NEMOCC PRED VELIKIM EKSPERIMENTATOROM

Neodlozznost izjassnjavanja za rat ili mir, ubrzala je nova prestrojavanja medju politichkim strankama, ali je nagovestila i moguccnost novih dramatichnih sukobljavanja u Srbiji

AIM, Beograd, 20. 3. 1995.

U politichkom zzivotu Srbije mnoge stvari sada dube na glavi. Vlast, do juche ratnohusskachka, danas se lazzno izdaje za mirotvorachku. Opozicija (bar njene glavne parlamentarne stranke) umesto da joj bude prava alternativa, preuzima ratno koplje i militantne parole, koje je Socijalisticcka partija Srbije tobozze odbacila. Na tu anahronu politichku scenu, medjutim, sada su banule neke nove dileme koje se visse ne mogu previdjati - medjusobno priznavanje drzzava na bivssem jugoslovenskom prostoru samo je pitanje dana, a onaj ko odbije mir rizikuje da bude krivac za joss gori rat.

Izgledi trecceg bloka

Pred ovim presudnim dogadjajima mnoge stranke su osetile pojachanu odgovornost da odredjenije naglase sopstvenu poziciju i bolje promisle dalju organizovanu akciju. U tom kontekstu zanimljiv je pokussaj stvaranja takozvanog trecceg bloka u Srbiji. Taj bi blok sachinjavale stranke koje izrichito naglassavaju svoje opredeljenje za gradjansko drusstvo, za medjusobno priznavanje, a protiv rata. Pored Gradjanskog saveza Srbije tu bi, verovatno, bile i gradjanske stranke iz Vojvodine (reformska, Liga socijaldemokrrata i madjarske stranke), ali i srodne stranke iz Sandzzaka.

Ohrabruje podatak da je i Srpski pokret obnove prihvatio u nachelu da razgovara o obrazovanju trecceg bloka. Bez obzira ssto je sve to pozitivan znak, ne treba, ipak, imati iluziju o njihovoj stvarnoj snazi. Mocc im je, i dalje, prilichno ogranichena i tessko da cce se one, chak i udruzzene, tako brzo, u bliskoj buduccnosti domocci nekog znatnijeg uticaja u politichkom zzivotu Srbije. Ali, dve stvari ovom okupljanju daju realniju ssansu u vremenu koje tek dolazi. Prvo, uochljiv je porast antiratnog raspolozzenja u narodu i drugo, ove stranke nisu optereccene medjusobnim antagonizmima i liderskim sujetnim nadmetanjima, ssto je, inache, karaktristika za ostalu opoziciju.

Podela na dva tabora

Za razliku od gradjanskog bloka, takozvana tehnichka koalicija nacionalistichke opozicije - Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke (a tu je negde i Srpska liberalna stranka) - u poslednje vreme joss dublje tone u ratnu opciju, pretecci tako ne samo susedima, nego i stabilnosti Srbije. Ona je stupila u otvoreni savez sa poznatim ratnicima, Karadzziccem i Marticcem, sa Srpskom pravoslavnom crkvom, uglednim institucijama i pojedincima iz intelektualnog zzivota. Najnovije prestrojavanje dramatichno deli, ne samo stranke, nego i narod na dva suprotstavljena tabora. Zaslepljenost je tolika da visse niko od nacionalista ne pita za cenu kojom bi bila placcena ta velika Srbija. Takozvana Republika Srpska je, na primer, drzzava pravoslavnog fundamentalizma i nacionalistichke ortodoksije, a ovdassnje stranke, koje pretenduju na demokratski imidzz, nichim se dosad nisu ogradile od ovakvog vojno - teokratskog poretka. Kakva bi buduccnost za Srbiju mogla da proizadje iz takvog jednog saveza?

