ISTICHE VREME ZA DVOUMLJENJE

Aleksandar Nenadovicc Promene i prividi u jugokrizi

AIM, Beograd

U legendama koje mu ukrassavaju ne bass nespornu bi- ografiju, Vinston Cherchil slovi i kao vessti taktizer:kad god mu nije odgovaralo da se izjassnjava o nekom sporu, osni- vao je posebnu komisiju za podrobniju raspravu. Tako je ce- lu stvar predavao zaboravu ili bar dobijao na vremenu.

Petochlana Kontakt grupa (SAD, Rusija, Nemachka, Brita- nija i Francuska) koja je prosslog leta preuzela na sebe da izmiri jugoratovodje i isposljuje politichko ressenje, kao da oponassa Cherchilovo vrdalamisanje. Suochena sa obnavljanjem zzestokih oruzzanih obrachuna, ona je, posle ssestochasovnog veccanja, u Londonu 27. marta, saopsstila da su "svi njeni chla-novi vrlo zabrinuti". Pozivajucci bosanske Srbe da mirovni plan usvoje kao "polaznu osnovu" obeccala je da cce "nastaviti napore" s namerom da izdejstvuje "skore pregovore".

Ne lipssi magarche do zelene trave, reccicce skeptici kojih je, chini se, sve visse, na sve strane. A kako da ih i ne bude. Nikakvi spoljni chinioci, chak i kad bi bili idealno us- kladjeni i nesebichni, ne mogu za razressenje jugokrize da uchine ono ssto njeni glavni, domacci vinovnici odbijaju da prihvate. A oni se, u veccini, i dalje drzze kao da im je zla sudbina vlastitog naroda poslednja briga. To ostaje glavna prepreka:tamo gde nacional-ssovinistichka pomama ima odre- ssene ruke, um ne mozze da skuplja ni iverje a kamoli da valja klade.

Padajucci na takvo tle najnovija, londonska poruka Kontakt grupe mogla je da deluje i kao zaludno zapomaganje s neke druge planete. Oni koji u Bosni ne prestaju da se tu- ku, pravili su se, u svakom sluccaju, kao da tu poruku uopsste ne chuju. Ili je ne zarezuju. Time su, uz Tudjmanov ultimativni pokussaj da iz Hrvatske istera Unprofor, i strani posrednici zapali u ccorsokak. Da li se to, pred njihovim ochima, vecc doga- dja kraj primirja i da li je, na vidiku prossirivanje rata u koji bi, logikom nesporne medjuzavisnosti "jugokpleksa", bila uvuchena najpre Hrvatska a potom, mozzda, i SR Jugoslavija?

Na opasnost takvog bumeranga koji bi mogao dovesti u pitanje bezbednost celog evropskog jugoistoka, ne prestaju da upozoravaju vojni i politichki analitichari i u Kontakt grupi. Narochito oni koji ostaju uvereni da su zastupnici ra- tne opcije u Bosni prihvatili politichki iznudjeno primirje prevashodno kao predah u kojem cce ssto bolje pripremiti ljudske i materijalne rezerve za buducce ratovanje.

Manje ojadjeni prognozeri uzdaju se u procenu da su te rezerve, visse ili manje, ogranichene na obe strane. Bosans- ki Srbi, recimo, zadrzzavaju nesumnjivu prednost u tesskom, po- sebno artiljerijskom oruzzju preuzetom od bivsse JNA. Ali njima, po svoj prilici, sve ozbiljnije nedostaju ljudi, pa i neke druge vazzne stvari, posle zatvaranja granice na Drini.

U takvim okolnostima, nalichje "pobede" u svirepom ratu za teritorije, mozze sablasno da deluje i na prezzive- le Srbe. Osobito ako su, makar priblizzno, tachne procene po kojima je njih u "oslobodjenom" delu bivsse SFRJ, u odnosu na predratno stanje, ostalo jedva nessto visse od jedne tre- ccine. Izlazi da se oruzzana "pobeda" u ime "ochuvanja srps- kog nacionalnog bicca" placca razbijanjem sopstvenog naroda.

Dok se ti rachuni svode, reska polarizacija medju ide- jnim sastavljachima i politichko-vojnim izvodjachima veliko- srpskog projekta dobija, reklo bi se, odluchujucce znachenje za srpske perspektive na obe strane Drine.

Zbog prkosne nespremnosti da buduccnost svoje samo- proklamovane drzzave podredi znatno redukovanoj mirovnoj po- nudi Kontak grupe, Karadzicc je ostao bez iole znachajnije medjunarodne podrsske. Chak i u Rusiji u chije je pravoslav- no-panslovenske i nacionalistichko-imperijalne nostalgichare polagao velike nade. Utoliko mu je potrebnije da, uz oslonac na srbijanske, nacionalistichke istomissljenike i saveznike (ukljuchujucci znachajne delove crkvene hijerarhije) osujeti Milossevicceve planove da ga izoluje kao ratnog husskacha ko- ji dovodi u pitanje egzistencijalne, svesrpske interese.

