STRAH OD DEVALVACIJE

Prvoaprilski ekonomski paket

,AIM, Beograd.23.03.95. Kako se priblizava 1. april, kada formalno istice vaznost paketa tromesecnih "privremenih restriktivnih mera" ekonomske politike, u Beogradu se sve cesce raspravlja o devalavaciji dinara, koja bi bila pocetni potez nove "politike realnosti". Jer, u "crnim transakcijama" medju privrednim firmama vec se, u sredu (22. marta), jedna nemacka marka obracunavala po kursu od tri dinara. Na pijacama u Beogradu i Novom Sadu ponovo su se pojavili mnogobrojni "dileri", koji su, u cetvrtak, za 100 maraka nudili 220 dinara. U pogranicnim delovima Vojvodine, narocito u Banatu, uz granicu sa Rumunijom, sverceri iz susedstva vec su spremni da za 100 maraka plate i 250 dinara. Sudeci po ceni svercovanih cigareta iz Makedonije, sto je poznati "HB indikator" crnog kursa, nemacka marka se ceni na 250 dinara. (Cena benzina nije vise tako pouzdana indikacija, jer sve cesce zavisi od toga da li Naftna industrija Srbije treba da isplati plate ili ne, to jest koliko se na trziste pusta domaceg benzina.)

Miroljub Labus, poznati ekonomista i potpredsednik Demokratske stranke, savezni poslanik koji je jos jesenas javno zatrazio devalvaciju dinara za 50 odsto, sada se ponovo oglasio sa slicnim zahtevom, ali ovoga puta sa predlogom da dinar devalvira za 100 odsto (jedna marka dva dinara). Na promociji Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta u Beogradu (dakle onog u kome su glavni savetnici srpskog premijera Mirka Marjanovica), Labus je izjavio da je osnovni uslov za povratak ekonomske stabilnosti u Jugoslaviji, da se devalvacijom izjednace oficijelni i crni devizni kurs dinara. Po njegovom misljenju, devalvacija ne bi izazvala novi talas inflacije, jer su realni troskovi crnog kursa vec ugradjeni u cene, ukoliko bi se zaustavila inflatorna ocekivanja. A da bi se to postiglo, Labus smatra da Svezna vlada treba javno da obznani citav niz pratecih mera. Pre svega, treba preduzeti mere da se novcana masa ni u drugom kvartalu ove godine ne poveca za vise od tri odsto, pa i to samo ako dodje do oporavka industrijske proizvodnje. Zatim treba nastaviti sa kontrolom zarada i ne dozvoliti bilo kakvo povecanje mimo porasta produktivnosti. Labus jos istice da i u drugom tromesecju javna potrosnja treba da bude zamrznuta na nominalnom nivou iz prvog kvartala (od oko milijardu dinara mesecno). Na kraju, Miroljub Labus tvrdi da je jedina alternativa devalvaciji, dalje sirenje administriranja u ekonomiji, te pojava mnogobrojnih beneficiranih kurseva u izvozu i uvozu, sto samo jaca moc (i ilegalne prihode) cinovnika iz drzavnog aparata.

O devalvaciji je bilo dosta govora i u kuloarima nedavnog savetovanja jugoslovenskih ekonomista na Kopaoniku (13-15. marta), gde je ucestvovao i guverner Narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramovic. On sam nije se, na Kopaoniku, direktno o tome izjasnjavao, mada je rekao da je "otvoreno pitanje gde idemo od prvog aprila" i da moramo postati "jos trzisnija privreda". Kasnije je na televiziji usput izjavio da mu bankari kazu da je dinar skup i na ceni, sto se moze protumaciti kao znak da on nije pristalica devalviranja dinara. Guverner je zimus pred poslanicima Skupstine Jugoslavije priznao da se jesenas, u oktobru, posle glavnog inflatornog udara na njegov "cvrsti dinar" kolebao da li da predlozi devalvaciju ili da ide na novcane restrikcije-te da se opredelio za monetarna ogranicenja i izvozne stimulacije (izvoznicima koji prodaju devizne prihode drzavi se od tada priznaje 35 odsto veci kurs od sluzbenog, sto je medju ekonomistima ocenjeno kao "tiha devalvacija"). Ipak, na spomenutom savetovanju na Kopaoniku, strucnjaci za devizna i spoljnotrgovinska pitanja, Radovan Kovacevic i Mladjan Kovacevic, skrenuli su paznju da oficijelno precenjeni dinar destimulise izvoz, a svaki uvoz cini nerealno jeftinim, sto za posledicu ima dalju eroziju drzavnih deviznih rezervi. Ljubomir Madzar, s tim u vezi, u "Ekonomskoj politici" primecuje da je danas nivo deviznih rezervi, u odnosu na one s kojima se startovalo sa "Avramovicevim programom" (a tada su procenjene na oko 150 miliona dolara), manji za 100 miliona maraka.

