ORGANIZOVANA PROIZVODNJA NEPRIJATELJA

kampanja protiv Fondacije Soros

,AIM, Beograd, 21.03.95. Lov na vestice se nastavlja. Vec nedeljama u domacoj stampi traje kampanja protiv Fondacije Soros, stare mete rezimskih lovaca, personalizovane u "neprijatelja srpskog naroda" te "ekspozituru stranih agentura" ili "egzekutore lihvarske internacionale".

Tesko da bi se ovakve formulacije mogle desifrovati i uz pomoc recnika, osim za poznavaoce ovdasnjih politickih prilika pola decenije unazad. Od tada se, otprilike, pod ovim podnebljem ustanovila nova definicija: "sve sto je (ino)strano, nije ni ljudsko."

Fondacija Soros nije ove godine prvi put pod paljbom novokomponovanih "srpskih patriota". Slicno se dogodilo i lane, ali se tada cinilo da je rec o napadu ogranicenih razmera. Ovaj najnoviji atak, medjutim, nejasan je i po pitanju konkretnih inicijatora ali i u pogledu ciljeva i epiloga. Pre svega, jer je "startovao" u doba Miloseviceve kopernikanske mirotvoracke politike, kada se svaki "zarez" u njegovim proklamacijama budno prati, a zatim i zbog autora i inicijatora najnovijih optuzbi i tvrdnji u vezi sa Soros fondom. Radi se, naime, o celnicima drzavno zasticenih institucija u razlicitim oblastima - od Univerziteta do Klinickog centra u Beogradu. Dilema je utoliko veca sto su se pomenute optuzbe najpre pojavile ( a potom iz broja u broj nastavile) u rezimskoj "Borbi", netom posto je stavljena pod kontrolu vlasti.

Dakle, zestoke optuzbe protiv Fondacije Soros osvanule su pocetkom marta prvo u pomenutom listu a, navodno, povodom skoro vec zaboravljene inicijative beogradskog advokata Milenka Radica koji je svojevremno tvrdio da je registracija ove fondacije nelegalna. Podsetimo, ponistavanje registracija u Srbiji je, inace, postalo vec gotovo moda, pogotovo za "nepodobne" i primenjuje se - ekspresno, uprkos poslovicnoj neazurnosti domaceg pravosudja. Mada drzavni organi nisu u medjuvremenu nista preduzeli povodom Radiceve primedbe, neko je resio da "osvezi" ovaj slucaj.

Soros fond se na stranicama drzavne Borbe harangira na razne nacine. Anketirani su "pravi" ljudi naucnih, kulturnih i medicinskih ustanova a njihovi odgovori trebalo bi, valjda, da ubede ljude kako ne veruju u ono sto vide i osecaju, vec da prihvate servirane izjave "autoriteta". Na primer, rektor Beogradskog univerziteta Dragutin Velickovic, uz neskriveni ponos, kaze da je "prvi odbio pomoc Soros fondacije" (ponudjene za studijsko putovanje visokoskolaca zavrsne godine u Cikago) jer se radi o "obicnoj kupovini ljudi na perfidan nacin". Sledi opis reagovanja studenata kojima je uskracena poseta SAD;"kad sam rekao da nece putovati sa Sorosovim parama, oni su to veoma srdacno prihvatili i rekli da je to pravi nacin". A na brojna pitanja roditelja, da li da puste decu sa skolom da se skoluju uz pomoc Fondacije, rektor odgovara: "Gospodo, ako nemate sredstava - javite se nadleznim organima. Moje misljenje je da vasoj deci takva pomoc nije potrebna." Velickovic, potom, zakljucuje:"Moje misljenje je da Sorosu treba stati na put jer moze da se svrsta samo u red neprijatelja naseg naroda". ÷ Odmah potom javili su se i direktori nekih beogradskih gimnazija da objasne kako "Soros od srapke dece pravi janicare zato sto iza svega stoji CIA". Sto je, kako smatraju, "obicna kupovina ljudi na prepoznatljiv nacin". Pomocnik ministra obrazovanja Crne Gore kaze da se (i) on "na vreme ogradio"."Ogradili smo se kad su djeca iz Herceg Novog trebala da idu u inostranstvo preko ove fondacije" rekao je pomocnik ministra.

Covek "od politike" Ratko Krsmanovic, predsednik Odbora SK-PJ, partije na cijem je celu Mirjana Markovic, supruga Slobodana Milosevica, pridruzio se hajkacima na Soros, iznoseci niz teskih optuzbi. Po njegovom misljenju "selektivnost i uslovljavanje pomoci, izbor ljudi ukljucenih u saradnju, te bogacenje Fondacije uprkos velikim troskovima, govori o osloncima na velike centre ekonomske i finansijke moci u svetu".

