... MOZDA I RAT !?

Pre izvesnog vremena u jednoj analizi americke obavestajne sluzbe - CIA, koju je preneo i nemacki radio "Deutsche Velle", prognozira se mogucnost izbijanja rata na Kosovu i to ni manje ni vise vec narednih meseci. Samo koji mesec pre, ista sluzba je predvidjajuci razvoj dogadjaja na Kosovu, iznela da ce se problem Kosova resiti do 1996. godine. Godina je dakle precizirana, ali ostaje otvoreno pitanje da li, ukoliko se povezu ova nagadjanja da resenje ovog krupnog, kosovskog problema podrazumeva i rat? Cinjenica je da ovakve vesti uglavnom ne ostavljaju bas ravnodusnim ovdasnje gradjane. Na Kosovu visegodisnje stanje ni rata ni mira i dalje traje i neizvesno je kada ce se tome nazreti kraj...

Kao jedno od najprisebnijih resenja i srpska i albanska strana vide ipak u dijalogu. A do sada nista nije krenulo s mrtve tacke. Jos uvek se zauzimaju bolje politicke pozicije - i zbog sutra jaceg medjunarodnog pritiska i zbog sopstvenog naroda. Cinjenica je da se ni jedan iole ozbiljan razgovor ne moze voditi kada ona jaca strana svoju snagu iskazuje upotrebom sile, ili kako se ovde naziva represije. Namerno ili ne, stvorenom klimom straha a priori se odbacije zeleni sto. Uostalom, na Kosovu se nikad ne zna kada je poslednja kap prelila casu i sta moze dovesti do razbuktavanja konflikta. Samo koliko juce ovdasnji ugledniji krugovi su smatrali da bi poslednja kap konzervativnim Albancima bila vest o silovanju njihove sunardkinje. To se nedavno i dogodilo u Gnjilanu, da ironija bude veca od strane radnika gnjilanskog SUP-a. A opet se nista nije dogodilo. Ni kaubojska pucnjava, ubistvo i ranjavanje vise gradjana glavnog grada Kosova, ponovo od strane policajca, nije izazvala bunt vecinskih Albanaca. Slucajevi eklatantni i vrlo opasni. "Unutrasnji bes je stvoren, i tesko je jos dugo jamciti da nonviolentno ponasanje Albanaca moze biti vecno", porucuju poznavaoci mentaliteta ovog podneblja.