Na unutrassnjem planu nacionalistichke stranke trpe ne manje iskussenje. Avramoviccegv program je pred kolapsom, milion zaposlenih je na prinudnom odmoru, preduzecca ne rade, porezi su ogromni, ssverc se ssiri na sve strane, plate i penzije, ionako male, primaju se s velikim zakassnjenjem, sskole i bolnice su na prosjachkom sstapu, privatizacija gotovo zaustavljena, slobodni mediji ugusseni, razgorevaju se sukobi u vojsci i nastavljaju dalji neuspesi u spoljnoj politici. Kada treba da se suochi sa ovim vitalnim pitanjima, nacionalistichka opozicija iz tehnichke koalicije tek tada pokazuje koliko joj je kratak mach za sve aktuelne i buducce bitke. Istina, ona redovno ulazi u politichke okrssaje oko ovih tema, ali to najchesscce chini i nedosledno i vrludavo. Demokratska stranka je bila autor i predlagach zakona o revalorizaciji akcija otkupljenih preduzecca chime je, na veliko zaovoljstvo vladajuccih socijalista, nanela tezzak udarac privatizaciji. Nedavno su sve tri stranke koalicije zakazale, pa bez valjanog razloga otkazale protestni miting za odbranu nezavisnih medija. Odustali su zbog toga ssto im je, ochigledno, visse stalo do svog dela uticaja u slobodnim medijima, nego do nachelne borbe za nezavisnu poziciju novinara.

Sve i kad se takvih poslova possteno poduhvati, po njenoj nesigurnosti osecca se da nije "kod kucce", kao ssto je puna samopouzdanjda kada krene u nacionalistichke teme. Zbog sopstvene nezrelosti, ne samo da danassnja opozicija vegetira na margini politichkog zzivota, nego su i zvanichne institucije, pre svega parlament, znachajno atrofirale. Naravno, vladajucca stranka je za sve to prvenstveno odgovorna, ali opozicija nije uchinila nissta uochljivo da ovaj sunovrat zaustavi.

Gde je oslonac Srbiji

Sa takvom opozicijom Socijalistichka partija Srbije, uz saradnju Nove demokratije i Jugoslovenske udruzzene levice, mozze i dalje spokojno da sedi na vlasti. Najozbiljnija opasnost, medjutim, vladajuccoj stranci dolazi s druge strane. Ako je protiv rata, kao ssto nas upravo uverava svakog dana, a malo ko joj to veruje, kojim cce ustupcima da plati mir drzzavama na prostoru bivsse Jughoslavije i medjunarodnim organizacijama? A da cce nessto morati da plati, to je sigurno. Upravo se ovih dana vlast dovija na razne nachine, recimo, preko montiranih i iznenada "tolerantnih" TV emisija i razgovora, da pripremi javnost za svoj veliki salto mortale. Ssta tek iz toga mozze da izadje, niko ne pokussava da predvidi. Za SPS tu pochinje glavna i nedogledna muka, od moguccih, pa chak i neizbezznih unutarstranachkih potresa i cepanja, pa do opasnosti opssteg i joss goreg destabilizovanja politichke situacije u celoj Srbiji.

Za koga, u tom trenutku velikog rizika, da se uhvati Srbija, kada ima tako verolomnu nacionalnu vlast, ostrassccenu opoziciju i nejaku gradjansku opciju? Opozicija i dalje sebe voli da vidi u predvodnichkoj ulozi, a s nostalgijom govori o 9.martu 1991. godine i kurazzi se time da cce uskoro u centru Beograda ponovo okupiti milionsku masu ljudi. Ali, to su samo puste nade. Sve ankete pokazuju da je u narodu zavladala duboka apatija, vidljivo tudjenje od svake politichke stranke i neko muklo isschekivanje buduccih dogadjaja.

Srbija je, ssto se tiche nekog zrelijeg i snazznijeg alternativno- politichkog okupljanja, joss u diluvijalnom periodu. Zato svi i oseccaju neizvesnost i zebnju pred dogadjajima koji dolaze. Tu buduccnost kojoj idemo u susret, dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine, Vladimir Arsenijevicc vidi ovako: "Postoje ozbiljni razlozi da se mozze i treba verovati da bi sledecca faza eksperimenata mogla da bude uzzasnija, chak pogubna. Ostaje nam samo da razblazzujemo strah koji u nama postoji. To je poslednja odbrana pred masstom Velikog eksperimentatora."

Dragoss Ivanovicc