IZMEDJU CEKICA I NAKOVNJA

Kosovo i siva ekonomija

Na Kosovu se jos uvek pamti izjava Guvernera Narodne banke Jugoslavije, Dragoslava Avramovica, prilikom njegovog boravka u Pristini, da "Albanci sa Kosova spavaju na dusecima punim para", odnosno, kako je pojasnio, da u odnosu na proizvodnju, ovde ima viska para", spomenuvsi cifru od oko 3oo miliona dolara, koliko se po njemu svakog meseca javlja kao visak. Kada bi racunica gospodina Avramovica bila tacna, onda se moze komotno postaviti pitanje - zasto socijalna slika Kosova nije dugacija, ruzicastija u odnosu na sadasnju. Medjutim, u cuvenom izlaganju guvernera bilo je i istine : gotovo svi proizvodni kapaciteti su stali sa proizvodnjom, nezaposlenost je velika, dobar broj Albanaca je napustilo svoja ognjista i sada se nalaze razasuti po raznim evropskim drzavama a, s druge strane, kosovsko trziste je prilicno dobro snabdeveno, promet robe ima tendenciju rasta, sto samo po sebi govori da ovde ima kapitala. Otkuda sva ta roba i novac, da li sve ide normalnim (legalnim) putem,ili ima mesta sumnji?

Drzava, ipak, trazi previse

Prvi covek finansijske policije za Kosovo, Zivojin Mitrovic u svojim javnim istupima je vise puta potvrdio da je "prosle godine na Kosovu zabelezen najveci stepen inkasiranja dugova prema drzavi, sto nije slucaj kod drugih regiona u Srbiji". Tako je on demantovao i raznorazne izjave i konstatacije ljudi iz politickog vrha Srbije, da se na Kosovu "sve radi van tokova koje odredjuje drzava, pa bi zbog toga trebalo pojacati razne inspekcijske i policijske snage". Dr. Mustafa Blakaj, profesor na Ekonomskom fakultetu u Pristini, svojom metodologijom je dosao do cifre od 414,7 miliona maraka, koliko je Srbija u obliku poreza na promet i drugih dazbina, ne racunajuci tu troskove za carinjenje robe kao i akcize, inkasirala za svoj budzet. Prema njegovim tvrdnjama ovo je "isuvise visok danak koji namece Srbija, uzimajuci u obzir nisku materijalnu moc kosovskih Alb anaca.

I drugi izvori demantuju tvrdnje o visokom stepenu privredjivanja fizickih i pravnih lica na Kosovu na crno. Prosle godine od strane milicije i drugih organa gonjenja, deviznoj inspekciji je podneto oko tri hiljade prijava, zbog nepostovanja Zakona o deviznom poslovanju. Ovde se potencira da se uglavnom radi o licima koja su privedena posle policijskih racija, ili se radi o dilerima koji rutinski obavljaju svoj "zanat", ali kod kojih u proseku nije nadjeno vise od 1oo nemackih maraka. Isto tako, carinski sluzbenici su podneli 66o prijava, zbog krsenja propisa u prometu devizama. U ovim slucajevima privremeno je konfiskovano oko 300 hiljada nemackih maraka. Medjutim, tokom procedure je utvrdjeno da su u ne malom broju slucajeva milicijske ili carinske sluzbe nepravilno postupile, ili su bespravno privodjeni gradjani i konfiskovana njihova devizna sredstva. Imajuci u obzir broj prijava zbog krsenja Zakona o deviznom poslovanju, kao i nacin prometa roba u Jugoslaviju, proizilazi da na Kosovu nije zabelezen visok rast ilegalnog prometa roba i novca i u ovakvim rabotama ucesce je tek oko deset procenata, sto se potvrdjuje malim brojem podnetih krivicnih prijava prema gradjanima i preduzecima, uglavnom privatnim.

Dve drzave-nijedan zakon

Albanci su pre skoro pet godina proglasili svoju drzavu, ali je nisu regulisali i zakonima. Srbija je u medjuvremenu jos vise pojacala svoju represivnu vlast, sto znaci da se njeno prisustvo na Kosovu manifestuje uglavnom preko milicije, vojske i raznih inspekcijskih sluzbi. Bez obzira sto ih Albanci ne prihvataju i ne priznaju kao svoje, ipak su primorani da postuju i sprovode zakone i druge odredbe koje nalaze srpska vlada. Dakle, oni ne priznaju srpske zakone, a s druge strane nemaju svoje. Upravo ovakva situacija stvara ubedjenje da uzima maha siva ekonomija i drugi oblici privredjivanja, daleko od ociju drzave. Ovakva konstatacija ima svoju zaledjinu ako se analizuju tokovi u domenu zaposljavanja. U sudskim spisima registrovano je skoro 17 hiljada privatnih firmi, koje su uglavnom u posedu Albanaca. Ovde najveci broj radnika nije prijavljen u odgovarajuce zavode, ili prosto receno oni rade na crno. Uz to treba imati u vidu cinjenicu da skoro 60 odsto firmi nije krenulo sa poslovanjem, sto znaci da su one prisutne samo u dokumentima, ali ne i na trzistu. Prostom racunicom se onda moze doci do zakljucka da ni broj onih koji rade na crno onoliki koliko se to inace pretpostavlja.

Imajuci u vidu okolnosti pod kojima se na Kosovu posluje, shvatljivo je i to da se radi van zakonskih okvira. Srbija i Crna Gora dugo su pod embargom. Medjutim jos veci problem predstavlja gubljenje poverenja u bankarske i druge privredne institucije. Zbog neazurnosti u prometu novca, kao i zbog hiperinflacije pre dve godine, bilo je pozeljno placanje u kesu i to uglavnom stranom valutom. Ovo nije karaktristicno samo za Kosovo, nego i za ostale regije koje su pod sankcijama. I prilikom uvoza i izvoza roba radilo se u kesu, ne retko i podmicivanjem ljudi u drzavnim organima i institucijama. Ta klima je bila stimulativna za sivu ekonomiju kao i druge oblike kriminala, kao sto je pojava uzimanja reketa i reketasa, prinudno naplacivanje dugova posredstvom raznih agencija i agenata, ali van institucija drzave. Medjutim i ovi oblici poslovanja, pogotovo kada su u pitanju Kosovo i Albanci, jos su na pocetnoj poziciji. Iako svakodnevno pristinsko "Jedinstvo", ali i neka sredstva informisanja na srpskom jeziku bliska vladajucem SPS-u uporno pokusavaju da ubede svoje sunarodnike da "dileri na Kosovu pokusavaju da upropaste Avramovicev program" i da su upravo "Albanci sa Kosova zacetnici sive ekonomije", iz raspolozivih cinjenica se moze zakljuciti da ni po obimu, ali ni po sredstvima, nisu dorasli nivou koji je prisutan u Srbiji ili u Crnoj Gori.

IBRAHIM REXHEPI AIM Pristina