Jedini "sluzbeni komentar" predloga za devalvaciju dinara, koji su dosli sa Kopaonika, dao je dr Jovan Radulovic, savezni ministar za razvoj, nauku i zivotnu sredinu. U intervjuu novosadskom "Dnevniku" (20. marta) on priznaje da su jos jesenas drzavne devizne rezerve bile ugrozene zbog visokog porasta proizvodnje, koja je veoma uvozno zavisna, i zbog fiksiranog niskog kursa deviza. No, Radulovic otvoreno kaze da se boji da bi devalvacija u ovakvoj situaciji izazvala vise troskova nego sto bi donela koristi, posto zbog sankcija SRJ ne moze slobodno da izvozi. Po njegovom misljenju, "ukoliko se uklonila ta prepreka, ja ne bih imao nista protiv odredjenog stepena relaksacije deviznog kursa". U nastavku ove izjave, on je procenio da bi zbog nastavka svetske blokade dosao do izrazaja samo psiholoski faktor devalvacije, te zbog njega doslo do erupcije cena i troskova, sto bi bilo tesko zaustaviti. Radulovic zatim objasnjava da se Savezna vlada umes- to devalvacije opredelila ne samo za izvozne stimulacije vec i za pov- ecanje uvoznih dazbina, da bi se sprecio odliv deviza.

Posto je zvanicna Srbija javno protiv novih saveznih uvoznih dazbina, pa se siri glas da ce one biti uklonjene, to moze da znaci da je devalvacija ipak moguca. Naime, savezni prihodi bi se u slucaju devalvacije znatno povecali, jer bi i ponovo smanjene uvozne dazbine i carine bile obracunavane na bitno povecanu osnovu. Dakle, ukoliko bi se od 1. aprila ukinule nove dazbine koje poskupljuju uvoz izmedju 50 i 80 odsto, da bi savezni budzet zadrzao nivo potrebnih prihoda, bila bi neophodna devalvacija u slicnom rasponu.

Ipak, ako je suditi po izjavi Svetozara Krstica, potpredsednika Vlade Srbije, devalvacija se ne predvidja. On je, naime, Radio Kragujevcu izjavio (19. marta) da ce od 1. aprila prestati da deluju neke od uredbi koje ogranicavaju plate, da ce se cene ostaviti slobodne (dakle samo pod "politickim pritiskom" koordinatora Dragana Tomica), a da ce se drugi segmenti ekonomske politike "blago doterivati".

Poslednji skok cene marke na crnom trzistu, posle skoro mesec dana mirovanja na nivou od 1,80 dinara za jednu marku, objasnjava se manje porastom maloprodajnih cena (koje su usporene tokom februara), a vise "stampanjem" oko 100 miliona dinara za podrsku prolecnoj setvi, kao i najavom programa srpske vlade za "legalizaciju sive ekonomije". Taj program je unapred poduprt nedavnim izmenama saveznog zakona o deviznom poslovanju, a izmenama je uveden citav niz drakonskih kazni za devizne prekrsaje. O takvoj "kaznenoj privrednoj politici" odmah se izjasnila i "crna devizna berza"- naglim skokom crnog kursa. Devlavacijom i politikom realnog kursa celo ovo "zaostravanje" borbe protiv sive ekonomije bilo bi izbegnuto. Ali ova vlast mora protiv necega da se bori, pa makar to islo na stetu jugoslovenske ekonomije.

Dimitrije Boarov (AIM)