Na sopstvenu "politicku pronicljivost", narocito je gord covek kome je humanizam-profesija: S obzirom da ova elitna zdravstvena ustanova, objasnjava rezimskoj Borbi generalni direktor Klinickog centra Srbije dr Milivoje Stamatovic, nema potrebe za starom odecom, hlebom, solju i paprikama-ja za takvu pomoc nisam zeleo da cujem. Kod nas je sistem nabavke poznat. Za svu robu, svaki lek, postoji jedan ulaz i jedan izlaz i nijedna pomoc nije mogla da prodje, a da mi to nismo znali. Osim nekih, malih kolicina lekova pre mog dolaska, nikakvu drugu od ove fondacije nismo hteli da primimo." U svoje zasluge Stamatovic ubraja i sledece:"Na srecu i sa posebnim zadovoljtsvom ja mogu da kazem da nam ni Soros nista nije mogao. Ovog trenutka u Klinickom centru je toliko mladih lekara sa prosecnom ocenom preko 9,80 koji ne nameravaju da napuste zemlju, niti da dobiju ijednu stranu stipendiju poput Sorosove..." tvrdi direktor Klinickog centra.

"Klinicki centar Srbije dodeljuje zahvalnicu Soros Fondu Jugoslavije za pruzenu humanitarnu pomoc u lekovima, sanitetskom materijalu i drugim potrebama za lecenje povredjenih i obolelih gradjana"-potpis- dr Milivoje Stamatovic. Datum, 10. novembar 1993.

Citiranu zahvalnicu Soros Fond je, pored drugih brojnih dokumenata i pisanih dokaza prilozio ucesnicima nedavnog javnog razgovora o delatnostima Fonda. Radi se o svojevrsnom detaljnom dosijeu podeljenom novinarima kako bi se upoznali i uverili u to sta ova privatna, nevladina, neprofitna i nepoliticka ustanova, kako je receno, cini na prostorima bivse Jugoslavije. Sonja Liht, predsednik, sa svojim saradnicima ponudila je suceljavanje licem u lice, ali se niko od tuzilaca nije pojavio niti pred skupom postavio neko pitanje. Umesto toga, govorili su oni koji su koristili pomoc Fondacije kao i mnogi koji su se skupu pridruzili u znak podrske.

Za tri godine svog rada u SRJ Soros je podelio vise od 170 tona lekova u 232 medicinske ustanove a posle sest meseci cekanja, ovih dana, ocekuje se i prva posiljka aparata za bolnice. U 76 izbeglickih centara stiglo je 175 tona hrane, oko 12 hiljada pari nove obuce i preko 5 hiljada komada odece. Fond je omogucio da vise od 400 strucnjaka, najvise medicinara i prirodnjaka, ucestvuje na medjunarodnim konferencijama, pomogao 50 medija (mnoge lokalnog karaktera), opremao univerzitetske laboratorije, omogucio gostovanja stranih profesora. U posao Fonda spadalo je i stampanje udzbenika, organizovanje edukativnih programa, izbeglickih kampova, letnje prakse studenata kao i stipendiranje talentovanih studenata na Centralnom-evropskom univerzitetu i na Americkom univerzitetu u Bugarskoj. Pitamo se, kazu u beogradskoj Fondoaciji, da li su upravo ove cinjenice izazvale besprimernu hajku na nas rad i korisnike nase pomoci. Poznato je da je rad javan, da ta pomoc nicim nije uslovljena. Sada suprotno tvrde ljudi iz ustanova koje su primile nasu pomoc. Neki idu toliko daleko da sada tvrde da sa nama nisu saradjivali, iako cuvamo njihove zahvalnice, saopstio je Soros Fond. A na pitanje kome odgovora da zlonamerno obmanjuje javnost, iz ove Fondacije kazu:"svi koji su srecni sto je svet ovu zemlju stavio u izolaciju, oni koji sanjaju o povratku cvrste ruke i jednoumlja, koji pripradaju ratnihuskackom lobiju, koji su spremni da zrtvuju i pola svog naroda za sopstvene sebicne interese."

Prognozirajuci stvaranje nove koalicije, jer se levi i desni totalitarizam privlace, Sonja Liht je najavila tuzbe protiv svih koji su iznosili klevete na racun Fonda.

atrfile

Fondacija Soros radi u svim bivsim jugoslovenskim republikama. Najslicniji stav prema Sorosu je u Hrvatskoj ali ovakvih napada kampanjskog karaktera tamo, ipak, nije bilo, kaze za AIM Sonja Liht. Na pocetku, u vreme organizovanja Fondacije bilo je teze, jer su ljudi bili skepticni kako ce stvari teci. Sustinska poruka napada, protivljenje otvorenom drustvu, u osnovi je ista. U Hrvatskoj se, medjutim, drugacije razumeva sopstveni interes, nacini su suptilniji jer je jasno da sebi ne treba ciniti "medvedju uslugu". Dakle, tamo postoji jedan stav neprihvatanja, ali ne ove vrste i za sada se nije postavljalo pitanje opstanka Fondacije.

U Bosni je, takodje, bilo nekih problema, Soros Fond je, recimo, kritikovan u tamosnjem Oslobodjenju. U Sloveniji i Makedoniji takvih iskustava nemamo.

Sto se tice vrste pomoci i aktivnosti Sorosa u razlicitim zemljama, one se prilagodjavaju potrebama. U Jugoslaviji se najvise usmerava na humanitarnu pomoc, a veci je opseg paznje prema mladjem uzrastu. Rec je, naime, o proceni ljudi iz Fonda sta je najpotrebnije u odredjenoj sredini-kaze Sonja Liht za AIM.

Bojana Oprijan Ilic