PROLECNA SETVA

Razgovor sa Djordjem Garabandicem, predsednikom Nezavisnog sindikata zemljoradnika Srbije

• Zemljoradnik mora biti svestan tri stvari: znacaja, svog polozaja i snage u drustvu. Zemljoradnik jedino sam sebe moze zastititi, a to moze postici udruzen i zato nas Sindikat stalno rate. Imamo nekoliko stotina hiljada clanova i vise od 400 klubova. Seljak iz godine u godinu zivi sve gore, on nije ustavna kategorija, nema zagarantovanu, minimalnu cenu rada kao ostali, i ja tvrdim da i onaj zemljoradnik koji ima 20 hektara zemlje u okviru postojece politike, zivi gore i ima manji prihod od socijalnih slucaj eva o kojima drustvo brine. On od slucaja do slucaja, od nekih proizvoda nesto i zaradi ali su njegova ulaganja i izdaci nesrazmerno veliki. Generalno govoreci, on je apsolutno na gubitku.

Pred nama je, jedno tesko prolece i, ako politika prema selu i agraru ostane ista moze se dogoditi ozbiljan bunt seljaka, upozorava Djordje Garabandic, predsednik Nezavisnog sindikata zemljoradnika Srbije - nas sagovornik. Razgovaramo pred pocetak prolecne setve u kojoj je Vlada Srbije predvidela da se zaseje oko 2,459 miliona hektara zemlje, i procenila da je za prve radove potreban kredit od 250 miliona dinara. Nedostatak vestackog djubriva, a posebno nedostatak goriva, situaciju pogorsava, a do usijanja je dovodi veliko dugovanje Vlade seljacima koji imaju oko 80 odsto zemlje u posedu.

• Upravo sada imamo informaciju da neke uljare traze od seljaka 3,60 dinara za litar dizela iako je beneficirana cena 1,28 dinara po litir. To je skoro tri puta skuplje, a na pumpama se moze kupiti za 3,50 dinara. Oni nama nista ne cine, oni otimaju nase proizvode po bagatelnim cenama. I seljak je, kao u onoj izreci "s jedne strane skakavci, s druge poreznici"...zato ce mnogi ostaviti nepoorano, a Sindikat priprema formulare za odjavu delatnosti, dakle, necemo vise da obradjujemo zemlju, jer to pod ovakvim uslovima ne mozemo. Do sada smo utrosili svu ustedjevinu koju smo imali, i onu iz perina, a o novcu u bankama i o stednji da i ne govorimo. Mi vise nemamao ni sredstva ni volje da nastavimo. Ja sam vlasnik oko sto jutara prvorazredne zemlje i najverovatnije cu sacekati da psenica poraste do 20 cm i tada cu je zatanjirati i tako podjubriti svoje zemljiste, a ostavicu onolikokoliko je potrebno za porodicu, najvise jedno jutro. Smatram, i ako proizvodim za sebe, da nisam duzan da platim porez a zemljiste cu dati nekom drugom, neka drzava odredi ko ce biti staratelj i taj nek plati drzavi.

* Seljak nije bio miljenik ni prethodne drzave. Setimo se otkupa, konfiskacija...

• Mi smo sad u goroj situaciji nego prvih posleratnih godina kada su seljaci davali obavezan otkup. Iz tog perioda racuna se da ima oko 12 hiljada zrtava. Mi i sada imamo obavezan otkup, ali na mnogo perfidniji nacin. Danas su svi dobri domacini ugrozeni. Mi sada sami odnosimo zito da bi ga predali po ceni koja nam ne obezbedjuje ni povracaj onoga sto smo ulozili, ne racunajuci civilnu rentu koja po nekoj Marksovoj formuli treba da je deset odsto od vrednosti nekretnine. Nas bruto prihod po jutru ne pokriva ni civilnu rentu, a da ne govorimo opet o nafti i o ostalim potrebama da bi se zemljiste konkretno obradilo. Od prihoda po jutru (prosecan rod psenice 17 mc) nije pokriven trosak ni za naftu.

* A da ne govorimo o amortizaciji i ceni rada, oni su ocito besplatni. Kako je, gospodine Garabandicu seljak prosao prosle godine?

• U Vojvodini je razlika izmedju cene koja je isplacena i proizvodne cene psenice negde oko 400 miliona dinara. Za toliko nas je drzava opljackala. Samo na psenici, ne racunajuci kukuruz, uljarice koje su placene manje od zastitne cene (jer umesto 40 para dobili smo 30 para), tako da ispada da je skuplja suncokretova sacma od sirovog suncokreta iz kojeg se dobija ulje. Mi imamo zahvaljujuci dometima nasih vrsnih strucnjaka najbolji suncokrt na svetu (uljnost preko 40 odsto, sto znaci iz dva i po kilograma suncokreta
• kilogram ulja). Ostaje sacma iz koje drzava isplacuje nas rad. Da ne spominjemu repu na kojoj jos vise zaradjuju. Secerane preradjuju oko 20 odsto vise repe nego sto su otkupile i to su neki primeri na kojima se vidi kako se seljak vara i ponizava. Da ne govorimo o ostaloj preradjivackoj industriji, o mlinskoj, na primer, koja na ime usurne meljave uzima 50 odsto. Pre rata mlinovi su uzimali 8-12 odsto (75 kilograma hlebnog brasna za sto kilograma psenice). Dok smo jeli hleb od roda '93. godine, on nas je kostao 40 kilograma psenice po kilogramu hleba - takav odnos nigde u svetu nije poznat. Zato mi pre svega trazimo granski paritet cena po kojem ne sme kilogram hleba biti skuplji od 2 kilograma psenice, niti smeju mesne preradjevine biti skuplje od 2 kilograma zive vage.

