TRI DECCJA LESSA U STUDENTSKOM FRIZZIDERU

Nesvakidassnja tragedija u Novom Sadu

Zassto su rezzimska sredstva informisanja marginalizovala vest o morbidnoj smrti malih Roma i ssta se, najverovatnije, iza tog uzzasnog dogadjaja zapravo krije?

Tri mala Roma: Senad Aljiti (8), Naser Seferdinovich (11) i Mon Berissa (12) umrla su u nochi izmedju 15. i 16. marta ove godine u frizzideru za hranu menze koja pripada studentskim domovima "Slobodan Bajich" i "Veljko Vlahovich" u Novom Sadu. Ovu, koliko morbidnu toliko i neverovatnu vest, u maniru Riplijeve rubrike "Verovali ili ne", obelodanio je istrazzni sudija Okruzznog suda u Novom Sadu Miroslav Alimpich.

Sudija Alimpich je upoznao novinare i sa nekim detaljima do kojih je istraga dossla povodom ovog sluccaja. On se pri tom nije libio da ukazze i na takve nalaze sudskih vesstaka koji su nedvosmisleno ukazivali da su nesrechna deca umrla u najstarssnijim mukama koje se mogu zamisliti. Ugussila su se, naime, uzaludno pokussavajuchi da otvore vrata hermeticcki zatvorenog rashaladnog uredaja, taman tolikog da se u njega uguraju njihova tela.

O occajnicckoj borbi malih Roma za zzivot, prema nalazu vesstaka koji su obavili obdukciju, svedocce povrede i tragovi njihove krvi u frizzideru. Pokussavali su na sve naccine da izadju iz grobnice koja se nad njima sklopila.

Pitanje bez odgovora

Na pitanje kako su se nesrechna deca nassla u frizzideru studentske menze, zasad nema odgovora. Pa ipak, u saopsstenju za javnost, lansirana je pretpostavka da je u pitanju nesrechni sluccaj. Malissani su, navodno, sami ussli u klopku i sama se ta klopka nad njima zatvorila. Kako? Tako ssto su pokussali da se sakriju u frizzider koji je, inacce, bio iskljuccen iz struje i dodju do malo hrane. Tragedija je bila u tome ssto, po toj verziji pricce, nisu znali da se frizzider ne mozze da otvori sa unutrassnje strane.

Lokalna i centralna sredstava informisanja su, sasvim occigledno, nastojala da se "neprijatni sluccaj" marginalizuje koliko god je to bilo moguche. U tom pogledu je najdosledniji bio rezzimu totalno odani novosadski list "Dnevnik". U njemu je vest o nesvakidassnjoj tragediji nevessto sakrivena na samom dnu poslednje stranice lokalne gradske rubrike "Novosadska hronika", i to pod "smirujuchim" naslovom "O nastradalima se niko nije starao". Autor tog napisa je ccitaocima sugerisao zakljuccak da su u pitanju bila besprizorna deca koja su, maltene, bila predodredjena da dozzive uzzasnu sudbinu jer su "sva tri deccaka zzivela bez roditeljskog staranja".

U listu "Politika" se na istu temu iznosi ista teza s tim ssto se navodi pretpostavka da su ovi malissani, "od kojih su dvojica starijih deccaka bila registrovana kao maloletni delikventi", nastradali zato ssto su "imali nameru da tu prespavaju i eventualno dodju do nessto hrane".

U elektronskim medijima pod drzzavnom kontrolom, kakvi su oficijelni radio i televizija, ovoj tragediji nije poklonjena ccak ni takva i tolika pazznja.

Za istragu, koja je u toku, kljuccno je da se odgonetne kako su se nesrechni malissani nassli u frizzideru studentske menze. I zaista, kako je bila mogucha ova nesvakidassnja tragedija?

Da bi se shvatilo da je moguche ono ssto se u prvi mah ccini nelogiccnim i nemoguchim, u ovom je sluccaju potrebno da se ima u vidu o kakvoj je menzi i o kakvim je studentskim domovima recc. A o tome u zvaniccnim saopsstenjima i novinskim izvesstajima o tragediji malih Roma nema ni jednog jedinog slova.

Univerzitetska ssvercerska pijaca

Novosadjani koji su upucheni da se snabdevaju na "buvljim pijacama" verovatno nisu preterano iznenadjeni onim ssto se dogodilo u studentskoj menzi. Zassto? Zato ssto su studentski domovi najvecha "buvlja pijaca" u gradu, a oni koji taj "biznis" organizuju i vode su mafijassi koji se regrutuju iz redova propalih ljudi i polusveta.

Na ovo zlo je, nedavno, "Nassa Borba" uzalud upozoravala u napisu u kojem se, izmedju ostalog, kazze: "Vech je svima dobro poznato da se tu mozze kupiti sve: od cigareta do kozmetike. Otvoreni su ccak i frizeraji, kozmeticcki saloni, picerije... U poccetku je prodaja issla pomalo tajno, ali konkurencija je uccinila svoje: na oglasnim tablama i na vratima soba okaccene su ssto upadljivije reklame radnje". U istom napisu se ukazuje i na organizovani kriminal u studentskim domovima. Preciziraju se ccak i cene od 800 do 1.200 nemacckih maraka, koliko kossta meseccno iznajmljivanje sobe koja se, zvaniccno, dodeljuje dobrim i siromassnim studentima za naknadu od - pet dinara. Ko je dobar i siromassan student odluccuje, naravno, tamossnja mafija povezana sa korumpiranim univerzitetskim vlastima.

Da su studentski domovi u Novom Sadu, koji je nekada zaista bio srpska Atina, ono ssto bi trebalo da jesu, deca - sskolarci bi eventualno tamo odlazila da od dobrih ali siromassnih studenata uzimaju ccasove iz, recimo, matematike ili nekog stranog jezika. Medjutim, tamo nema ni jednih ni drugih.

U novosadskim studentskim sobama - ssvercerskim jazbinama - ne stanuje buduchi cvet nasse inteligencije. Tamo se "biznisom" bave kriminalci i oni koji su, mozzda, zaista hteli da budu intelektualci, a postali su propali studenti.

Na kraj krajeva, i ako chemo possteno, nepravedno je trazziti od studenata da budu mimo vremena i prostora u kojem zzive.
Vreme je ovde takvo da se bavljenje naukom i ozbiljnim poslovima smatra delatnosima kojima se posvechuju jedino zamlate i budale.

A kada su u pitanju trojica nesrechnih malih Roma, valja imati na umu da je u poslednjih nekoliko godina zzivot ovde postao veoma jeftin - marginalizovanih grupa posebno.

Jan Briza ( AIM )