PERFIDNO ETNICHKO CHISSCCENJE

Vreme: deset sati prepodne, 28. marta ove godine. Mesto: ljubljanska gradska chetvrt SSisska, stan u neboderu na Celovsskoj cesti. Pred zgradom stoji kamion, koji pomalo lichi na furgon a slichna mu je i funkcija. Prevozi naime stvari izbaccenih ljudi iz stanova, koje su dobili stanarskopravo u tim stanovima 1991. godine za vreme takozvanog moratorija, kada je Slovenija potpisala Brionsku deklaraciju kojom je do 8.oktobra 1991. godine zamrznula izvodjenje svih zakona i drugih pravnih aktova o osamostaljenju drzzave. Taj furgon stoji pred zgradom, a ubrzo posle toga stizze i policijska kola sa oko desetak policajaca. Svi zajedno su dossli da izbace iz stana porodicu Barukchicc - oca Stipeta (Hrvata), majku Ilinku (Srpkinju), 15-godissnju ccerku ,koja boluje od srca i ima ugradjen bajpas (by-pass) i chetverogodissnjeg sina. Tog dana je samo repriza prethodnjeg dana, kada su izbacivacci vecc jednom dossli ali su se uplassili brojnih novinara i fotoreportera. Tako su se ussunjali u zgradu dan kasnije i possto ih porodica nije pustila u stan pocheli su da razvaljuju ulazna vrata. U tom trenutku majku Ilinku izdaju zzivci i hoche da okoncca svoje muke skokom kroz prozor sa sedmog sprata. Muzz i prijatelji je jedva zadrzze, a ubrzo posle toga ispod prozora pojavljuju se vatrogasci sa mrezzom za spasavanje, ako bi Ilinka ipak skochila. Rasplet je brz : policajci provaljuju vrata, prisilno izbacuju porodicu i ostale prisutne i vrlo brzo je porodica Barukchicc na ulici.