* Znaci nije zemljoradnik kriv sto jedemo tako skupu hranu?

• Ne moze se meriti cena hrane po pijaci. Za tezgama je manje od deset odsto seljaka. To su preprodavci i nakupci. Nas Sindikat je trazio da u vecim gradovima, Novom Sadu, na primer, ima mogucnost diskontne prodaje poljoprivrednih proizvoda, no, drzava nije voljna da se odrekne prihoda od pijacnih tezgi i taksi.

* Seljak je na sve ove postupke reagovao neplacanjem poreza. Da li je vise od 50 odsto neplacenog poreza samo revolt?

• To nije samo rezultat revolta. To je rezultat realnog siromastva seljaka. On je iscedjen. On je prethodne dve godine ziveo od minulog rada, od svoje ustedjevine. Posledice ce biti dugorocne. Nama se vise ne isplati da kupujemo skupo vestacko djubrivo (pet kilograma psenice za kilogram djubriva) i zemljoradnici su presli na redukovanu obradu zemlje. Razmnozili su se sitni glodari i bauljari, ne postuje se obavezni plodored, ljudi seju iz godine u godinu psenicu i to sve vodi katastrofi, unistava se bonitet i uskoro cemo u Vojvodini umesto oranica imati pustinju.

* U Vojvodini belezimo jednu novu pojavu, novu kategoriju vlasnika zemlje. Oni po bagatelnoj ceni otkupljuju zemlju a zapravo nisu zemljoradnici (bivsi politicari, direktori itd)?

• Zemlja ce u dogledno vreme biti jos jeftinija nego sada i dolazi u ruke mestara jos ih zovem lendlordovi, koji ce biti buduci poslodavci sadasnjim pauperizovanim seljacima.

* Mozda je najslikovitiji pokazatelj polozaja seljaka u nasoj zemlji anketa jednog nedeljnika o popularnosti zanimanja. Po toj anketi, ratar se nasao na nezavidnom niskom mestu.

U SRbiji poljoprivrednici cine 60 odsto stanovnistva. Svi radnici mogu biti subjekat u kolektivnom ugovoru. Poljoprivrednik to ne moze. Bez obzira da li rade ili su na prinudnom odmoru radnici imaju pravo na besplatno lecenje, na godisnji odmor, imaju kakvu-takvu penziju - zemljoradnici sve to nemaju. I zato, nije cudo sto su se zemljoradnici u nomenklaturi zanimanja tog naseg nedeljnika nasli na

1. mestu iza ulicnih cistaca.

* Sta je sa kreditima i kreditiranjem poljoprivrednika?

• Delegacija ovog Sindikata provela je dva dana u Beogradu, imali smo niz sastanaka sa nadleznima, izmedju ostalog i poslanicima SPS-a. To je za nas vazan momenat jer smo prvi put sa njima razgovarali a samim tim smo se i prvi put nasli na zvanicnoj televiziji. Obavljeni su konkretni razgovori i mi smo njima izneli nase zahteve u 12 tacaka. Trazili smo pre svega dugorocnu politiku u agraru, rekonstrukciju poreskog sistema, paritet cena, revitalizaciju sela, ali tako da nju obave sami seljaci, jer smatramo da ce to oni najbolje znati da ucine s tim sto od drzave na ime toga trazimo odredjena sredstva. Mislim da niko ne poznaje jad sela i njegove potrebe bolje od samog seljaka. Na taj nacin bi, smatramo, bio vracen sada unisteni duh sela. I mladost sela, jer je vec predjena granica starosti od sezdeset godina. Vi cete mnogo cesce videti starca na traktoru nego mladog coveka.

* Vlada kaze da je pripremljeno oko 250 miliona dinara za setvu. Ko ce taj novac dobiti?

• Jos uvek nije isplacen suncokret, kod mnogih zadruga isplata jos nije pocela. Sad je drzava obustavom isplate na repu i uljarice pokusala da naplati porez i mislim da ce im to biti poslednji pogresan potez u Srbiji. Vinogradarima nije placeno grozdje, jedino je isplacena malina. A tih 250 miliona dinara uglavnom ce dobiti drustveni sektor, dakle onaj deo poljoprivrede koji predstavlja 20 odsto, i koji je daleko vise propao od privatnog sektora. Taj novac nije dovoljan da drustveni sektor isplati svoje radnike. Da bi zapocela setva jarih useva trebalo bi vise od 800 miliona dinara kredita i onda bi svi dobili po nesto. Ako kredita i bude sklon sam da poverujem, kaze Djordje Garabandic, da ce oni otici preradi, industriji da bi se ugusili socijalni nemiri, kao onaj u PIK Becej koji ima 5000 nepoorane zemlje.

Smilja Arsenov