BEGUNCI OD RATA OSTAJU BEZ NASLEDSTVA?

sta predvidja Zakon o nasledjivanju Republike Srbije

,AIM, Beograd, 28.03.95.Pred poslanicima srpske skupstine uskoro ce se, na inicijativu republicke vlade, naci Predlog novog Zakona o nasledjivanju. Rec je o uklapanju jos jednog propisa sa Ustavom Srbije kako bi se, uz ostalo, sveukupno zaokruzilo zakonodavstvo "sveze" drzave.

Ali, ako "konac delo krasi" tesko da bi se ovdasnji kreatori pravnog sistema mogli podiciti ponudjenim normama. Nasledno pravo, naime, spada u korpus osnovnih ljudskih prava no, uprkos tome, i Srbija i neke bivse republike donele su ogranicavajuce odredbe i uredbe kojima se drzave direktno mesaju u privatne, porodicne odnose. Tako, naizgled, beznacajni i "sporedni" paragrafi mogu dovesti do veoma ozbiljnih posledica u konkretnim, zivotnim situacijama.

Recimo, najpre, da su sve eks-republike prakticno prepisale zakone o nasledjivanju koje su i ranije imale, jer je ova oblast spadala u republicku regulativu. Danas, neke od tih normi, medjutim, imaju sasvim drugaciju primenu, s obzirom na politicko-ratni sklop u kome su se nasli. Ociti primer za ovakvu tvrdnju je poglavlje o "nedostojnim naslednicima", gde su taksativno nabrojani uslovi takve "nepodobnosti". Peti osnov nedostojnosti (iz starih zakona) obuhvata, dakle, "gradjanina Jugoslavije koji je prebegao iz zemlje da bi izbegao osudu za teze krivicno delo ili IZBEGAO OBAVEZU SLUZENJA VOJSKE ili vrsio neprijateljsku delatnost protiv SFRJ, pa se do smrti ostavioca nije vratio u zemlju."

Prema tvrdnji poznavaoca ove materije, svi pomenuti elementi mogu lako biti zloupotrebljeni. Na primer, sud moze da ceni da je neodazivanje mobilizacionom pozivu u slucaju neposredne ratne opasnosti ili rata, teze krivicno delo, pa da onda veliki broj mladih ljudi koji su sada u inostranstvu, ostane bez svog nasledja. Jos je lakse delo okvalifikovati "tezim" kad se radi o dezertiranju ili neodazivanju na vojni poziv.

Ilustracije radi, evo nekoliko situacija u vezi sa odredbom o "nedostojnosti nasledjivanja onih koji su izbegli vojsku, koje mogu dovesti do proizvoljnih tumacenja: Sud u Beogradu odluci o zaostavstini lica koje ima hrvatsko drzavljanstvo te, primenjujuci novo hrvatsko pravo, oceni nedostojnim, recimo, Srbina iz Krajine koji je odbio da se odazove pozivu Vojske Republike HRvatske. Kako ce sud da diskvalifikuje kao naslednika nekog zato sto nije hteo da udje u rat na strani suprotnoj od one na kojoj je ratovao, na primer, sudijin sin? U jednom trenutku, naime, smatraju strucnjaci za nasledno pravo, nas sud ce da zapocne sa primenom te odredbe hrvatskog prava (kao sto ce, po principu, reciprociteta i hrvatski sud morati da primenjuje ovdasnje paragrafe) kojim se nedostojnim proglasavaju oni koji su izbegli vojnu obavezu u Hrvtskoj.

Mr Goran Svilanovic sa Pravnog fakulteta u Beogradu, autor poglavlja o nasledjivanju u knjizi o privatno-pravnim posledicama raspada SFRJ, govoreci o ovom svojevrsnom "cvoru", zalaze se za hitno donosenje Zakona o amnestiji. On, takodje, kaze da prethodno svakako treba suziti krug subjekata na koje se paragraf o nedostojnosti odnosi. Umesto toga, medjutim, novi Predlog Zakona o nasledjivanju u Srbiji cini upravo suprotno.

Istina, iz odredbe su kao nedostojni "otpali" izvrsioci krivicnih dela, ali pravo na nasledje sada gubi "vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao duznost njene odbrane". Pojam vojnog obveznika je, naravno, siri od onih koji izbegavaju sluzenje vojske, vec samom cinjenicom da su vojni obveznici svi muskarci od 18 do 55 godina, dok se u drugom slucaju moze raditi samo o regrutima. Zakonopisac se, zatim, nije odredio ni da li je u pitanju odbrana zemlje "u svako doba" ili tek ako se radi o ratu i ratnoj opasnosti. Konacno, izbegavanje vojske i dezerterstvo su vec sankcionisani krivicnim zakonom, pa je, najblaze receno, suvisno mesanje drzave u odnose roditelja-dece, odnosno, medju najblize srodnike.