Sa svoje strane, paljanski pretedent na predvodnichku ulogu u vaskolikom srpstvu nastoji da blokira ono ssto je za stabilizaciju Milossevicceve strategije sada najvaznije:ospo- sobljavanje srpsko-hrvatske politichke magistrale (i medju- drzzavne granice) na osnovu posrednichke ponude "male" Kon- takt grupe (plan Z-4) koja predvidja maksimalnu autonomiju za Srbe u medjunarodno priznatim granicama Hrvatske.

Karadzicc na to uzvracca hazardnim politichko-voj- nim manevrima, poput proklamovanja vojnog saveza izmedju Kni- na i Pala i pretnjama da cce, ako vlada u Sarajevu nastavi vojnu ofanzivu, zauzeti Sarajevo, Tuzlu, pa chak i celu Bosnu. Ne odustaje takodje od nastojanja da, uz agilnu podrssku Ssesseljevih radikala vezze za sebe one delove heterogene kninske politichke nomenklature za koje je povratak u Hrva- tsku, i uz maksimalnu autonomiju, ravan samoubistvu.

Medjusrpska polarizacija postaje utoliko znachajnija ako se ima u vidu primarna potreba Beograda:ssto brzze izv- lachenje iz obrucha pogubnih ekonomskih sankcija. Buducci da bez toga nema ni oporavka niti razvoja, to je, u stvari, pita- nje opstanka i tragichno zapusstene srpske privrede i poli- tike koja snosi glavnu odgovornost za surove posledice naci- onalistichke ratne avanture.

Svi znaci govore da vreme za dvoumljenje sve brzze isticche. Vecc i zato ssto je sve jasnije da Milosseviccevi napori za izvlachenje srpske matice iz te provalije mozze biti ubrzano i uspessno samo onoliko koliko je on spreman i kadar da, normalizacijom odnosa sa svim susedima i na druge nachine, praktichno doprinese mirnom raspletu u Hrvatskoj i Bosni na osnovu kompromisnih ponuda medjunarodnih posrednika.

Na drugoj, bossnjachkoj strani trenutni ratni cilje- vi izgledaju jasniji, mada ne i manje sporni. U tezznji za ssto brzzim. spektakularnim vojnim uspesima, Izetbegovicceva vlada stavila je na kocku i svoje dve, doskora nesumnjive prednosti. Prva je moralne naravi i na dosta visokoj ceni u veccem delu medjunarodne javnosti:muslimanski zzivalj naj- vecca je, i u najveccoj meri, neduzzna zzrtva brutalnog oru- zzanog nasilja chiji je glavni pokretach, u Bosni kao i u Hrvatskoj, bio i ostaje, agresivni nacionalizam.

Drugu prednost vlade u Sarajevu, prevashodno poli- tichko-taktichku, chini uverenje da ona mozze da racchuna na posebnu naklonost i podrssku na zapadu, pre svega u Va- ssingtonu. U nachelu ta podrsska nije sporna, ali je sve ma- nje bezuslovna, ako je ikad takva i bila. Vreme i interesne razlike, tachnije ponassanje sarajevske vlade s jedne i su- zzavanje manevarskog prostora Bele kucce pred predsednichke izbore iducce godine, s druge strane, uchinili su svoje.

Za razliku od Kongresa gde, posle novembarskih iz- bora, kolo vodi republikanska desnica koja pokussava da Kli- ntonu pomrsi rachune i optuzzbama da zanemaruje stradanje mu- slimanske Bosne, nadlezzni u Beloj kucci, kako se chini, sve manje su spremni da bez prigovora drzze stranu politicckom i vojnom vrhu u Sarajevu;neretko ga prozivaju i kao sauche- snika u tragichnom ssovinistichkom razrachunavanju koje je bukvalno razorilo Bosnu. Najnovije ofanzive Izetbegovicceve vojske, od kojih se i Unprofor energichno ogradjuje, mogle bi uveccati to podozrenje u Beloj kucci i oko nje. U Sarajevu bi mogli grdno da se prevare ako tu moguccnost potcene.

Sadassnji i buducci odnos snaga u Bosni ( pa i u Hrvatskoj, s tim u vezi) sve visse cce, dakle, opredeljivati rastucca, mozzda i nepodnossljivo visoka, ljudska, politichka i materijalna cena postignutih ili prizzeljkivanih oruzza- nih "pobeda". Ako takva procena nije plod pustih, mirotvora- chkih zzelja, onda je razumno pretpostaviti da porazzavaju- cca pucnjava i pre formalnog isteka chetvoromesechnog pri- mirja ne znachi, sama po sebi, propast "mirovnog procesa".

Sve dok prednost ima vojna sila, sve cce, naravno, ostati pod znakom pitanja. A u produzzenoj, muchnoj neizve- snosti najmanje je, na zzalost, izvesno da li cce chlanice Kontakt grupe biti kadre i voljne da u Bosni (i u Hrvat- skoj, dabome) uchine ono ssto se od njih ochekuje:da usagla- ssenim, nepokolebljim nastupanjem urazume ratoborne izaziva- che na obe strane. Dakle, one koji ne prihvataju nissta manje od svoje "pobede" i nastavljaju da ucenjuju i domacce i st- rane partnere. A nije tajna da to chine i zato ssto se uzda- ju u nejedinstvo, ako ne i u raspad Kontakt grupe. Ako oni ni- su u zabludi, opasnost od produzzenog rata necce opasti. (AIM)