Ako se svemu ovome dodaju i stupanje na snagu Uredbe Savezne Vlade o naseljavanju Kosova Srbima i Crnogorcima, odnosno pre svega neodmerene izjave predstavnika nekih radikalnih krugava, "da se resenje Kosova moze postici samo posle stvaranja etnicke ravnoteze", a to je zaista moguce samo ukoliko se ostro primeni i etnicko ciscenje, i apetiti Srpske radikalne stranke frakcija "Nikola Pasic" koji zahtevaju naseljavanje cak 200 hiljada Srba na ovom podrucju, zatim najnoviji Zakon o deviznom poslovanju i Prostorni plan cija je izrada Nacrta u toku, onda je jasno u kakvom raspolozenju se ovde docekuje svaka pomisao na brzo uspostavljanje srpsko -albanskog dijaloga. U nedavnom susretu sa novinarima, predstavnici Partije za nacionalno jedinstvo "UNIKOMB", iznet je podatak da se "momentalno u zatvorima Srbije, nalazi 16 200 zlocinaca i raznoraznih delikvenata, koji ce od strane rezima biti iskorisceni za kolonizaciju Kosova. Prema nekoj internoj anketi, kazu u ovoj partiji, koja je napravljena po zatvorima u Srbiji, oko 15 000 njih izrazilo je raspolozenje da dodje na Kosovo, kako bi za uzvrat bili oslobodjeni". Bilo da je ovaj podatak tacan ili ne, ipak je nekako najrasrostranjenije misljenje koje zastupa lider kosovskih Albanaca dr. Ibrahim Rugova da "najvecu opasnost predstavljaju nagomilane snage policije i vojske na Kosovu, ali da se nece dozvoliti da albanski narod, nasedne provokacijama srpskih vlasti". Ovo doduse ne znaci da ni ova izjava Rugove nije iziritirala pojedine intelektualce i neke krugove na albanskoj politickoj sceni. Razmimoilazenja idu od toga da se dosadasnje vodjenje politike mora promeniti, do glasova da treba organizovati protestne skupove, demonstracije ili neku drugu formu gradjanske neposlusnosti. U najuticanijoj partiji kosovskih Albanaca DSK su oprezni: "Sve to moze isprovocirati aktuelne srpske vlasti, i svaki pokusaj takozvane "radikalizacije" situacije doveo bi do katastrofe". No vratimo se na pocetak price. Mogucnost prosirivanja rata i u juznom delu bivse Jugoslavije nikad se i nije iskljucivao. Zvuci vec kao ofucana fraza "da je na Kosovu sve pocelo i da ce se na Kosovu sve i zavrsiti", ali se ne moze izbeci cinjenici da je jugoslovenska kriza zapocela bas na Kosovu i da ce se mozda ovde sve i zavrsiti. Uostalom mnogo je onih i inostranih eksperata za pitanje Balkana, ali i onih koji se bave delom i likom Slobodana Milosevic, koji tvrde da on "cuva Kosovo kao zadnju kartu". Direktor sektora za Istocnu Evropu u institutu za strateske i medjunarodne studije u Vasingtonu Janus Bugajski je to ovako objasnio: "Ako on bude sve izgubio na severu onda ce upotrebiti Kosovo za ponovno budjenje nacionalizma". S druge strane otkaz gostoprimstva UNPROFOR-u od strane Hrvatske, neki analiticari tumace kao mogucnost ponovnog razbuktavanja rata u Hrvatskoj, a u emisiji hrvatske televizije "Slikom na sliku", preneti su i izvestaji vise inostranih agencija koje ne iskljucuju mogucnost izbijanja sukoba i na Kosovu. U istoj emisiji americki ministar odbrane Vilijem Peri je najavio dolazak novog kontigenta americkih vojnika u Makedoniju, sto je unelo dodatnu dozu straha medju kosovskim Albancima od eventualnog izbijanja rata. Iako ima dosta onih koji se jos uvek secaju izjave i bivseg predsednika Dzordza Busa ali i aktuelnog predsednika SAD Bila Klintona "da Amerika nece dozvoliti rat na Kosovu", gospodin Janus Bugajski je izgleda po malo skeptican. On kaze da stvari oko eventualne intervencije SAD u slucaju izbijanja ratnog konflikta na Kosovu, nije jasno razradjen ni u Beloj kuci. Odnosno, nastavlja on, "ne zna se koja bi bila kulminantna tacka represivne ofanzive od strane Srbije koja bi isprovocirala americki odgovor". Dugo je na Kosovu vladalo misljenje da je "za ratovanje potrebno dve strane". Medjutim, u intervjuu politickom nedeljniku na albanskom jeziku "KOHA", glavni i odgovorni urednik nezavisnog sarajevskog casopisa DANI Senad Pecanin izjavljuje da je samo malo pre izbijanja rata u Bosni i Hercegovini predsednik Alija Izetbegovic takodje rekao da je za rat potrebno dvoje: " Ako Srbi zele rat, mi ga ne zelimo", rekao je tada Izetbegovic. Pecanin danas ovako komentarise njegovu izjavu:" Ovo iskustvo je nas u Bosni naucilo da je za rat dovoljna jedna strana. Dakle sasvim je bezvredno govoriti o tome da li Albanci zele rat ili ne i da li se za njega spremaju ili ne".

Sa medjunarodne scene "salju" se i poruke u smislu da iskljucivost srpskog politickog vrha da je Kosovo unutrasnji problem Srbije i njena teritorija, te da ce tako biti po svaku cenu, i s druge strane nepokolebljiv zahtev Albanaca za nezavisno Kosovo vodi neizbezno u rat. I ova neiscrpna tema moze se ovom prilikom zavrsiti recima bivseg uglednog politicara i sociologa Mahmuta Bakalija: "Kao da se zaboravlja da prolongiranje stanja ni rata ni mira i svaki pokusaj institucionalizacije ovakvog "status kvoa" vodi direktno u konflikt".

Besim ABAZI AIM Pristina