Mr Svilanovic ukazuje i na jos neke nedopustive poteze dve drzave SRJ i Hrvatske u pogledu normi o nasledjivanju. Prvo, napominje on, promena drzavnog suvereniteta, sukcesija ili secesija, ne sme uticati na ocuvanje ovog stecenog prava. Dakle, ako je ostavilac umro pre "razilazenja" Jugoslavije, pa se u ostavinskom postupku pred sudom u Srbiji pojavi Hrvat, on ne moze biti tretiran kao stranac. Mora se prihvatiti princip reciprociteta i to, i u onim situacijama kad nema dokaza o njegovom (ne)prihvatanju od strane sudova. Teorijom "prvog koraka" problem uzajamnosti bio bi brze resen.

Medjutim, (kada se radi o nasledjivanju po testamentu) i Srbija i Hrvatska postavile su posebne prepreke donosenjem uredbi o zabrani prometa nepokretnosti koje su vlasnistvo lica koja nisu drzavljani ili nemaju prebavialiste u njima.

U konkretnom ostavinskom postupku, kaze mr Svilanovic, pred sudom drzave koja je ovakve uredbe donela, njihova primena mogla bi biti otklonjena pozivanjem na nesaglasnost sa republickim zakonima i ustavima, jer je ta cinjenica ocigledna. Moglo bi se pozvati i na njihovu suprotnost sa medjunarodnim ugovorima koje je potpisala SFRJ, a kasnije je sve nove drzave prihvatile. Pre svega, na Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima koji zabranjuje diskriminaciju. Druga je stvar da li bi sudstvo ovaj argument-prihvatilo.

AINTRFILE I SUZAVANJE KRUGA BLISKOSTI

Predlog Zakona o nasledjivanju Republike Srbije sadrzi novine u pogledu prosirenja kruga zakonskih naslednika, odnosno prosiruje nasledne redove koji su do skora bili ograniceni do treceg kolena. Preciznije, pravo na ostavstinu ubuduce ce moci da polazu i dalje preci unazad, poput prababa i pradedova, cukunbaba i cukundedova, ali samo u tzv. "pravoj liniji", sto ce reci da naslednici nece biti i njihova deca. Ove odredbe ne podrazumevaju kategoriju "nasmejanih naslednika", odnosno daleke srodnike koji ostavioca najcesce nisu ni poznavali. Evropska tendencija po ovom pitanju je da se krug naslednika suzava , jer treba da prati stvarno osecanje bliskosti prema porodici. Sudeci, medjutim, po obrazlozenju, autori ovdasnjeg Zakona brizni su prema gradjanima, ali ponajpre prema drzavi: "prosirenjem kruga srodnika moze se spreciti prelazak imovine nasih drzavljana u inosztranstvu u vlasnistvo strane drzave."

ANTRFILE II

Tada osamnaestogodisnjak, odmah nakon srednje skole, a neposredno pre izbijanja rata na prostorima bivse SFRJ, B. J. je otisao u London na ucenje jezika. Kad su buknuli sukobi, majka (otac mu je umro pre 15 godina) mu je, zeleci da ga zastiti, porucila da se privremeno ne vraca, sluteci da bi mogao obuci uniformu. U medjuvremenu, ona se tesko razbolela i umrla, a u porodicnoj kuci ostao je samo deda od 85 godina.

Danas, B.J. ne moze da se vrati u Beograd iz nekoliko ozbiljnih razloga: mogucnosti da ga gone zbog izbegavanja vojske, mogucnosti da izgubi dozovlu privremenog boravka u Velikoj Britaniji, ukoliko napusti ovu zemlju u kojoj je poceo da studira. Ukoliko, medjutim, ne dodje do smrti svoga dede, svi su izgledi da vise nece ni imati gde da se vrati. To je jedna od posledica odredbe o "nepodobnim naslednicima". Kuca u kojoj je ziveo i rastao ovaj mladic i koju su podgli njegovi preci, pripasce, naime, drzavi, jer drugih naslednika nema.

BOJANA OPRIJAN ILIC