NELEGALNO PREZIVLJAVANJE

,AIM, Beograd, 7.03. 1995.

Siva ekonomija

Dvomesecna povika na sivu ekonomiju, koju uglavnom verbalno sprovodi vlada Srbije, za sada najvise podseca na vec cuvenu borbu protiv kriminala, u kojoj su, takodje, neki od glavnih aktera vikali "Drz'te lopova!"

Kada je javnost trebalo ubedjivati da Srbiji "sankcije nista ne mogu", gotovo da nije bilo vidjenijeg coveka iz politickog i privrednog establismenta koji nije isticao genijalnost i domisljatost "nasih ljudi", posebno privrednika, koji ilegalno krse blokadu i izvoze i uvoze gotovo sve sto nam treba... Posledice te "domisljatosti" i "snalazljivosti" - usled kojih su se mnoge privredne aktivnosti prelile u nelegalne tokove, tj. u tzv. sivu zonu, nisu se pominjale.

Drzava je ceo proces posmatrala (neki kazu, uz ucestvovanje) iz prikrajka. Da li zato sto je procenjivala da od toga moze imati koristi - u vidu manjeg pritiska na radna mesta ili bolje snabdevenosti trzista, - ili i zato sto je najveci broj drzavnih cinovnika, poput ostalih zaposlenih, spao na prosjacki stap, i bio spreman da svoja radna mesta dopunski valorizuje boksom stranih cigareta, ali i daleko vrednijim "poklonima", tek drzava se nije pretrgla u suzbijanju sive i crne ekonomije.

Do naglog zaokreta doslo je proslog meseca kada je Vlada Srbije najavila ostru borbu protiv sive ekonomije. Stanovnistvo koje je vec odavno oguglalo na razne zaokrete ovdasnjeg rezima nije se mnogo uzbudilo. Strucnjaci, pak, svikli na to da se ovdasnja ekonomija tesko moze razumeti na osnovu znanja ekonomije, pokusavaju da dokuce u cemu je "kvaka". Da li je i siva ekonomija dostigla takve razmere da je postala ozbiljna pretnja drzavnom budzetu ili je sadasnja hajka na nju, repriza one cuvene borbe protiv kriminala, u kojojj su, takodje, neki od aktera vikali "drzite lopova"?.

Po misljenju dr Danila Mrksica, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je krajem l993. godine istrazivao fenomen sive ekonomije, jedan deo uzroka drzavne kampanje lezi u nasledjenim boljsevickim formama rada. Drugi razlog bi mogao biti priprema javnosti za neke ostrije mere koje ce uslediti, a treci je, naravno, u tome sto sirenje sive ekonomije ugrozava realne izvore budzetskog finansiranja.

Siva ekonomija je jedan od onih fenomena koje je tesko "uhvatiti" - vesto izmice kako istrazivackim instrumentima, tako i poreskim vlastima. Profesor Mrksic je, ipak u svojoj studiji uspeo da definise neke specificnosti ove pojave u danasnjem jugoslovenskom drustvu. Medju sistemskim faktorima koji su uticali na razvoj sive ekonomije izdvajaju se smanjena sposobnost formalnog sektora da zadovolji osnovne potrebe stanovnistva, mekan pravni poredak, komplikovana privredna regulativa i neefikasna poreska administracija i pravosudje. Na strani konjukturnih cinilaca prednjace raspad drzave, zajednicog trzista i ekonomska blokada. Ti cinioci znatno pogorsavaju privredno stanje i na taj nacin pomazu preusmeravanju rada iz formalnog u neformalni sektor privredjivanja.

• Pod takvim okolnostima siva ekonomija dobija siroke razmere. U toku 1993. godine u njene aktivnosti bilo je ukljuceno gotovo svako drugo domacinstvo, a neregularni prihodi ucestvuju sa vise od jedne trecine u ukupnim redovnim prihodima stanovnistva. Najrasirenija delatnost je bila poljoprivreda, koju karakterise samoproizvodnja, a za njom sledi trgovina koja se mahom svodi na sverc izuzetno trazene, a deficitarne robe - kaze dr Danilo Mrksic.

Inace, kretanje obima sive ekonomije u SFRJ i SR Jugoslaviji pokazuje da je Jugoslavija sezdesetih godina spadala u grupu zemalja s malim obimom prikrivene privrede. Njen udeo u registrovanom drustvenom proizvodu povecao se pocetkom osamdesetih godina. Raspadanjem drzave i uvodjenjem sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori 1992, siva ekonomija je dobila zalet, tako da se njena velicina procenjuje na priblizno 4O odsto drustvenog proizvoda, da bi godinu dana kasnije dostigla i citavih 54 odsto. Period ubrzanog rasta sive ekonomije poklopio se sa pogorsanjem stanja u privredi i padom zarada. Koeficijent siromastva u Srbiji 199O. godine iznosio je 19.5 odsto, dok se krajem 93. 5O do 7O odsto stanovnistva nalazilo ispod linije siromastva. Stoga je i razumljivo sto se na ulicama pojavilo stotine hiljada preprodavaca cigareta, benzina, hrane, sto se pristajalo na rad na crno.

