne prihvata ni sam duh rezolucije koji Krajinu tretira kao deo Hrvatske. Krajina i dalje zzeli da bude nezavisna drzzava i odbija da udje u sastav Hrvatske. Njeni funkcioneri smatraju da je promenom mandata "zasstitnih snaga" u snage za "vrachanje poverenja" prekrssen duh Vensovog plana iz 1992. godine kojim je, prema njihovom tumaccenju, Unprofor doveden kako bi sstitio Krajinu.

Najbrzzi Babich, najosstriji Lezzajich

Do ponedeljka uvecce oglasila su se trojica od ccetvorice najznaccajnijih ljudi u Kninu - Milan Martich, predsednik Republike Srpske Krajine (RSK), Milan Babich, lider najjacce stranke (Srpska demokratska stranka Krajine) i ministar inostranih poslova i Rajko Lezzajich, predsednik parlamenta krajisskih Srba. Sva trojica su odbacila rezoluciju o novom mandatu snaga UN, a najosstriji je bio Lezzajuch, koji je u ponedeljak uvecce rekao kako je ta rezolucija "apsolutno neprihvatljiva". Lezzajich smatra da je "nedopustivo" da se mirovne snage rasporedjuju na granici prema Bosni i SR Jugoslaviji, a Savet bezbednosti UN i velike sile je optuzzio da Krajinu zzele da "srtpaju u geto Hrvatske".

Kabinet predsednika Marticha je, takodje u ponedeljak, izdao saopsstenje u kome se naglassava da je Martich pre donossenja rezolucije "ozbiljno upozorio" kopredsednika Konferencije o bivssoj Jugslaviji, Torvalda Stoltenberga, na moguchnost da Knin zatrazzi povlaccenje snaga UN sa podruccja koje kontrolisse ukoliko budu ignorisani njegovi stavovi. Martich je naveo da "prakticcno nijedan" stav Knina u najnovijoj rezoluciji nije uvazzen. On se zzali kako UN nisu podrzzale "mirotvornu politiku RSK" i kako su nagradile "ultimatume i pritiske hrvatskog rukovodstva". Uoccljivo je, medjutim, da se u saopsstenju iz Martichevog kabineta kazze i da su u toku "odredjeni kontakti sa relevantnim medjunarodnim faktorima" i da che Martich javnosti "predocciti svoje stavove u najskorije vreme". To upuchuje na zakljuccak da odbijanje nije definitivno i da Knin, u najmanju ruku, occekuje dodatna tumaccenja u svoju korist.

Dan ranije, u nedelju, oglasio se ministar inostranih poslova i ssef najveche stranke (SDS Krajine), Milan Babich koji je je rekao da je za Knin rezolucija neprihvatljiva jer Krajinu tretira kao deo Hrvatske. U aktuelnom sukobu izmedju krajisskog lidera Milana Marticha i premijera Borislava Mikelicha, Babich je veoma vessto balansirao i uspeo je da ojacca svoje pozicije, pa je njegovo missljenje postalo nezaobilazno. On je naglasio da poverenje izmedju Srba i Hrvata ne mozze biti obnovljeno sve dok Hrvatska "ne prizna RSK" i nije propustio da se pozzali na pritisak kome je bio izlozzen od strane Beograda pre tri godine, kada je odluccivano o dolasku snaga Unprofor. "Pre tri godine molili smo nassu brachu u Beogradu da nas ne ostavljaju, da nam ne odvode zajedniccku drzzavu i stavljaju nas u nepouzdane ruke takoznave medjunarodne zajednice", jadao se Babich u nedelju, podsechajuchi na vreme kada je on bio lider krajisskih Srba i kada je u Krajini bila bivssa JNA.

SSta che rechi Beograd

Joss se nije oglasio jedino predsednik krajisske vlade, Borislav Mikelich, za koga se smatra da je veoma blizak predsedniku Srbije, Slobodanu Mulossevichu. Malo je, medjutim, verovatno da bi Mikelichev stav mogao bitnije da se razlikuje od stava Marticha, Babicha i Lezzajicha, buduchi da je on predsedavao sednicom vlade u Kninu koja je uocci sednice Saveta bezbednosti odbacila promenu mandata Unprofor. Ukoliko bi se, ccak, dogodilo da Mikelich ima bitno drugacciji stav, tessko da bi taj stav mogao da prevagne u odnosu na Babicha, Marticha i Lezzajicha, ccak i ako bi dobio direktnu podrssku predsednika Srbije, Slobodana Milossevicha.

U nedelju se oglasio uticajni funkcioner vladajuche Socijalisticcke partije Srbije (SPS) i bivssi ministar unutrassnjih poslova, Radmilo Bogdanovich, koji je takodje priliccno osstro kritikovao najnoviju rezoluciju UN. Bogdanovich se, svakako, nije sluccajno oglasio a njegove recci, buduchi da nisu demantovane, odrazzavaju i stav samog Milossevicha.

Ne treba, dakle, occekivati da che Beograd preduzimati snazzniji pritisak na Knin da brzo prihvati ponudjena ressenja. Takav pritisak bi, ccak, mogao dodatno da radikalizuje krajisske Srbe i podspessi njihovo priblizzavanje bosanskim Srbima. Radikalizacija preti i sa druge strane, pa se u Zagrebu u ponedeljak oglasio jedan neimenovani funkcioner koji je rekao da che "u narednih nekoliko dana" biti zatrazzeno da se Unprofor povucce iz Zapadne Slavonije, possto zone pod zasstitom Un "visse ne postoje". Occigledno je da je Zagreb ponesen diplomatskom pobedom u Savetu bezbednosti i zzeli da pozzuri ceo proces, a Knin je uplassen moguchim brzim razvojem dogadjaja i zatvara se u sebe i sve occitije radikalizuje. To celu situaciju ponovo dovodi na ivicu rata koji bi lako mogao buknuti ukoliko kopredsednik Konferencije o bivssoj Jugoslaviji, Torvald Stpltenberg, u narednih nokoliko nedelja ne izdejstvuje kakav-takav kompromis izmedju Knina i Zagreba.

Dragan Janjich