DECA U FRIZZIDERU

Nesvakidassnja tragedija u Novom Sadu

Zassto su rezzimska sredstva informisanja marginalizovala vest o morbidnoj smrti malih Roma, a Drusstvo prijatelja dece Vojvodine se nije ccak ni oglasilo?

Tri mala Roma: Senad Aljiti (8), Naser Seferdinovich (11) i Mon Berissa (12) umrla su u nochi izmedju 15. i 16. marta ove godine u frizzideru za hranu menze koja pripada studentskim domovima "Slobodan Bajich" i "Veljko Vlahovich" u Novom Sadu. Ovu koliko morbidnu toliko i neverovatnu vest, u maniru Riplijeve rubrike "Verovali ili ne", obelodanio je istrazzni sudija Okruzznog suda u Novom Sadu Miroslav Alimpich. Sudija Alimpich je upoznao novinare i sa nekim detaljima do kojih je istraga dossla povodom ovog sluccaja. On se pri tom nije libio da ukazze i na takve nalaze sudskih vesstaka koji su nedvosmisleno ukazivali da su nesrechna deca umrla u najstarssnijim mukama koje se mogu zamisliti. Ugussila su se, naime, uzaludno pokussavajuchi da otvore vrata hermeticcki zatvorenog rashaladnog uredaja taman tolikog da se u njega smeste njihova tela. Uredjaj je bio van upotrebe i nije bio prikljuccen na struju.

O occajnicckoj borbi malih Roma za zzivot, prema nalazu vesstaka koji su obavili obdukciju, svedocce povrede i tragovi njihove krvi u frizzideru. Pokussavali su na sve naccine da izadju iz grobnice koja se nad njima sklopila.

Pitanja bez odgovora

Na pitanje kako su se deca nassla u frizzideru studentske menze, zasad nema odgovora. U saopsstenju za javnost izneta je pretpostavka da je po sredi nesrechni sluccaj. Malissani su, navodno, sami ussli u frizzider s namerom da se u njemu sakriju i dodju do malo hrane, a nisu znali da se vrata ne mogu da otvore sa unutrassnje strane.

Studenti koji se hrane u toj menzi kazzu da su mali Romi gotovo svakodnevno tu dolazili i dobijali ostatke hrane. Ponekad bi, prema nekim svedoccenjima, znali da se posle obeda sakriju i prenoche u zgradi menze.

Ova nesrechna deca poticcu iz porodica koje su vech dugi niz godina korisnici socijalne pomochi. A ta materijalna potpora je toliko mala da je nedovoljna ccak i za najelementarniju prehranu. I tako su se Senad, Naser i Mon, bezzechi od gladi, nassli na ulici. Postali su male skitnice kakvih je u Novom Sadu poslednjih godina sve visse.

Menza i oblizznji studentski domovi privukli su trojicu deccaka zato ssto su tamo pored hrane mogli da dobiju i priliku da zarade neku paru kao "dileri" ssvercovanih cigareta. U domove su ulazili bez problema s obzirom da su oni uvek otvorena, najvecha i najbolje snabdevena "buvlja pijaca" u gradu. Tu se, bukvalno, mozze kupiti sve: od svih moguchih vrsta ssvercovanih cigareta i kozmetike, do odeche, tehniccke robe i benzina. Otvoreni su ccak i frizeraji, kozmeticcki saloni, picerije...I sve se to u studentskim domovima radi javno, a ne kriomice. Na oglasnim tablama, po hodnicima i na vratima soba istaknuta su obavesstenja gde se ssta mozze kupiti ili kakva se usluga mozze dobiti.

O studentskim domovima kao "buvljim pijacama" pisano je u visse navrata u sstampi i pri tom ukazivano da je ssvercerska mafija tamo razvila krajnje sumnjiv ali i veoma unosan "biznis". Obelodanjeno je, recimo, da se sobe, koje se koriste kao "poslovni prostor", iznajmljuju po ceni koja se kreche izmedju 800 i 1.200 nemacckih maraka meseccno. Studenti koji izdaju te sobe dobili su ih na korisschenje za naknadu od samo pet dinara meseccno.

Lanac bede

Predsednik Saveza studenata Novosadskog univerziteta Nedeljko Prdich smatra da je tragedija u menzi mozzda mogla da se izbegne da je postojala bolja kontrola ulaska u trpezariju i druge prostorije. On kazze da je njegova organizacija u visse navrata trazzila od zaposlenih u Studentskom centru da organizuju efikasniju portirsku sluzzbu u domovima i menzama.

Direktor studentskog centra ZZarko Putnik tvrdi da bi dodatno angazzovanje ljudi na poslovima obezbedjenja bilo skupo i da bi istanjilo i ovako tanak budzzet za studentski standard. Novca jedva ima, po njegovim reccima, za mizerne plate sada zaposlenih portira.

• Za 150 dinara meseccno niko od njih neche da rizikuje zzivot i sukobi se sa mochnom ssvercerskom mafijom - kazze Putnik. On, medjutim, ukazuje i na ccinjenicu da se ovde ssvercom bave i neki redovni, dobri studenti, koji tako uvechavaju svoj skromni budzzet koji se ccesto sastoji samo od veoma male stipendije, nedovoljne da zadovolji ni egzistencijalne, a kamo li kulturne i neke druge potrebe mladog ccoveka.

Ratni vihor i nagla pauperizacija drusstva su, occigledno, uccinili svoje i u lanac opsste bede povezali i nasse univerzitete. Novosadski u tom pogledu nije nikakav izuzetak. Naprotiv. Tragedija u sudentskoj menzi to najbolje potvrdjuje. Jer, ona se tu zasigurno ne bi mogla da dogodi da su prilike normalne. Recimo, da u studentske domove sskolarci dolaze na ccasove matematike ili stranih jezika, a ne gladni malissani lutalice da bi dobili koji zalogaj hrane ili posao "dilera" za ssvercovane cigarete.

Lokalna i centralna sredstava informisanja su, sasvim occigledno, nastojala da se "neprijatni sluccaj" marginalizuje koliko god je to bilo moguche. Tako je novosadski list "Dnevnik", koji bi, po logici stvari, trebalo da dogadjaju u svojoj sredini posveti najvechu pazznju, vest o nesvakidassnjoj tragediji "sakrio" na samom dnu poslednje stranice lokalne gradske rubrike "Novosadska hronika", i to pod "umirujuchim" naslovom "O nastradalima se niko nije starao". Autor tog napisa je ccitaocima sugerisao zakljuccak da su u pitanju bila besprizorna deca koja su, maltene, bila predodredjena da dozzive uzzasnu sudbinu jer su "sva tri deccaka zzivela bez roditeljskog staranja". Oficijelni radio i televizija ovoj tragediji nisu poklonili ccak ni toliku i takvu pazznju.

Drusstvo prijatelja dece Vojvodine nije se povodom ove tragedije oglasilo ni jednom jedinom reccju. A i mali Romi su deca, zar ne?

Jan Briza ( AIM )