• Na drugoj strani - kaze profesor Mrksic, kao posledica tekuceg procesa svojinske transformacije, iz gornjih slojeva stratifikacione skale belezi se, takodje, sve veci pritisak na neregularne tokove privrede. Pokazalo se da se znatan deo formalnih i neformalnih vlasnika novih firmi, posebno u sferi prometa i finansija, regrutuje iz eselona bivsih i sadasnjih rukovodilaca drustvenih preduzeca. Razume se, ovaj ulazak u nelegalni sektor nije tako masovan, ali po svojim ekonomskim ucincima, daleko je znacajniji od ogromnog priliva iz nizih slojeva.Od posebnog znacaja za ekonomski ucinak sive ekonomije su aktivnosti usmerene na sticanje "institucionalne rente". Mnogi privredni subjekti svoju aktivnost usmeravaju na dobijanje dozvola, prava i resursa i, pritom, usavrsavaju klasicne tehnike lobiranja i podmicivanja. Snalazljivi akteri sticu pozamasni profit, a korist izvlace kako privredni subjekti tako i "regulatori" koji vrse distribuciju.

Uostalom, javna je tajna da je finansijski najisplativiji biznis - od trgovine naftom, cigaretama i zitom, do trgovanja uvoznim i izvoznim dozvolama u rukama privilegovanih drzavnih cinovnika.

• U danasnjoj jugoslovenskoj privredi siri se i specijalna vrsta strucnog rada, koja se ispoljava na prikrivenom trzistu rada u tri karakteristicne forme: preduzetnicki rad, lobiranje i rad tzv. "ratnih profitera". Da bi se neko uspesno bavio ovim delatnostima potrebno je da pored strucnog znanja poseduje sredstva, informacije i posebno dobre neformalne veze u krugu poverljivih saradnika. Tu se vrsi veliki transfer dohotka, tehnoloskih znanja, komercijalnih tajni i poslovnih veza iz drustvenog u privatni, najcesce neformalni sektor privrede. Iako po broju ucesnika relativno malen, sa finansijskog stanovista njemu pripada najznacajnije mesto. Upravo iz ovih redova javljaju se ekstremni slucajevi brzog bogacenja.

Protiv koje sive ekonomije sada hoce da se bori drzava? Cini se da to nije sasvima jasno ni vladi Srbije. S jedne strane, krenula je u medijsku kampanju, a s druge, vratila materijal koji je bio pripremljen na temu sive ekonomije. Taj posao vlada je na kraju poverila ekspertima ekonomskog instituta, sa zahtevom da to urade ekspresno. Cemu tolika zurba? To nikome nije jasno, osim ako vlada nije resila da ispostuje rokove koje je najavila u kampanji i za dve nedelje pripremi paket zakona za suzbijanje sive ekonomije.

Strucnjaci u ovom momentu nisu raspolozeni da govore o projektu. Misljenja su da javna kampanja oko sive ekonomije moze biti kontraproduktivna. Javnost moze steci utisak da se sprema velika represija, tako da niko nece biti spreman da da tacne podatke, koje je, inace, veoma tesko prikupiti.

Po misljenju profesora Mrksica, to bi trebalo da bude borba protiv crne ekonomije i tzv. standardnih oblika sive ekonomije koji se pojavljuju u svim drzavama. Medjutim, treba imati na umu da se kod nas javlja siva ekonomija kao sredstvo prezivljavanja u okolnostima blokade, kada su mnoge firme prestale ili polovicno rade, a drzava nije nasla nacina kako da zbrine ljude. Ako se zna da je danas gotovo milion ljudi povremeno ili stalno ukljuceno u aktivnosti sive ekonomije, ocigledno je da ona pomaze njihovo prezivljavanje i tako igra vaznu ulogu amortizera socijalnih napetosti. Tako se iza dva lica nacionalne privrede pomaljaju i dve strane cesto ignorisane i osudjivane sive ekonomije. Finansijski bilans prema istrazivanju iz l992. godine, pokazuje da su novcana izdvajanja stanovnistva bila 2,35 puta veca od primanja, odnosno narod je potrosio l35,4 odsto vise para nego sto je zvanicno zaradio.

Koje ce metode u suzbijanju sive ekonomije primeniti srpska vlada (punjenje budzeta po svaku cenu ili socijalni momenat) bice jasnije kada ekonomski eksperti, a za njima i zakonodavci zavrse svoj posao. U modernim drzavama ta sredstva su uglavnom poznata.Izvesno je da su ona vise ekonomske nego policijske prirode, pa bi jedno posteno snizavanje poreskih osnovica, uz legalizaciju sada nelegalnih poslova, bilo delotvornije nego bataljon policijskih specijalaca. Ali i ekonomske mere imaju svoje granice. Tako je svugde u svetu u kome igre sa poreznicima imaju tretman najtezeg kriminala zbog koga se u zatvoru lezi i na neodredjeno vreme.

Ovdasnjoj drzavi nece biti lako ni uz ekonomske, a bogme ni policijske mere da se obracna sa svercerima i drugim akterima sive ekonomije. Nece, sve dok se benzin ne bude normalno kupovao na pumpama, i dok ulja ne bude u radnjama. I dok gradjani nedelju dana obijaju saltere banaka ne bi li podigli koju iole pristojniju svotu. I dok se devize ne budu mogle kupovati u banci, makar samo jednoj.

Vesna Bjekic