DVOBOJ ZAGREBA I BEOGRADA KOD O.K. KNINA

Pozadina politichkog sukoba izmedju Marticca i Mikelicca u Krajini

Da li se Marticc opredelio za smenjivanje Mikelicca nudecci, mozzda, i tajni savez Babiccu, da bi oslabio uticaj Beograda

AIM, Beograd, 5.mart, 1995.

Chim se u Krajini najavi borba protiv kriminala, to je pouzdan znak da cce doci do politichkih obrachuna. Ovo pravilo potvrdjeno je najnovijim sukobom u vrhu krajinske vlasti, chiji su glavni akteri Milan Marticc i Borislav Mikelicc. Kljuchno mesto u Marticcevom obrazlozzenju incijative za smenjivanje premijera Mikelicca, ima optuzzba na njegov i vladin rachun da tolerissu kriminal i nezakonito bogaccenje uskog kruga ljudi u Krajini. U vladinom saopsstenju, tim povodom, odgovoreno je predsedniku Marticcu da i on snosi veliki deo odgovornosti, jer je dugo vremena bio prvi chovek krajinske policije.

Potenciranjem priche o kriminalu, ssto ne umanjuje aktuelnost tog problema, ipak se prikriva pravi razlog najnovijeg sukoba kninskih rukovodilaca. Marticc je nakon izbora, pochetkom prossle godine doveo Mikelicca na premijersku funkciju, zbog chega se sukobio sa Milanom Babiccem i krajinskim radikalima. Ubrzo se, medjutim, Babicc priklonio Mikeliccu, ussao u vladu i pokussao da joss visse ojacha svoje pozicije. I Mikelicc je uchvrssccivao svoj uticaj, posebno na Baniji, gde je dugo bio direktor petrinjskog "Gavrilovicca". Kada je Marticc podrzzao lidera RS, Radovana Karadzzicca, i njegovo odbijanje plana Kontakt grupe za BiH, izgubio je dotadassnju podrssku Beograda, a rezzim u Srbiji pocheo je da forsira Mikelicca. Babicc je nassao svoj interes u pokussaju da politichkim neutralisanjem Marticca, povrati nekadassnje pozicije neprikosnovenog lidera Krajine.

Kadrovska kombinatorika

Posledica tadassnjih previranja bila je sklanjanje nekolicine ljudi odanih, ili bliskih Marticcu; ministar unutrassnjih poslova Ilija Prijicc, predsednik Skupsstine Branko Vojnica, inache radikal, ministar informisanja, Boro Rassuo.

Sukobi su se smirili aktuelizovanjem ekonomskih pregovora i pochetkom realizacije Sporazuma o ekonomskim odnosima sa Hrvatskom. Kada je obelodanjen plan grupe Z-4, chinilo se da cce krajinsko rukovodstvo zadrzzati, makar i nachelno, iste politichke pozicije u odnosu prema buduccem statusu Krajine. Postignut je konsenzus da se zamrznu svi pregovori, dok se ne ressi pitanje Unprofora.

Medjutim, ponovila se situacija slichna prethodnoj. Beograd je, kako se saznaje u Kninu, vrssio sve vecci pritisak da se nastave pregovori, iako je zvanichno ponavljao poznati stav da sporna pitanja treba da samostalno ressavaju Zagreb i Knin. U medjuvremenu je dosslo do nekoliko sastanaka pojedinih komisija za ekonomska pitanja, a hrvatska strana je najavila i susret ssefova pregovarachkih timova, Mikelicca i Hrvoja Ssarinicca. Istovremeno, u pojedinim krugovima u Krajini pochelo se sve chesscce nagadjati o moguccnosti da krajinski parlament slichno Skupsstini RS, dobije "nezavisne poslanike", koji bi aktuelizovali politichke pregovore, chija bi osnova bio plan grupe Z-4.

Sa druge strane, otvoreno je pitanje nove kadrovske kombinatorike. Joss za sednicu krajinskog parlamenta, odrzzanu krajem februara u Okuchanima, bio je pripreman "teren" za imenovanje novih ministara unutrassnjih poslova i informisanja. Zakulisno pridobijanje potrebne veccine poslanika, nije urodilo plodom, pa je njihovo imenovanje prolongirano. Ali, sve je to ostavilo dubok trag. Nipossto sluchajno, ako se zna da Marticc ima najvecci uticaj upravo u policiji, pa je izvesno da imenovanje Babiccevog (ili Mikeliccevog) choveka na tu funkciju, kao ssto je bilo planirano, necce lako procci.

Da je prosslo, Marticc bi ostao prilichno izolovan, jer se sve chesscce tvrdi da je i ministar odbrane, Rade Fanjga blizzi Mikeliccu. Pojavljuje se i moguccnost smenjivanja, ili rasporedjivanja na drugu duzznost, komandanta krajinske vojske, generala Milana Cheleketicca, pa bi Marticc ostao sam i u Vrhovnom savetu odbrane. To bi imalo posledice i na funkcionisanje nedavno formiranog zajednichkog Saveta odbrane RS i RSK. Nije beznachajno ni to ssto je kandidat za ministra informisanja, kninski gradonachelnik, Drago Kovachevicc, blizak saradnik Milana Babicca.