To je samo jedna od pricha koje se nizzu poslednjih dana ssirom Slovenije. Slovenachka drzzava je ochigledno odluchila da putem izbacivanja ljudi iz vojnih stanova ( u njima zzive u velikoj veccini ljudi rodom iz drugih bivših YU-republika ili ljudi iz messovitih brakova) te ljude protera i iz Slovenije. Naravno, svi zvanichni organi to osstro demantuju, ali chovek jednostavne ne mozze da nadje drugo objassnjenje za postupke slovenachkih vlasti. Sporni stanovi bili su pre rata odnosno pre osamostaljenja Slovenije u vlasnisstvu JNA. Posle 25.juna 1991, kada je Slovenija proglasila osamostaljenje i posle zavrssetka desetodnevnih borbi izmedju JNA i slovenaccke teritorialne odbrane, jugoslovenskoj armiji bilo je jasno, da cce morati da napusti Sloveniju. Tako se veoma lagodno ressila svog stambenog fonda time da je konachno udovoljila brojnim molbama za stan pre svega onih ljudi zaposlenih u JNA, koji su obavljali civilne poslove - od chistachica do pravnih referenata i za koje se zanlo da nemaju nameru da napuste Sloveniju. Ali po novom slovenachkom ustavu tada je vecc vazzila ustavna odredba da je chitavo vlasnisstvo propale federacije pa tako i JNA u rukama države Slovenije. Odmah posle napada JNA na Sloveniju stvari su se za neko vreme (tachnije do 8.oktobra) promenile, jer je Slovenija 7.jula potpisala na Brionima deklaraciju sa kojom se obavezala da cce privremeno suspendovati sve aktove osamostaljenja dok se stvari ne razresse. I po chistoj logici stvari to bi trebalo da se odnosi i na vlasnisstvo nad vojnim stanovima. Ali ne i za slovenachku drzzavu a ni za veccinu slovenachkih pravnika odnosno advokata.Oni tvrde da moratorijum ne znacci nissta i da su svi koji su se - tada naizgled sasvim legalno - useljavali u stanove JNA trebali da znaju kako su to sporni stanovi. I da je to recimo tachno, zassto onda niko na to nije upozorio chitavu masu ljudi kojima su u to vreme bili ili dodeljeni stanovi od strane JNA ili su svoje društvene (civilne) stanove menjali za ove vojne ? Na to pitanje niko u Sloveniji nije još umeo da odgovori. Zanimljivo je joss nessto u vezi sa vlasnisstvom tih stanova. Ako su stanovi stvarno u vlasnisstvu slovenacckog ministarstva odbrane koje upravlja sa njima u ime slovenachke drzzave od 25. juna 1991, zassto je onda ministarstvo odbrane objavilo zziro rachun na koji su stanari ovih stanova duzzni uplaccivati kiriju tek 5.novembra 1991. godine, znacci posle 18.oktobra, kada je JNA i zvanichno napustila Sloveniju ? Takvih i slichnih pitanja ima joss dosta. A krajem krajeva - Slovenija mozze da slavi kao dan svoje samostalnosti 25. jun 91.godine, ali Badinterova komisija priznaje kao dan raspada bivsse Jugoslavije (SFRJ) tek 8.oktobar, znachi dan, kada je prestala da vazzi Brionska deklaracija. Ljudi, koji su ovih dana izbacivani iz svojih stanova, u glavnom nemaju potrebno obrazovanje da bi se snassli i suprostavili drzzavi. I velika vechina advokata u glavnom privatno priznaje da slovenachka drzzava nije u pravu, ali javno nessto tako nikad ne bi izjavili. Tako je jedina prava adresa na koju se mogu ti ljudi obratiti Helsinki monitor Slovenije, nevladina organizacija za ljudska prava, osnovana tek prossle godine i gde nekoliko dobrovoljaca pokussava da pomogne mnogim unesreccinim ljudima koji se donkihotovski bore sa birokratskim aparatom slovenaccke drzzave, koji ih jednom sprechava da dobiju privremeni ili stalni boravak, drugi put kod puta ka drzzavljanstvu ili kada ih drzzava izbacuje iz stanova, za koje su toj istojdrzzavi sve vreme uredno plachali sve trosskove - od kirija do trosskova zemljissta. Ali i urednost placcenja svih tih troškova ni ureno registrovani ugovori o preuzimanju stanova kao ni uredno prijavljivanje na adresama spomenutih stanova, na koje drzzava tada nije imala nikakve primedbe, preko hiljadu porodica,koje su tada uselile u te stanove ne pomazze nissta. Na sudu je vecc 106o nosioca stanarskog prava i za oko 300 porodica vecc je odlucceno da moraju napustiti te stanove. U ogromnoj vechini radi se o ljudima koji nemaju nikoga gde bi mogli da odu. Pri tome ne treba zaboraviti i na to da njihovi ispraznjeni stanovi posle delozzacije po pravilu ostaju prazni ! Kome onda trebaju ti stanovi ? Zassto se ministarstvo tako brutalno ponassa prema tim nesretnim ljudima, ako se zna da ima posle odlaska JNA vissak stambenog fonda ? I zassto uopsste ministarstvo odbrane uopsste raspolazze tim stanovima, kada je Slovenija usvojila zakon po kome je drusstveni stambeni fond postao jedinstveni i njima treba da upravlja drzzavni stambeni fond a ne neko ministarstvo ? Na ta pitanje moracce da odgovori tako vlada kao parlament, pa i sudstvo. Vrhovni sudija Vrhovnog suda Slovenije Dussan Ogrizek izjavio je da je sudstvo presudilo u korist ministarstva odbrane zbog toga jer ono sudi prema slovenacckim zakonima. Ali, kazze Ogrizek, to joss uvek ne mora da znacci, ako sud presudi u njihovu korist da ministarstvo mora obavezno da posstuje presudu i da izbacuje ni krive ni duzzne ljude na ulicu ! Oni mogu i da zaborave na to da su se sudili i da nadju neko drugo ressenje. Mozzda poput predloga slovenachkog ombudsmana odnosno chuvara prava choveka Iva Bizjaka, koji je ministarstvu odbrane predlozzio da porodicama koje zzive u tim stanovima ponudi najamni odnos, u kome one sada zapravo vecc jesu. Znacci da postanu i zvanichno nosioci stanarskog prava u stanovima ministarstva odbrane i redovno placcaju kiriju i sve ostale potrebne trosskove. Pretstavnici ministarstva bezobrazno su ga slagali da stanari u tim stanovima za tako nessto nisu zainteresovani! Prema ljudima u zzivotnoj nevolji se inacce ponassaju veoma bezobrazno. Tako je jedan sluzzbenik tog ministarstva gospodji Jassicc, koja ovih dana isto tako cheka na delozzaciju na molbu neka sachekaju sa time i na pitanje ko cce onda da brine za njeno troje dece, rekao da sigurno necce Slovenija. Kada mu je objasnila da imaju ona kao i njena deca slovenachko drzzavljanstvo, birokrata joj je odbrusio da mozze i da vrati drzzavljanstvo ! Spomenuta majka troje dece obratila se svima - od ombudsmana do predsednika države, a pomocci nije bilo. Zbog toga sada preti da cce sebe i svoju porodicu, u sluchaju pokussaja delozzacije, dignuti u vazduh zajedno sa stanom ! Tek takve pretnje su malo uzdrmale neke politiccare i poslanike. Ako se ovih dana odmah ne zaustave sveplanirane delozzacije, mozze docci i do vechih izraza nezadovoljstva i protesta, a mozzda stvarno chak i do neke tragedije.

Janja Klasinc, AIM