Drugi pokussaj politichkog neutralisanja Milana Marticca ima, dakle, evidentnu politichku pozadinu. Prossle godine, u slichnoj situaciji, Marticc je zapretio uvodjenjem vanrednih mera. Sada se opredelio za smenjivanje Mikelicca, chijim bi padom pala i kompletna vlada, a time i ministar inostranih poslova, Babicc.

Naravno, pitanje je kako cce zavrssiti ovaj spor. U krajinskom parlamentu najvisse poslanika ima Babicceva SDS Krajine, ali nedovoljno za donossenje odluka, bez podrsska poslanika iz drugih stranaka. Medjutim, tu je prilichno komplikovana "matematika" trenutnih insteresa. Nakon pokussaja bivsseg vodje krajinskih radikala, Radeta Leskovca, da se odvoji od "centrale" SRS Vojislava Ssesselja, veccina poslanika ove stranke (16) ostala je odana Ssesselju i novom chelniku krajinskih radikala, Branku Vojnici. Veccina radikala je uz Marticca, a i sami su ranije, u dva navrata, pokretali inicijativu za smenjivanje Mikelicca. Mozze se ochekivati da cce Marticca podrzzati i veccina od petnaest poslanika SDS srpskih zemalja, chiji je predsednik Radovan Karadzzicc. Possto ostale stranke imaju mnogo manji broj poslanika, izvesno je da cce presuditi svrstavanje chlanova SDS Krajine. Rech je o grupi od dvadeset poslanika, koji su praktichno podrzzali Marticca, zatrazzivssi smenjivanje Mikelicca.

Ssta cce uchiniti Babicc

Ni Marticc, ni Mikelicc, prema trenutnom rasporedu politichkih snaga u krajinskoj Skupsstini, ne mogu rachunati na sigurnu pobedu. Zato je to rizichan potez i za Marticca, jer ukoliko Mikelicc ostane, znachilo bi da je Marticcu, posredno, izglasano nepoverenje. Kljuchna lichnost u ovom sukobu je Babicc. Od njegovog opredeljenja najvisse cce zavisiti ishod glasanja na sednici Skupsstine koja je najavljena za 8.mart. Ako stane uz Mikelicca, rizikovacce rascep u vlastitoj stranci, jer ga je vecc napustilo nekoliko vazznih ljudi, zbog neslaganja sa njegovom ranijom podrsskom Mikeliccu. Ako podrzzi Marticca, rizikovacce mnogo manje, samo ministarsku funkciju, ali to ne znachi da necce biti i "nagradjen" novim polozzajem, premijerskim, recimo. Trecca moguccnost je da se ova tachka radi prividnog mira u kucci, skine sa dnevnog reda.

Pored ove skupsstinske, pazznju javnosti privlachi i politichka "matematika". U tom smislu, kljuchno je pitanje - da li se Marticc opredelio za smenjivanje Mikelicca, nudecci mozzda i tajni savez Babiccu, da bi se preko ljudi u najuzzem vrhu vlasti - oslabio uticaj Beograda. Izvesno je da Beograd podrzzava Mikelicca, ssto se videlo i po njegovoj medijskoj zastupljenosti povodom najnovijeg kninskog sukoba. Istovremeno, ovaj obrachun je eskalirao upravo u vreme kada se ressava pitanje buducceg statusa Krajine, a medjunarodna zajednica vrssi sve vecci pritisak na Beograd da prizna Hrvatsku (i BiH).

Marticc nastoji, kako se tvrdi iz njemu bliskih krugova, da formira chvrsto i stabilno jezgro vlasti, koje cce istrajati u opredeljenju da Krajina ne udje u sastav Hrvatske. Sa druge strane, igrom na kartu sudbine Unprofora, pokussava da kapitalizuje dosadassnju kooperativnost u vezi ekonomskog sporazuma i da prolongira nachinjanje osetljive teme politichkih pregovora. U ovaj koncept se ne uklapa evidentno beogradsko forsiranje Knina da nastavi pregovore (preko Mikelicca), kako bi se oslabio medjunarodni pritisak na Beograd. Od Beograda se ochekuje da pokazze vecci i delotvorniji uticaj na Krajinu, ukoliko zzeli da ta kooperativnost bude nagradjena smanjivanjem spiska uslova za suspenziju (ili ukidanje) sankcija.

Knin trenutno ima vecci znachaj za problem sankcija, nego Republika Srpska, gde se SRJ "dokazala" prihvatanjem plana Kontakt grupe i blokadom Drine. Zato nije iskljucheno da se i Krajini desi slichna situacija. Dovoljno bi bilo da se aktivira deo rezolucije 970 Saveta bezbednosti u kome se nalaze elementi potencijalne blokade RSK, ukoliko se primeni odredba da sve robe za i iz Krajine, u tranzitu preko SRJ i RS, moraju imati odobrenje i prateccu dokumentaciju Zagreba.

Mozze li Marticc, ukoliko dobije najnoviji politichki dvoboj protiv Mikelicca izdrzzati, jednako je retorichko pitanje kao i - mozze li Mikelicc, ako bude pobednik, brzo i lako sprovesti naloge Beograda. Naravno, ove dileme imaju smisla pod uslovom da se sachuva mir zapadno od Une, a to je mogucce samo ako medjunarodna zajednica pokazze visse od "zabrinutosti" zbog hrvatskog otkaza Unproforu i sve nervoznijeg reagovanja Zagreba na potencijalnu "kiprizaciju" Hrvatske.

Srdjan Radulovicc